Beogradski Aerodrom ostvario profit od osam miliona evra

Aerodrom „Nikola Tesla“ Beograd završiće ovu poslovnu godinu sa profitom od osam miliona evra. Usluge beogradske vazdušne luke koristilo je 2,5 miliona putnika i obavljeno je 45.000 letova. Ukoliko budu ostvareni planovi novog menadžmenta, za šest do sedam godina preko beogradskog aerodroma godišnje će putovati pet miliona putnika, izjavio je juče na konferenciji za novinare novi generalni direktor Aerodroma Bojan Krišto koji je dodao da je zatekao „prilično solidno“ stanje u tom javnom preduzeću.

Strateško partnerstvo za izgradnju Kargo terminala

– U 2008. godini još jednom ćemo razmotriti strategiju razvoja Kargo terminala. Najverovatnije ćemo naći partnera za taj posao, a početak izgradnje terminala planiran je krajem 2008. ili početkom 2009. Treba sagledati koliko je potrebno kvadrata hladnjača, magacina i zemljišta i ko bi najbolje mogao time da upravlja. Ukoliko ruski partner to može da radi svakako je dobrodošao, uz transparentnu proceduru dobijanja posla. Gledaćemo da partnera angažujemo javnim tenderom, ali Vlada je naš vlasnik i ono što ona odluči moramo da prihvatimo – rekao je generalni direktor Aerodroma „Nikola Tesla“ Bojan Krišto komentarišući najavu da je moskovski aerodrom Šeremetjevo dostavio ponudu za izgradnju Kargo terminala koja podrazumeva strateško partnerstvo dva aerodroma bez raspisivanja tendera.

Kada je reč o programu poslovanja za 2008. godinu, Krišto je istakao da će akcenat biti stavljen na rešavanje problema sa taksi i parking uslugama s obzirom na to da bi vožnja taksijem sa aerodroma trebalo u proseku da košta od 10 do 15 evra, a sada dostiže cenu i do 40 evra. Narednu godinu obeležiće i restrukturiranje aerodroma. Radićemo na nekoliko krupnih projekata, a jedan od njih je izrada strategije razvoja aerodroma, koji je 1988. godine zabeležio oko četiri miliona putnika, naglasio je Krišto.
Prema njegovim rečima, u narednoj godini biće izrađena i strategija privlačenja lou kost aviokompanija jer se očekuje da za dve do tri godine budu ukinute vize za ulazak građana Srbije u Evropsku uniju. Krišto je naglasio da usaglašavanje svih procedura potrebnih za početak primene Kategorije 3b, koja omogućava poletanje i sletanje aviona po najvećoj magli, neće biti završeno pre proleća tako da bi primena ovog sistema mogla da startuje tek u sledećoj zimskoj sezoni letenja. On je dodao da će Kategorija 3b biti implementirana jer je oprema već postavljena, ali je ocenio da je odluka o uvođenju te kategorije više politička jer problemi s maglom u Beogradu postoje najviše tri dana u godini. Krišto je istakao i da je rešen spor u vezi sa izgradnjom aerodroma u Bodrumu i da će posle Nove godine biti odlučeno da li će Aerodrom Beograd dobiti taj posao. On je podsetio da će se u taj posao ući ukoliko sa partnerom, turskom kompanijom Teknotes, bude postignut dogovor o zastupljenosti u zajedničkom preduzeću.
– Investicije u sledećoj godini biće prilično restriktivne jer će prave investicije uslediti od 2009. do 2011. i planirano je investiranje 10 miliona evra, ali će verovatno biti utrošeno od šest do sedam miliona evra. Očekujem da u 2009. završimo radove na Terminalu 2, da počne gradnja Kargo terminala i eventualno hotela na aerodromu. Napravićemo i projekat obnove Terminala 1, koji će biti pripremljen za primenu šengenske procedure na aerodromu. Očekujem da restrukturiranje da rezultate tek u 2009. kada bi profit trebalo da bude bar tri puta veći nego ove godine. U 2009. će doći i do delimične privatizacije Aerodroma jer će država ponuditi najviše 35 odsto akcija na berzi. Moj zadatak u 2008. i 2009. jeste da spremim preduzeće za berzu – rekao je Krišto.
On je podsetio da je na Aerodromu trenutno uposleno 1.400 radnika i da će se neminovno javiti viškovi, ali da će svi oni koji budu morali da odu dobiti otpremnine takve da godinu do dve neće morati da brinu za svoju egzistenciju. Krišto je rekao da se već 130 ljudi prijavilo za dobrovoljni odlazak i da će konačan broj radnika potrebnih Aerodromu biti poznat na kraju 2008. a zavisiće i od implementiranja planova, privatizacije Jata i povećanja saobraćaja.