Beogradu nedostaje bar još tri hiljade hotelskih soba 1Foto-ilustracija: Pixabay/Bottlein

Tržište beogradskih hotela obuhvata više od 120 kategorisanih objekata sa oko 7.650 soba, dok glavni gradovi slične veličine, kao što su Sofija, Bukurešt, Budimpešta, Prag i Varšava, raspolažu smeštajnim kapacitetima od nekoliko desetina hiljada hotelskih soba. Procenjuje se da bi optimalan broj soba u hotelima u Beogradu bio između 10.000 i 12.000.

Broj turista koji posećuju Beograd iz godine u godinu je sve veći, naročito kad je reč o stranim državljanima. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom 2015. godine srpska prestonica zabeležila je oko 800 hiljada poseta stranih turista, dok je već 2017. taj broj iznosio 860 hiljada. Ako se tu uračunaju i posete domaćih turista, čiji broj je već godinama stabilan i kreće se u rasponu od 150.000 do 200.000, dolazi se do podatka da je 2018. godine Beograd posetilo oko milion turista, koji su ostvarili 2.190.000 noćenja. Imajući u vidu očekivanja da će se ovaj trend rasta nastaviti, postavlja se pitanje kakvim smeštajnim kapacitetima raspolaže glavni grad Srbije.

Prema podacima kojima raspolaže revizorska kuća Kreston MDM, najveći broj hotela u Beogradu čine oni sa 3 i 4 zvezdice, dok je broj hotela sa 1, 2 i 5 zvezdica znatno manji. Na osnovu zvanične kategorizacije, sa 5 zvezdica rangirano je svega pet hotela, a oni raspolažu sa ukupno 881 sobom. Reč je o hotelima „Hyatt Regency Belgrade“, „Square Nine“, „Metropol“, „Saint Ten“ i „Hilton“.

U segmentu hotela sa 4 zvezdice konkurencija je mnogo veća, budući da u Beogradu trenutno postoji više od 70 hotela ove kategorije. Pritom, deset hotela iz ove kategorije pripada internacionalnim hotelskim lancima, a to su: „Crown Plaza“, „Radisson Collection Old Mill Belgrade“, „Courtyard Belgrade City Center“ Hotel – Marriott, „Falkensteiner Hotel Beograd“, „Holiday Inn“, „Holiday Inn Express“, „Best Vestern Šumadija“, „Best Vestern M“, „Mama Shelter Belgrade“ i „Mercure Belgrade Excelsior“. Hoteli sa 4 zvezdice raspolažu sa približno 4.350 soba, što čini oko 57 odsto ukupnog broja soba na beogradskom hotelskom tržištu.

Kada je reč o hotelima sa 3 zvezdice, u Beogradu ih ima više od 40, a njihov kapacitet je približno 1.950 soba. Neki od najvećih hotela u ovoj grupi su Hotel Srbija, Hotel N, Hotel Park, Hotel Tulip Inn i Slavija Garni Hotel.

Lokacijski, ponuda hotela u Beogradu je prilično široka, ali centar grada se sasvim očekivano pokazao kao najatraktivniji. Od ukupnog broja hotela u Beogradu, 69 se nalazi u centralnom delu grada, 45 je locirano u široj gradskoj zoni, dok se 13 nalazi u prigradskoj zoni.

Kada je reč o planovima za budućnost, u Beogradu su u izgradnji tri hotela sa 4 zvezdice i jedan sa pet zvezdica, koji će početi sa radom u naredne dve godine. Takav trend u izgradnji hotela ukazuje na to da su investitori orijentisani na poslovnom i kongresnom turizmu. Pritom, treba imati u vidu da Beograd trenutno nije u mogućnosti da organizuje velike događaje, da Centar „Sava“ još nije rekonstruisan, te da ni kapaciteti postojećih hotela sa 4 zvezdice nisu popunjeni. U tom smislu, može se zaključiti da je tržište hotela sa 4 zvezdice u srpskoj prestonici prezasićeno, naročito kada se uzmu u obzir procene da bi u ukupnoj strukturi trebalo da bude do 35 odsto hotela sa 4 zvezdice, dok ih u Beogradu već sada ima više od 55 odsto.

S druge strane, Beograd ne raspolaže dovoljnim brojem kvalitetnih hotela sa 3, 2 i 1 zvezdicom, koji su veoma bitni za turističke grupe. U prilog tome govori i činjenica da se ponuda privatnog smeštaja znatno povećala u poslednjih nekoliko godina i da u glavnom gradu postoji sve više kategorizovanih hostela i apartmana, kako bi nadomestili ovu vrstu objekata.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Beogradu nedostaje bar još tri hiljade hotelskih soba”

  1. Teško je porediti turistički potencijal Beograda sa gradovima kao što su Budempešta , Prag ili Varšava, ali ga je zato moguće porediti sa Sofijom, pa pođimo redom. Ako je verovati podacima objavljenim na internet strani https://www.visitsofia.bg/images/pdf/tourism-in-figure-2017-en-.pdf u Sofiji je 2017. godine bilo 553 objekta za smeštaj turista koji su imali ukupno 9.346 soba, odnosno 17.314 ležaja. Drugi podatak je, da je u 2017. u Sofiji bilo registrovano 2.444.684 noćenja turista. Sledeći podatak je, da je u Sofiji u 2017. godini u 88 hotela koji ukupno imaju 6.306 soba, odnosno 10.982 ležaja bilo registrovano 2.031.077 noćenja turista, dok je u 66 Family-run hotels koji ukupno imaju 887 soba, odnosno 1.662 ležaja bilo registrovano 134.284 noćenja turista. Dakle, u Sofiji je prošle. 2017. godine u hotelima (88) i Family-run hotels (66) koji ukupno imaju 7.193 sobe, odnosno 12.644 ležaja bilo registrovano ukupno 2.165.161 noćenje turista, odnosno 88,6% svih noćenja te godine u Sofiji. Ako je verovati zvaničnim podacima prošle, 2017. godine je u Beogradu, kategorisanom kao turističko mesto bilo registrovano 2.190.747 noćenja, dok je Beograd – gradska naselja imao registrovanih 1.997.236 noćenja turista, odnosono gostiju. Očigledno je da Sofija trenutno nema »nekoliko desetina hiljada hotelskih soba« kako je zapisano u tekstu, već ih ima manje nego u Beogradu; Sofia – 7.193, Beograd – oko 7.650. Pored toga hoteli u Sofiji su prošle, 2017. godine imali za 25.313 noćenja manje nego Beograd kategorisan kao turističko mesto, ali su zato imali za 167.925 noćenja više nego svi smeštani kapaciteti u Beogradu – gradska naselja kojih je, ako je verovati rezervacijskom sistemu Booking.com ukupno preko 1.200. Nije mi poznato ko je od revizorske kuće Kreston MDM naručio izradu studije koja kaže da »Beogradu nedostaje bar još 3.000 hotelskih soba«, pa mi nije poznat ni razlog izrade te studije koga ipak mogu da naslutim. Imajući u vidu da se u Beogradu trenutno zida više hotela, kao i da se u centru Beograda poslovne zgrade pretvaraju u hotele, mislim da znam »u kom grmu leži zec«. Na žalost takva ekspanzija hotelskih kapaciteta može vrlo lako da dovede do »Varšavskog«, odnosno »Beogradskog sindroma« kada će cena doručka u hotelima biti 50%, a i više od cene noćenja bez doručka.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.