Bez ulaganja nema razvoja

Vozila beogradskog javnog prevoza najmlađa su u regionu, zaključeno je na skupu „Drumarijada 2007“ koji je prošlog vikenda održan u Vrnjačkoj banji i koji je okupio stručnjake za javni prevoz iz glavnih gradova bivše Jugoslavije. Prosečna starost autobuskog podsistema, kojim se preveze 70 odsto putnika, je oko četiri godine, trolejbusi imaju prosečnu starost od osam godina, a tramvaji oko 21 godinu, ali treba znati da je njihov prosečan radni vek 25 godina. Što se cena karata, mereno kroz kupovnu moć građana (za prosečnu platu može se kupiti od 800 do 1.200 karata) Beograd se nalazi na sredini regionalne lestvice.
Stanje javnog prevoza u regionu teže je nego kod nas. Tako 700 hiljada žitelja Skoplja svakoga dana prevozi oko 250 vozila gradskog prevoznika i 255 vozila privatnika. Cena karte je oko 50 evro centi (30 denara u gradskim autobusima i 25 denara kod privatnih prevoznika) a koliko je ta cena primerena kupovnoj moći stanovništva, vidi se iz podatka da je za jednu prosečnu platu moguće kupiti oko 400 karata. Vozila gradskog prevoznika u prestonici Makedonije imaju prosečnu starost od 16,2 dok su vozila privatnika u proseku stara 27,2 godine.
– Razlog ovakvog stanja u javnom prevozu Skoplja je što se dugi niz godina nije ulagalo u obnovu sistema. Do 1990. godine i raspada zajedničke države za tim nije bilo potrebe jer je stepen motorizacije u Makedoniji bio veoma mali. Ali, tada počinju problemi. Lokalna vlast Skoplja kao ni centralna vlast Makedonije do skora nisu bile zainteresovane za ulaganje u javni prevoz prestonice. Međutim, sada se najavljuju pregovori pa se samo možemo nadati boljem prevozu u budućnosti. Da bi krenuli napred, neophodna je i korekcija cena prevoza, koja je poslednji put izvršena 2005. godine – rekao je za Danas Orce Georgijevski, prvi čovek javnog prevoza Skoplja.
U Banjaluci javni prevoz vrše samo četiri privatna prevoznika pa je teško izračunati zaradu po kilometru i vozilu koja u Beogradu iznosi 1,43 evra. Poznato je samo da je cena pojedinačne karte 65 evro centi, ili 56 dinara.
U Sarajevu je cena karte 75 centi na kiosku i 90 centi u vozilu, zarada po kilometru je 1,5 evra a na ulicama grada od 450 hiljada stanovnika saobraća 55 tramvaja (prosečna starost 23 godine), 110 autobusa (15 godina), 42 trolejbusa (18 godina) i 65 minibusa.
– Do pre šest godina javni prevoz Sarajeva je bio za ponos, ali je loša politička volja doprinela da on propadne. Treba znati je vlasnik javnog prevoza u našem gradu Kanton Sarajevo koji donosi sve bitne odluke, pa i one loše. Tako se u saradnji sa Gradom otvaraju takozvane „političke linije“ kako bi se zadovoljila nekolicina građana, ali su one neisplative i samo nam donose gubitke. Minibusevi, na primer, voze nekolicinu putnika po veoma nepristupačnim predelima i lošim putevima, pa se ta vozila brzo kvare – objašnjava Halil Hadžimušović ispred Kantonalnog javnog komunalnog preduzeća „Gras“ Sarajevo.