Foto: FoNet/Vlada Srbije/Slobodan Miljević

„Građani Srbije treba da budu uvereni da njihova vlada svakodnevno radi na jačanju administrativnih kapaciteta, usklađivanju i unapređenju zakonodavstva i edukaciji, kako bi se obezbedila puna bezbednost svih namirnica na tržištu“, kazala je Brnabić na konferenciji „Bezbednost hrane – Budućnost zdrave Srbije“.

Dodala je da država mora da stvori i uslove za razvoj industrije hrane, sa što manjim nametima toj privrednoj grani, kako bi podigli njenu konkurentnost na zahtevnom svetskom tržištu.

„Ove dve uloge se prepliću i moraju biti uskladjene i ispunjene bez kompromisa: bezbednost i sigurnost namirnica moraju biti u potpunosti osigurane, a istovremeno moramo biti i konkurentni i inovativni“, istakla je premijerka.

Ona je kazala da je odgovornost u održanju sistema bezbednosti hrane podeljena između ministarstava, prehrambene industrije i potrošača i zato je neophodna bliska saradnja između te tri grupe.

Podaci svetskih organizacija pokazuju da više od 600 miliona ljudi svake godine oboli od bolesti izazvanih hranom, a od tog broja 400.000 njih umre.

„Šteta koju ekonomiji sveta prouzrokuju nebezbedni prehrambeni proizvodi iznosi više od 600 milijardi dolara godišnje“, kazala je Brnabić.

Prema njenim rečima, Srbija je izabrala otvoren i savremen pristup uspostavljanju sistema bezbednosti hrane, koji je komplementaran ne samo sa evropskim pravilima, već i međunarodno prihvaćenim standardima, bez kojih ne postoji mogućnost trgovine hranom na svetskom nivou.

„Kao i u svim oblastima, reforme u oblasti bezbednosti hrane u prvom redu sprovodimo zbog naših građana, zbog kvaliteta njihovog života, a ne zbog ispunjavanja normi ili formalnog usklađivanja propisa sa zemljama EU“, rekla je Brnabić.

Direkcija za nacionalne referentne laboratije je, kako je navela, prva akreditovana laboratorija za kontrolu mleka koja je pravi primer modernizacije i reformi koje se sprovode u toj oblasti.

„Iz budžeta smo za opremu laboratorije izdvojili oko tri miliona evra i ona je u potpunosti opremljena u skladu sa standardima EU“, rekla je premijerka i zahvalila evropskim partnerima na podršci i saradnji na tom projektu.

Najavila je otvaranje fizičko-hemijske laboratorije gde će biti ispitivan kvalitet hrane i otklonjane sumnju koje se pojave u lancu bezbednosti hrane. Laboratorija bi, kako je rečeno, trebalo da bude otvorena u julu odnosno avdustu ove godine i u njoj će se ispitivati, pored ostalog, nivo aflatoksina, kvalitet mesnih preradjevina i ostaci pesticida u voću i povrću.

Premijerka je podsetila da su izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane usvojene sredinom marta ove godine.

„U nadležnim organima sprovodi se intenzivna priprema novih softverskih rešenja i povezivanja baza podataka radi lakše razmene informacija izmedju inspekcijskih službi kao podrška što efikasnijoj kontroli bezbednosti hrane, ali i za lakše i brže izdavanje sertifikata za izvoz hrane ili olakšanje uvoza bez zastoja i dodatnih uzorkovanja“, rekla je Brnabić.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodopriovede Branislav Nedimović je istakao da će u fokusu ministarstva ove godine biti bezbednost hrane kako bi se što pre otvorilo poglavlje 12 u pregovorima sa EU koje odnosi na tu oblast.

On je ukazao da je poslednjih nekoliko godina intenzivno radjeno na uskladjivanju propisa i uspostvljanju institucija koje će na najbolji način da omoguće potpunu zaštitu i kontrolu prehrambenih proizvoda.

Ministarstvo je dobilo odobrenje da zaposli 71 novog poljoprivrednog inspektora koji će, kako je rekao, biti prva linija odbrane u borbi za bezbednost hrane.

Kako je precizirao Nedimović, ti inspektori biće opremljeni i obučeni u skladu sa svim direktivama EU koje se odnose na bezbednost hrane.

„Oni će biti rasporedjeni u uprave za zaštitu bilja i za veterinu i radiće na čitavoj teritoriji Srbije s anaročitim akcentom na glavne granične prelaze na kojima se unosi hrana u Srbiju kao što su Gradina, Horgoš i Batrovci.

Šef Delgacije EU u Srbiji Sem Fabrici je ocenio da Vlada Srbije ulaže velike napore u borbi za bolji kvalitet hrane. Prema njegovim rečima to se već održava i na izvoz Srbije.

„U poslednjih devet godina utrostručen je izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije u EU koji je samo prošle godine iznosio 1,3 milijarde evra“, rekao je Fabrici.

On je ukazao da je zajednička poljoprivredna politika EU, kojoj i Srbija kao zemlja kandidat teži, jedna od najsloženijih, najskupljih i najuspešnijih politika EU koja je omogućila da to tržište bude jedno od najboljih za proizvodnju i izvoz hrane u svetu.

Zbog toga je, kako je istakao Fabrici, važno da Srbija obezbedi preuzimanje standarda o bezbednosti hrane koji su i tema poglavlja 12.

On je kazao da bez obzira na dosadašnji sistem usladjenosti Srbije sa zahtevima prehrambenog tržišta EU treba da se ulaže još napora.

„To se, pre svega odnosi na izradu nacionalne strategije koja bi sadržala pravne tekovine EU u oblasti bezbednosti hrane, potom jačanja administrativnih kapaciteta kao što su obuka i zapošljavanje isnpektora i kontrola hrane na granicama koja bi trebalo da bude predvidiva i da analizira rizika uz obezbeđivanje visokog stepena prohodnosti robe u oba smera“, rekao je Fabrici.

EU će, kako je dodao, nastaviti da pomaže Srbiju u toj oblasti i do sada je obezbedila 35 miliona evra za bolji sistem bezbednosti hrane.

Povezani tekstovi