Brza zarada umesto spore dividende

Vest da je kinesko Ministarstvo finansija, ovih dana povećalo porez na transakcije akcijama sa 0,1 na 0,3 odsto, da bi ograničilo špekulacije na tržištu, oborila je kompozitni indeks Šangajske berze za 6,5 odsto. To se lančano proširilo i na ostale vodeće berze u svetu. Treba podsetiti da je, pre tri meseca, posle glasina da će doći do uvođenja poreza na dobit od berzanskih ulaganja, zabeležen najveći pad indeksa berze u Šangaju za poslednjih deset godina, a da se to, takođe, odrazilo na vodeće svetske berze (u Njujorku, Londonu, Frankfurtu, Tokiju…) uzrokujući najveći pad indeksa od 2001. godine. Da li ta zbivanja na Šangajskoj berzi sve više utiču na dešavanja na svetskom finansijskom tržištu, ili su berze veoma osetljive na sve informacije koje se direktno ili indirektno odnose na njih same, ili na berzanski materijal kojim se na tim berzama trguje. Činjenica je da svaka promena kamatnih stopa od strane centralnih banaka, zatim promena poreskih stopa, rejtinga kompanija, rejtinga zemalja, najave o smanjenju ili povećanju profita, očekivanja vezana za isplatu dividendi, najave o integracijama i akvizicijama među kompanijama, nivoi porudžbina, otvaranje ili zatvaranje radnih mesta, pa čak i izjave političara, utiču na cene akcija. Generalno te uticaje možemo podeliti na sistemske (koji su pod uticajem ekonomskih, fundamentalnih faktora) i nesistemske prouzrokovane političkim i socijalnim faktorima.

Osetljivo tržište

Kada je kompanija Epl predstavila svoj novi proizvod – mobilni telefon „IPHONE“ od koga se očekuje da privuče 45 miliona kupaca širom sveta, cena akcija te kompanije skočila je za više od devet odsto. Ta informacija izazvala je i talas poskupljenja akcija preduzeća – dobavljača ovog telefona, a s druge strane, talas smanjenja cena akcija ostalih vodećih kompanija iz tog sektora (Nokia, Erikson, Samsung…). To je, očigledan primer kako razvijeno tržište kapitala reaguje na informacije.

Da li je Beogradska berza imuna na takve pojave? Čini se da jeste, a odgovor na pitanje zašto je to tako leži u činjenici da je naše tržište kapitala „plitko“, nedovoljno razvijeno i da fali veći broj institucionalnih investitora koji će podići fizički nivo prometa. Doduše, Beogradska berza se pre nekoliko nedelja suočila sa nesistemskim uticajem – političkim, nažalost, kada je kriza oko formiranja Vlade Srbije izazvala strmoglavi trodnevni pad indeksa, i opštu paniku među malim investitorima. Sistemski faktori koji bi trebalo da deluju na Berzi, uočavaju se samo u obrisima.
Na našem tržištu postoji veza između kretanja cena akcija preduzeća i indicija da će ga neko preuzeti. Videli smo i da postoji veza između rasta cena akcija banaka i najava da će doći do njihovih dokapitalizacija, jer se tada dolazi do akcija po dosta nižim, emisionim cenama u odnosu na tržišne. Na rast cena akcija odrazio se i izlazak Tigra na listing A, ili dobri finansijski rezultati Alfa Plama. Ali, ovo su samo izolovani slučajevi, bolje rečeno ne postoji dublja uzročno-posledična veza. I teorija, i iskustvo govore, da su procene u kretanju visine i isplate dividendi na razvijenim tržištima, prioritet u donošenju investicionih odluka. Zbog toga sve informacije o preduzeću, koje utiču na njegovo buduće poslovanje, utiču na promene cena njegovih akcija. Kapitalna dobit (koja je kod nas glavni motiv za ulaganje) propratni je efekat rasta ekonomije i rasta profitabilnosti preduzeća. Pored kapitalne dobiti, na Beogradskoj berzi kao motiv za ulaganje figurira i želja pojedinih investitora za jeftinim sticanjem vlasništva nad preduzećima, jer su mnoga preduzeća potcenjena. Sa nekoliko miliona evra, neko se može pojaviti kao svojevrsni kreator tržišta. Dnevno povećanje cene može da ide do 20 procenata, i time donese kapitalnu dobit za investitora u istom procentu, a to je zarada veća od one koju može da donese i najbolja dividenda. U jednom danu investitor može da zaradi više nego čekajući dividendu godinu dana. Sve to ukazuje da je Beogradska berza visoko špekulativna, jer je osnovni motiv investitora da kupuju jeftino, a prodaju skupo. Dividende nisu osnovni pokretač za ulaganja, već pre svega razlika u ceni. Preduzeća koja ne isplaćuju dividende, kod nas nisu kažnjena od strane investitora. Krivca za takvo stanje treba tražiti u preduzećima koja retko isplaćuju dividende, a ako ih i isplaćuje, one su simbolične, ali deo odgovornosti snosi i država, koja ništa ne čini da produbi naše tržište kapitala, i kreira nove berzanske materijale. Rešenje za produbljivanje našeg finansijskog tržišta treba tražiti i u čvršćem i dubljem povezivanju berzi u regionu, a krajnji cilj bi trebalo da bude formiranje Ujedinjenih balkanskih berzi, kao što su recimo Ujedinjene nordijske berze. Integracije ovog tipa učinile bi atraktivnim ovaj region za velike igrače, povećale ponudu hartija od vrednosti, pružile veću mogućnost za smanjenje rizika, povećale promet na svim berzama i smanjile operativne troškove.