Brze pruge za put u Evropu

Ako je suditi po onome što se moglo čuti na okruglom stolu „Ekonomisti poručuju novoj vladi“ koji je organizovao Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju, kao i na predstavljanju Bele knjige stranih investitora, izgleda da su članovi nove vlade (mada su neki od njih sedeli i u onoj prethodnoj) spremniji da čuju i prihvate mišljenje struke i onih na koje se mere vlade najdirektnije odnose. Da li to znači da stepen nepoverenja građana, ali i privrednika, prema vladi opada, ili ispravljanje grešaka prethodne vlade koja se oglušivala o sva stručna mišljenja i dobronamerne sugestije i kritike, to ćemo tek videti.

Zašto je potreban novi aranžman sa MMF

Dileme nema – pomoć u vidu novog aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom i te kako je potrebna. S tom konstatacijom složili su se i ministri za ekonomiju i finansije, potpredsednik vlade i guverner NBS. Ako ni zbog čega drugoga, aranžman je potreban da bismo imali nekoga ko će da nas podseća na ono što smo sami zacrtali kao cilj, da nam ukazuje koliko nas košta svako odugovlačenje ili odstupanje, i konačno da naše potencijalne investitore informiše dokle smo stigli sa reformama“, tvrdi Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije.

Ali, činjenica je da se novi ministar za ekonomiju Mlađan Dinkić nije libio da prihvati preporuku stranih investitora da povuče iz procedure Zakon o stranim ulaganjima ocenivši da su njihove sugestije o doterivanju ovog Zakona veoma korisne i prihvatljive. Ako se tome doda i najava vicepremijera Božidara Đelića da će svih 73 zakona koji su u skupštinskoj proceduri biti povučeni i još jednom razmotreni u nadležnim ministarstvima pre nego što poslanicima budu poslati na usvajanje, onda se možemo nadati da je nova vlada odustala od štancovanja zakona, što je pouzdan znak da je još jedna od ključnih sugestija koje su upućene na adresu Nemanjina 11 prihvaćena. Činjenica je da ne samo stranci, već i privrednici smatraju da je jedan od najvećih problema sa kojim se susreću, to što su zakoni suviše opšti, često neprecizni pa su potrebna dodatna tumačenja, koja na kraju zavise od pojedinaca, što stvara dosta komplikovano, rigidno i neujednačeno poslovno okruženje.
– Nije samo stvar u tome da li je, recimo, porez na dobit, u Srbiji niži nego u zemljama u okruženju. Za mene, kao privrednika, isto toliko, ako ne i više, važno je koliko ću sati čekati da kamion sa robom pređe granicu. Dok mi je za pokretanje posla u Singapuru potrebno samo pet sati, ovde moram da čekam 35 sati da moj kamion pređe granicu. Zašto je to tako kada se ti problemi mogu veoma lako rešiti bez ikakvih direktiva EU – pita se Slobodan Vučićević, prvi čovek Kolinske za region jugoistočne Evrope.
Tako dolazimo do trećeg prioritetnog zadatka nove vlade, a to je povećanje izvoza i zaposlenosti. Srbija mora da prepozna šta će se dešavati na svetskom tržištu, ne danas nego nekoliko godina unapred, kako bi izgradila svoju strategiju podizanja konkurentnosti, odnosno utvrdila koje su to delatnosti u kojima posebno treba podsticati izvoz. „Veliki deficit spoljnotrgovinskog bilansa već sada je naš najveći problem. Ako ne budemo uspeli da ga rešimo kroz povećanje izvoza, moraćemo da idemo na nepopularne mere smanjenja uvoza“, priznaje ministar za ekonomiju Mlađan Dinkić.
Uz opasku da je problem našeg izvoza strukturene prirode i da nam trenutno kretranje cena sirovina na svetskoj pijaci ide na ruku, ekonomista Radovan Kovačević smatra da postoji čitav niz indirektnih mera kojima se, relativno brzo, može popraviti spoljnotrgovinska slika. Jedna od takvih je svakako ulaganje u infrastrukturu jer je to način da se podstakne što veći priliv investicija, što osim rastu izvoza dopinosi i otvaraju nova radnih mesta. Pojednostavljenje carinskih procedura, u čemu se dosta odmaklo, nije ugrozilo lidersku poziciju Srbije kada je reč o troškovima po tom osnovu i tu se nešto mora i može promeniti. Konačno, nema ni jedne zemlje koja na posredne načine ne finnasira svoj izvoz, pa bi i Srbija time morala mnogo ozbiljnije da se pozabavi, ali to podrazumeva značajnije povećanje, sa sadašnjih 30 do 40 miliona evra, sredstava namenjenih za te svrhe. „CEFTA jeste naša velika šansa, ali pod uslovom da iskoristimo na najbolji način klauzulu o zajedničkom poreklu robe. U tom kontekstu, moguće je pronaći moduse da naši proizvođači delova, sklopova i podsklopova, postanu zvanični podizvođači evropskim velikim kompanijama, kao i stranim kompanijama koje su već na našem tržištu, čime bi bio prevaziđen i problem njihovog sve većeg uvoza“, tvrdi Kovačević, a s tom konstatacijom slaže se i ministar Dinkić. Do boljih izvoznih rezultata, smatra Toplica Spasojević, predsednik ITM, može se doći i „pojačanom ofanzivom šarma“ onako kako su to Slovenci radili 1991. godine kada su najviši državni zvaničnici dosta agresivno krenuli u pet svetskih metropola propagirajući prednosti slovenačke privrede ili kako to danas rade Makedonci kojima je target čak 25 evropskih i cvetskih centra. Ali preduslov za to je da se zaokruži zakonska regulativa koja će biti usklađena sa evropskim standardima, da ulaže u infrastrukturu i podstiče investiranje u znanje, umesto da se tako čvrsto bori za to da i dalje upravlja sa 30 odsto srpske privrede i 45 odsto cena, na šta s pravom upozorava ekonomista Nebojša Savić.
Iako Božidar Đelić tvrdi da bi bilo dobro kada bi se konačno „svi evrokrati okupili u jedan ešalon,“sudeći prema rekcijama ministara u vladinom ekonomskom timu, nije sasvim izvesno da je to jedinstvo postignuto ni u samoj vladi. U prilog tome svedoče oprečne izjave u vezi sa modelom privatizacije javnih preduzeća, a naročito one koje se odnose na budžete. Dilema je da li u državnoj kasi treba da postoji makar i minimalni suficit ili će se ponovo ići na deficitarno finansiranje države. Pitanje je i kakvi su stavovi u vezi sa politikom budžetskog subvencionisanja ne samo kada je reč o hroničnim gubitašima nego i socijalnom segmentu budžeta, posebno penzijskih fondova. Ako bi vlada makar delimično poslušala glas privrednika koji je pokušao da u najkraćim crtama predstavi Dragoljub Vukadinović, prvi čovek Metalca morala bi prvo da se zapita u kakvom to ambijentu privrednici žele da rade. „Odgovor je nedvosmislen – u sigurnom i stabilnom. Pod stabilnim ambijentom podrazumeva se stabilan kurs, niska inflacija, efikasno sudstvo i država koja privlači investitore, podstiče izvoznike, smanjuje sivu ekonomiju, gradi infrastrukturu, smanjuje nivo javne potrošnje i podstiče znanje“, kaže Vukadinović.
Kojom brzinom idemo prema Evropi, pokazuje se u tome kako u priču o našem evropskom putu uklapamo rešavanje pitanja svojine, da li zaista privredu privodimo tržišnoj rentabilnosti, da li izbacujemo socijalu iz cene rada, u kom pravcu unapređujemo finansijsko tržište, i da li smo osmislili mehanizme u sistemu koji nam u zemlju vraćaju odbegle stručnjake a zadržavaju novostasale.