Čadež: Dodatna podrška za najugroženiji deo preduzetničkog sektora 1Marko Čadež Foto: FoNet/Aleksandar Levajković (arhiva)

„Jasno je da buduće mere državne pomoći više ne mogu biti linearne, jednake za sve kompanije, već usmerene ka onima kojima je pomoć najpotrebnija – ka najugroženim delatnostima i malim biznisima. Razgovaramo, recimo, o mogućnostima dodatne podrške putničkom saobraćaju koji je pretpreo, kao i turizam, velike gubitke“, rekao je Čadež u intervjuu agenciji Beta.

Istakao je da je važno da se nastavi sa jakim garantnim šemama da bi se državnim garancijama umanjio rizik banaka da investiraju u mala i srednja preduzeća, a privrednicima obezebedili što povoljniji krediti, kao i da maksimalno budu iskorišćene mogućnosti programa evropskih i američkih partnera kao što su DFC, Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka.

„Međutim, što kriza duže traje, sve je izvesnije da će, kao i svuda u svetu, privreda morati da preispita i prilagodi pravila poslovanja, a države terapiju – mere podrške korporativnom sektoru, kako bi se očuvalo zdravlje kompanija na duže staze i podržali oni biznisi koji mogu da prežive i održivo posluju“, rekao je Čadež.

Podsećajući da je u proteklih godinu dana najveća briga bila da se sačuva likvidnost kompanija, on je ocenio da je sada bitno da se ne uđe u krizu solventnosti, odnosno da se iz likvidnosti podrži solventnost i preispita stečajno zakonodavstvo, kako se ne bi dogodili masovni stečajevi, kao i da se podrže preduzeća koja imaju realnu poslovnu i tržišnu perspektivu da restrukturišu svoje bilanse.

„Važno je i da razmišljamo kakve su nam garantne šeme potrebne, kome i kako da plasiramo novac, koji je sada jeftin i očigledno će biti još neko vreme, da ta ‘infuzija’ ode u sektore koji zaista imaju budućnost“, rekao je Čadež.

Predsednik PKS smatra i da će institucije morati da budu pripremljene da na vreme reaguju kako bi se ljude koji budu dolazili na tržište rada iz ugroženih delatnosti osposobili za neke nove poslove.

„Moraćemo i da unapređenjem infrastrukture podržimo rast online trgovine i sektore, poput logistike, koju, zbog promenjenog načina kupovine i poslovanja, očekuje intenzivan rast“, kazao je Čadež.

Po njegovim rečima privreda Srbije je bolje nego što je iko očekivao podnela udare korona virusa, izbegla je veće gubitke sa kojima se suočavaju i mnogo razvijenije ekonomije i u 2021. godinu ušla sa očuvanim proizvodnim i izvoznim kapacitetima i stabilnom ekonomskom osnovom za prognozirani rast od pet do šest odsto.

„Sačuvali smo radna mesta, nije došlo do masovnih otkaza. Ukupan broj zaposlenih, prema poslednjim dostupnim statističkim podacima za deset meseci, veći je 2,3 odsto nego u istom periodu prošle godine, nezaposlenost je ostala ispod 10 odsto, a prema informacijama Nacionalne službe za zapošljavanje, na tržište rada u 2020. prijavljivilo se manje ljudi koji su izgubili posao nego u prethodnoj godini“, rekao je Čadež.

Dodao je da su očuvane firme, održana njihova likvidnost i  da je u godini pandemije bilo 36.000 novoosnovanih biznisa, koliko je novih firmi i preduzetnika registrovano u Agenciji za privredne registre za 11 meseci, dok je broj ugašenih značajno manji nego u prethodnoj godini.

„Zahvaljujući merama državne pomoći, čak ni u sektoru turizma i ugostiteljstva, koji je zbog pandemije imao veliki pad prihoda, posebno deviznog, i koji će bez sumnje morati da pretpri velike strukturne promene, za sada nije bilo masovnih otpuštanja i gašenja firmi – zatvaranja hotela, restorana, kafića…. Iz evidencije APR, zaključno sa novembrom obrisano je oko 2.800 firmi i preduzetnika iz ovog sektora, uključujući i turističke agencije i druge pripadajuće delatnosti, što je za oko 40 odsto manje nego u 2019. godini. Među njima su i oni koji su brisani zbog problema u poslovanju i pre korone, nakon sprovedenog postupka prinudne likvidacije ili zbog toga što su im poslovni računi bili blokirani dve godine uzastopno“, rekao je Čadež.

Naveo je da je, prema podacima Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, ukupan broj zaposlenih radnika u kompanijama turističko-ugostiteljskog sektora, po svim osnovama, od stalno zaposlenih do onih koji su imali ugovore o privremenim i povremenim poslovima, za 11 meseci 2020. godine smanjen je dva odsto, a kod preduzetnika povećan pet odsto u odnosu na isti period prošle godine.

close
Čadež: Dodatna podrška za najugroženiji deo preduzetničkog sektora 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.