Foto: FreeImages / Jason Morrison

Ovih dana, nekoliko radnika je već dobilo presudu samo sada po drugom osnovu – radnicima je, kako saznajemo, Resavica isplaćivala zaradu koju je obračunavala na osnovu 92 dinara po satu, dok je zakonski minimalna cena rada bila 121 dinar.

Prema saznanjima Danasa, trenutno je u sudovima u Srbiji u toku 600 postupaka po ovom osnovu, a Resavica će samo na ime sudskih troškova morati da plati više od 70.000 evra, uz naravno iznos po presudama svakog od rudara.

Predsednik granskog sindikata industrije, energetike i rudarstva UGS Nezavisnost Milorad Panović za naš list kaže da je tačno da je veliki broj, uglavnom bivših radnika tužio Resavicu i to po više osnova.

– Postoje tužbe za jubilarne nagrade, za smenski rad, ali i za razliku u zaradama. Koliko trenutno znaju kolege sa kojima sam razgovarao ima nekih pedesetak tužbi, međutim, jako je teško utvrditi tačan broj, jer rudnika je mnogo, kao i bivših radnika – kaže Panović.

Sindikat, kako kaže, nema tačan uvid jer većina onih koji su tužili Resavicu uradili su to nakon što su napustili posao.

O tome da li su upoznati sa dešavanjima u Resavici i da li je tačno da su radnici radili za 92 dinara po satu umesto za 121 dinar juče smo pokušali da saznamo više od resornog Ministarstva rudarstva, ali i od v. d. direktora Resavice, ali na ta pitanja do zaključenja ovog broja nismo dobili odgovore.

Ovo javno preduzeće bilo je jedno od 17 koje je država prošle godine štitila od poverilaca do kraja maja. Posle toga Resavica je trebalo da bude prodata, međutim to se još nije desilo.

U APR-u se JP PEU Resavica i dalje vodi kao preduzeće koje je država osnovala, a prošlu godinu prema finansijskom izveštaju završila je u minusu većem od milijardu dinara. Godinu pre toga, 2015. Resavica je bila u neto gubitku od 1,4 milijarde dinara.

Kako su ranije već mediji pisali, do 2011. država je subvencionisala Resavicu sa dve milijarde dinara, posle toga pomoć je povećana na 4,5 milijardi dinara na godišnjem nivou. U Resavici, u devet rudnika sa podzemnom eksploatacijom, trenutno je zaposleno nešto malo više od 4.000 radnika.

Prošle godine, zbog duga od gotovo dve milijarde dinara, gotovo polovina tadašnjeg broja radnika tužila je firmu za neplaćeni smenski rad, a septembra 2016. godine 1.750 tužbi od ukupno 2.500 postalo je izvršno.