Cena kvadrata novogradnje skočila za 13 odsto 1Ilustracija Foto: MOD (Arhiva)

Nove vlasnike u Srbiji ima oko 47.000 nepokretnosti. Toliko je u prvoj polovini 2019. godine sklopljeno kupoprodajnih ugovora koje je obradio Republički geodetski zavod, a njihova ukupna novčana vrednost iznosi čak 1,8 milijardi evra, što je 12 odsto više u odnosu na isti period lane kada je to bilo 1,6 milijardi.

Iako je obim prodaja nešto smanjen u odnosu na isti period prošle godine kada je sklopljeno 48 hiljada kupoprodajnih ugovora, trend pokazuje da je cena samih nepokretnosti porasla, imajući u vidu porast ukupne novčane vrednosti za 200 miliona evra, pokazuju podaci RGZ. To je ostvareno zbog rasta prodaje nepokretnosti u novogradnji i to za 13 odsto, a uobičajeno je da novogradnja ima više cene u odnosu na starogradnju.

Treba napomenuti i da je za prvu polovinu 2019. karakteristično da su sve prometovane nepokretnosti upisane u katastar nepokretnosti, zahvaljujući primeni Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Više od polovine novčanih sredstava obrne se na nekretninama u Beogradu i to 995 miliona evra što je značajan rast u odnosu na 830 miliona evra u prvoj polovini 2018.

Po prometu, prvi nakon Beograda je Novi Sad, a vrednost tržišta iznosi 194 miliona evra. U istom periodu lane vrednost je bila 185 miliona evra.

Zatim po vrednosti tržišta slede Niš sa 46 miliona evra, Subotica sa 32 miliona evra, Pančevo sa 25 miliona evra i Kragujevac sa 24 miliona evra.

Šta se i gde najviše kupuje?

Od ukupnog trgovanja nepokretnostima čak 27 odsto se odvija u glavnom gradu Beogradu, a 36 odsto u Vojvodini.

U Srbiji su za kupovinu najtraženiji stanovi (47 odsto) što je znatno više nego u istom periodu prošle godine kada su stanovi u trgovanju imali udeo od 33 odsto. U trgovini stanovima obrne se skoro polovina ukupnih novčanih sredstava, odnosno 850 miliona evra (u prvoj polovini 2018. to je bilo 775 miliona evra).

Kuće su u Srbiji manje tražene od stanova i predstavljaju 13 odsto udela na tržištu.

Poljoprivredno zemljište čini 20 odsto ukupnog trgovanja nepokretnostima. Novčana vrednost tržišta poljoprivrednog zemljišta je oko 87.6 miliona evra, dok je u istom periodu lane tržište poljoprivrednog zemljišta imalo vrednost oko 72 miliona evra, a udeo u ukupnom tržištu nepokretnosti bio je 20 odsto. Najviše cene u Srbiji, poljoprivredno zemljište postiže u Bačkoj. Treba primetiti i da je u čitavoj Srbiji, izuzev Beograda, vrednost prosečne cene za poljoprivredno zemljište porasla.

Interesantno je da kada razmišljamo o Beogradu i tržištu nepokretnosti, obično mislimo na trgovanje stanovima, ali u glavnom gradu u ponudi se može naći i poljoprivredno zemljište, a prosečna cena u prvoj polovini 2019. godine bila je 3.850 evra po hektaru, dok je lane u istom periodu bila 3.950 evra po hektaru.

Cene kvadrata stanova, garaža, poslovnih prostora

Najskuplji kvadrat u Srbiji i u 2019. godini je na ekskluzivnoj lokaciji Beograda na vodi i koštao je 7.918 evra, a ukupna cena stana bila je 973.888 evra. U staroj gradnji najviša cena po kvadratu plaćena 3.600 evra za stan u ulici Kralja Petra, dok je najviše novca za stan u starogradnji 870.000 evra izdvojeno za nepokretnost površine 343 m u blizini opštine Novi Beograd.

Najviše plaćena kuća, prodata sa okućnicom, u prvoj polovini 2019. godine, dostigla je cenu od 2.988.00 evra, a nalazi se na teritoriji opštine Savski venac, na Topčiderskom brdu.

Cenu od 2.680.000 postigao je poslovni prostor od 1.600 m ² na centralnoj gradskoj lokaciji, u blizini zgrade Narodne skupštine.

Interesantno je da je cena jedne garaže na Dorćolu dostigla cenu od 30.000 evra, što je gotovo kao cena garsonjere u nekom manje atraktivnom delu grada.

Opština/KO„Starogradnja“„Novogradnja“
Prosečna cenaRaspon cenaTrend

%

Prosečna cenaRaspon cenaTrend

%

Min.Maks.Min.Maks.
[EUR/ m 2][EUR/ m 2][EUR/ m 2][EUR/ m 2][EUR/ m 2][EUR/ m 2]
Stari Grad2.0029183.60092.3051.6792.79017
Vračar1.8229603.12581.9721.2212.83910
Savski Venac1.6177502.851112.9011.4067.9185
Novi Beograd1.4596672.745122.3371.0853.53917
KO Palilula1.2666262.06961.5178002.7310
KO Zvezdara1.4186192.441111.5417642.3691
KO Voždovac1.2166252.23281.6177702.3336
KO Čukarica1.1856052.01291.3427692.1530
KO Zemun1.3046181.934141.6017092.29310
KO Stara Rakovica9695001.4324

 

Opština / KO„Starogradnja“„Novogradnja“
Srednja vrednostRaspon cenaTrend

%

Srednja vrednostRaspon cenaTrend

%

Min.Maks.Min.Maks.
[EUR/ m 2][EUR/ m 2][EUR/ m 2][EUR/ m 2][EUR/ m 2][EUR/ m 2]
GRADOVI
Bor3221575005
Valjevo5973667704802657906-3
Vranje53435375046806007782
Vršac5753477662707590903-9
Zaječar457292650-9
Zrenjanin57233095558417039938
Jagodina51531572756696127081
Kikinda40022860010
Kragujevac7074011.0749696631.2843
Kraljevo59536688248274871.05424
Kruševac52822679517054008784
Leskovac466253686-46535368271
Loznica520323786-26524259128
Niš7302561.14968783001.2189
Novi Pazar6913801.000-108225011.066-5
Novi Sad1.0673601.800111.1325561.6501
Pančevo5912951.00068334941.1815
Pirot517342690-46735507744
Požarevac6031958674756516857-1
Prokuplje4541776257
Smederevo5752358819693407893-4
Sombor47524273376654777548
Sremska Mitrovica5703318003735536821
Subotica53320587547995001.1326
Užice62618791458946021.10310
Čačak623250974785248999410
Šabac63825795558516341.05510

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “Cena kvadrata novogradnje skočila za 13 odsto”

  1. Valjan prikaz…!! Druga,strana medalje je ,sto sa skokom cena nekretnina,raste i prihod, rastrosne tzv. Drzave…a koja je spekulativnog kvaliteta…

  2. sasvim vestacki.
    i to je urbani terorizam u rukama krimosa.
    npr. iznikne deset zgrada tipa planinski hotel u maloj jednosmernoj ulici, znaci ulica koja je pre toga imala 90 ljudi sada treba da ima 600 na istom prostoru, iznikne zgrada sa deset spratova na placu od 3 ara, nacickana pored deset istih takvih, a tek stakleni hoteli na planini….
    sve sa opsesijom kamerama (da se spreci kradja) i to na svakom cosku, sto je tragikomicno kada se uzme u obzir ko su vlasnici i nacin na koji su dosli do para.
    a komunalci hapse stare siromahe koji prodaju dva karanfila na pijaci i kao gradjani odjednom proizvode previse smeca pa ne moze da se cisti…jer… eto… gradjani proizvode vise smeca, ranije nisu toliko proizvodili.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.