U toku maja 2015. godine najveće javno preduzeće u Kikindi primilo je fakture za navodno izvršene višemilionske radove u vezi sa adaptacijom poslovnih prostorija naručioca: Javnog komunalnog preduzeća „6. oktobar“ (JKP „6. oktobar“), a moguće i još nekih objekata.
Na pojedinim fakturama koje su kasnije menjane, piše da su radovi obavljani u zgradama drugih javnih preduzeća poput JP Direkcije za izgradnju grada i Opštinske stambene agencije (OSA) kao i u zgradi opštine Kikinda – otkriva VK.
Reč je o ukupno četiri izvođača, od kojih su tri firme iz različitih gradova Srbije, a samo jedna iz Kikinde. Na taj način, JKP „6. oktobar“ platio je 5,02 miliona dinara za građevinske radove koji nisu bili predviđeni planom javnih nabavki ovog preduzeća koji je usvojen u decembru 2014. godine, niti je sproveden zakonom obavezan proces javne nabavke. Nema dokumenata koji bi pokazali svrsishodnost ulaganja ovakve vrste, jer je preduzeće koje se likvidira platilo renoviranje prostorija koje mu više neće trebati. Pošto je te objekte kasnije preuzelo novoformirano Javno preduzeće Kikinda – koje nije pravni naslednik JKP „6.oktobar“ – postavlja se pitanje zašto je novcem starog preduzeća plaćena obnova poslovnog prostora za drugo (novo) pravno lice.
Živojin Markov koji je radio kao šef sektora opštih i pravnih poslova u JKP „6. oktobar“ od 1985. godine do 11. juna 2015, kada je odlukom lokalnih vlasti pokrenuta likvidacija „6. oktobra“ radi otvaranja novog javnog preduzeća u Kikindi, za VK kaže da je početkom 2015. godine sproveden samo tender za nabavku električne energije za 2015. godinu na godišnjem nivou.
„Taj tender je sproveden i krajem januara zaključen je ugovor. Oko 15. januara 2015. raspisan je još jedan tender – za kancelarijski materijal, a ugovor je zaključen 2. ili 3. februara. Od dolaska Stefana Milojevića u JKP ʼ6. oktobarʽ, 4. februara 2015, nijedan tender u komunalnom preduzeću nije raspisan do odlaska preduzeća u likvidaciju“, svedoči Markov, uz opasku da su plaćeni višemilionski iznosi za razne fakture, pa tako i one iz građevinskih firmi mimo bilo kakvog ranije usvojenog dokumenta, odluke, plana ili sprovedenog tendera.
IZVOĐAČ IZ SREMSKE MITROVICE
Prvi izvođač bio je „Pietro Argento“ iz Sremske Mitrovice, koji je registrovan za preradu plemenitih metala. Firma je isporučila fakturu bez datuma prometa, izdavanja ili valute. Vraćena je na ispravku, mada ju je v.d. direktora JKP „6. oktobar“ Živko Popadić prethodno overio. Ova faktura je plaćena dana 28. 5. 2015. godine. Kopija fakture koju imamo pokazuje specifikaciju i vrednost radova: građevinski radovi u baždarnici vredni su 460.920,00 dinara, u JP Direkcija za izgradnju grada 88.747,12, u opštini 351.654,00 u portirnici opštine 31.200,00 i prevoz nameštaja obračunat je po ceni od 68.060,00 dinara. Sve vrednosti su iskazane bez PDV-a. Ukupan zbir sa PDV-om iznosi 1.200.697,34 dinara. Opis nije jasan jer nedostaju količine. Nema priloga fakture, pa tako ni predatog predmeta, predračuna niti građevinske knjige i građevinskog dnevnika.
Pošto ispravljena faktura nije stigla iz Sremske Mitrovice, uplaćeni iznos se prvobitno vodio kao avans, da bi se kasnije došlo do fakture, koja je zavedena u „6. oktobru“ pod datumom 25. 11. 2015. i ima delovodni broj 50306. Tu fakturu je takođe overio Živko Popadić, iako nije propraćena prilozima koji bi opisali izvedene poslove. Nova faktura ima sasvim drugačiji sadržaj. Među radovima se navode: postavljanje podnih pločica, krečenje, postavljanje laminata, gipsanih ploča i nabavka frižidera. Interesantno je da je cena krečenja u stavci 16: 460,80 dinara po metru kvadratnom, dok u stavci 26 za isti posao cena je 360 po metru kvadratnom. Od prvobitno navedenog prevoza nameštaja 68.060,00 nema ni traga u novoj fakturi. Lokacija izvedenih radova nije naznačena u fakturi.
MAČKA U DŽAKU
Inženjer građevinarstva Milanko Bjelić, koji je do decembra 2015. decenijama radio u Javnom stambenom preduzeću, odnosno Opštinskoj stambenoj agenciji (OSA) u Kikindi na poslovima gradnje, održavanja, kontrolisanja izvođača, za VK uporedio je cene koje je platio „6. oktobar“ sa aktuelnim cenama koje je u istom periodu plaćalo javno preduzeće i upozorio da su mnoge stavke neuporedivo skuplje u odnosu na iznose koji su odobravani na javnim tenderima drugih preduzeća. On je naveo da su cene metra kvadratnih gips karton ploča u 2015. bile 1100–1300 dinara po kvadratu.
Takođe, upozorio je na nedoslednosti u kompletnom izgledu fakture koja je plaćena.
„Ovde samo piše ʼpostavljanje gipsanih pločaʽ. Niti piše koja je vrsta ploče, koja je debljina, ni na kakvu podlogu se stavljaju. To bi trebalo da je opisno predstavljeno kada se navodi u poziciji, dok ovde mogu pročitati samo da je 40 kvadrata po 1.536 dinara, odnosno da je to 61.440 dinara. Po tržišnoj ceni trebalo bi da košta 44.000 dinara. Opis je neprimeren poziciji za gipsarske radove u građevinarstvu. Zatim, jedinična cena se ponavlja, opet piše gipsarski radovi šest i po metara, ne piše kvadratnih, dužnih, ništa ne piše! Fakturisano je 17.920 dinara, dok bi po stvarnim cenama to trebalo da košta 7.150 dinara“, istakao je Bjelić.
Na našu molbu da pogleda stavku „priprema i krečenje“, naš sagovornik je kratko odgovorio da je takav opis smešan!
„Ja sam iz te struke, pa poznajem materiju, a onaj ko je nalogodavac isto tako mora da zna šta podrazumeva priprema i kakvo je krečenje. Krečenje je stari način kad se osnovnom, oksidnom bojom kreče zidovi, što su radile naše bake. Pripremanje podloge i bojenje poludisperzijom, to je savremenije. Poludisperzija je, recimo, Jupol, to su boje koje se sada proizvode, prodaju i ugrađuju za takvu vrstu pozicija u građevinarstvu. Ako kažemo da je izvođač ovde radio pripremu u vidu krpljenja da bi se nanela boja, recimo Jupol, a ne krečenje, realna cena u građevinarstvu za takvu vrstu poslova je 100 dinara. Međutim, na ovoj fakturi je 66 kvadrata obračunato po ceni od 460,8 dinara. Opet sam analizirao kolika bi bila realna cena. Umesto što je fakturisano 30.412 dinara, po tržišnoj ceni to je trebalo da košta 6.600 dinara“, izričit je Bjelić.
Za njega, paradoks je stavka u kojoj piše „čišćenje i ribanje“.
„Šta se čisti, šta se riba? Ne znam! Sat je fakturisan po 768 dinara… Po mom mišljenju, ova je cena izuzetno visoka. Voleo bih da znam čija je satnica tolika bez PDV-a sa takvim opisom zaduženja. Tržišna cena pomoćnog osoblja u gradu je 150 dinara po satu, pa neka je sat i 200 dinara plus PDV, ali ovoliko…“, začudio se Bjelić.
Kada smo mu u fakturi pokazali poziciju pod rednim brojem 18 gde piše kratko „liveni pod“, on je ocenio da je reč o neozbiljnom opisu.
„Od čega, na čemu, u kojoj prostoriji, tehnološki kakav način nanošenja, od koje vrste materijala? Ništa ne piše? Ni količina, ni površina, ni jedinična cena, samo ukupan iznos 204.800 dinara. Ovo ne mogu da izanaliziram zato što taj opis ništa ne govori i nema dokaznica. Ne može da se fakturiše samo ʼliveni podʽ! Ako je pod linoleum, ako je pod laminat, ako je pod parket, onda se piše od koje vrste podne obloge je pod. Mora se naznačiti od kakvog je materijala, kog proizvođača, kakve obrade je, debljine itd. Čudno je što nema dokaznica za cifru od 204.800 dinara. Dalje, nabavka i postavljanje laminata: laminati su oko 1.400 dinara po kvadratu. Ovde je fakturisano 23 kvadrata po 2.764,8 dinara. Znači umesto 63.590 dinara, to je realno moglo da košta upola manje: 32.200 dinara. Napominjem, ako je posebna vrsta laminata, to mora da stoji u opisu. Finalno, na koji način je obrađen? Da li je hrast, bukva? Koje je debljine? Ovo je kao mačka u džaku“, kazao je Bjelić.
Za ovog inženjera je nejasna stavka po kojoj su obračunate pločice.
„Kakve pločice, u građevinarstvu imate pojmova iks?! Mogu da pretpostavim da su keramičke. Kada pročitam 25,4 kvadrata, a cena je 5.068 dinara po kvadratu, voleo bih da vidim te pločice, zaista! Od kog dobavljača su? Kakve su vrste? Pločice u našim trgovinama variraju od 800 do 1.200 dinara po kvadratu. Tu još ide prateći materijal, lepak i fugomal, to vam je za 50 posto više. U fakturi koju ste mi pokazali piše samo ʼpločice, nabavka i postavljanjeʽ, po 5.068 dinara. Da su i 1.200 plus prateći materijal i usluga, realna cena je 2.650 dinara. Znači, umesto fakturisanih 128.747, po meni, na neviđeno, pošto nisam video kakve su pločice, taj posao može da košta oko 67.300 dinara.“
Celokupna analiza računa pokazala je da je plaćena suma uvećana 46 posto u odnosu na tržišne vrednosti koje je OSA priznavala u istom periodu.
NEMA KREČENJA U VREME ODMORA
Muški glas koji se javio na mobilni broj naznačen na fakturi firme „Pietro Argento“ prvo nam je rekao da direktor nije tu i da se javimo za deset dana, kada bude došao sa godišnjeg. Kada smo pozvali 10 dana kasnije (25. jula 2016. godine), isti muški glas nam je rekao da ne može niko sa nama da razgovara dok direktor ne dođe, a to neće biti pre kraja avgusta. Na pitanje da li možemo da dobijemo broj da se čujemo sa njim barem nakratko, muškarac nam je odgovorio da je direktor u romingu i da ne možemo da ga dobijemo ni putem Vibera. Ta osoba je rekla da ne vidi zašto se raspitujemo za nešto što je radila privatna firma koja nije dužna da daje izjave, a kada smo objasnili da je reč o naručiocu radova koji pripada javnom sektoru, on je odgovorio da to nije bilo ništa skupo, oko 10.000 evra. Na naše pitanje sa kim bismo razgovarali da želimo da ugovorimo krečenje dok je direktor na godišnjem, glas nam je kazao da se to ne radi za vreme godišnjih odmora.
„Po ovome ispada da je neko doveo izvođača i kazao mu koje prostorije treba da sredi, nije bitan opis poslova, sve što uradite, naplatite, dostavite račun, to je tako. Isti izvođač obavlja poslove za potrebe istog preduzeća sa istom pozicijom, a različitim cenama. To nikad niti je bilo, niti je moglo biti. Nemojte zaboraviti da smo mi u OSI radili održavanje kompletnog stambenog fonda na teritoriji opštine Kikinda, i o ovim stvarima, sve pozicije i za održavanje zgrada mi smo na kraju godine pripremali dokumentaciju da bismo za početak godine imali jedinične cene, odabrali izvođača na osnovu Zakona o javnim nabavkama, i ta cena je bila od prvog do poslednjeg momenta, jedna jedina. Ako je bojenje zidova bilo 120 dinara, onda je to bilo tako. Da li se radilo kod Pere Perića, na Mikronaselju ili kod Marka Markovića, ta cena je bila ta godinama, tako da sam zaista uvređen, zaista sam zatečen ovim, ali, ko sam ja da sudim? Uvređen sam jer smo mi koji smo decenijama to radili – oterani“, zaključio je Bjelić.
GRAĐEVINSKI RADOVI UMESTO REMONTA
„Stim gradnja“ pojavljuje se 3. juna 2015. godine kao izvođač radova na remontu postrojenja za prečišćavanje voda. „Stim gradnja“ fakturisala je iznos od 691.200,000 na ime radova na skidanju moto-reduktora, pranje i čišćenje postrojenja, transport i deponovanje sakupljenog mulja, kao i inženjerske usluge na objektu. Faktura je zavedena i plaćena je 26. 8. 2015. uz overu i nalog v.d. direktora. Uočljivo je da nema priloga, pa samim tim nema ni specifikacije inženjerskih usluga. Inače, ovi radovi su svakodnevna obaveza ekipe za održavanje u RJ Kanalizacija „6. oktobra“.
„Iz JKP ʼ6. oktobarʽ od nas su tražili ponudu sa specifikacijom za zanatsko- građevinske i inženjerske radove. Mi smo im poslali ponudu na osnovu koje su nas angažovali. Međutim, remont postrojenja za prečišćavanje voda nismo mi izveli, to su oni sami odradili, a nama je pismeno naloženo da za tu vrednost uradimo dodatne građevinske radove, da nam ne bi vraćali razliku u novcu. Radili smo na ukupno tri lokacije. Pošto je naša firma mala porodična sa 12 stalno zaposlenih radnika plus nekoliko na privremenim poslovima, mi smo angažovali podizvođača iz Kikinde, jer su nam naložili da određene poslove obavimo hitno pošto su se spremali za neku primopredaju, a spominjali su i likvidaciju, ne znam tačno. Radili smo garažu u Masarikovoj ulici, prostorije u upravnoj zgradi na Iđoškom drumu gde je bila ruina i prostor OSE na Glavnoj ulici u Kikindi. Ne znam ni da je neko radio isto pre nas, niti su se žalili na naše radove da bi neko radio isto posle nas“, izjavio je za VK vlasnik i direktor „Stim gradnje“ Tomislav Cerovac uz napomenu da je ta firma preko tendera bila angažovana od strane opštine Kikinda na drugim poslovima.
Nezvanično saznajemo da je faktura „Belavile“ poput prvog izvođača stigla bez datuma, a na njoj su taksativno navedeni radovi i lokacije. Vraćena je na ispravku jer nije imala nijedan datum na sebi. Ukupan iznos radova je 504.000 dinara uplaćen 28. 5. 2015. Ispravna faktura koju posedujemo stigla je 14. 12. 2015. i zavedena je pod brojem UF 5313. U sadržaju je navedena samo jedna stavka: adaptacija poslovnih prostorija i selidba, a u napomeni da su u pitanju molerski radovi, gipsarski, električarski i stolarski radovi. Datum ispravljene fakture je 25. 5. 2015.
Inženjer Milanko Bjelić ovu fakturu smatra primerom neprofesionalnosti.
Vlasnik „Belavile“ Novica Anđelković potvrdio je za VK da je sproveo radove na upravnoj zgradi JKP „6. oktobar“, a deo u opštini na zahtev Stefana Milojevića. „Bili su zadovoljni izvedenim i tvrdim da niko nije mogao biti jeftiniji“, naglasio je Anđelković.
Četvrti izvođač istih ili sličnih radova na istim ili sličnim lokacijama je firma „Mob trend“ iz Beograda, inače firma registrovana za prodaju i servisiranje mobilnih telefona. Prva njihova faktura je zavedena pod brojem UF 911 dana 17. 7. 2015. na iznos od 570.020,00 što je plaćeno 28. 5. 2015. godine. Datum prometa dobara je 27. 5. 2015, a mesto prometa Beograd. Ta faktura opisuje radove na adaptaciji kol centra – portirnice u okviru kompleksa „6. oktobra“.
Bjelić ističe da ovaj račun ne bi prihvatio bez dokaznica u prilogu: „Imate farbanje postojećih drvenih vrata sa svim potrebnim predradnjama, piše kojih su dimenzija vrata, pa obračun po komadu 1.360 dinara. To se tako nikada nije radilo, ako imaju dokaznice, onda se piše po kvadratu je ta i ta cena i na osnovu kvadrature. Za radove izvođene u portirnici u JKP ʼ6. oktobarʽ, račun broj 48–15 je, po mojoj proceni, 23 posto više fakturisan.“
JKP „6. oktobar u likvidaciji“ poslalo nam je odgovor na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, koji smo uputili 28. juna 2016. radi dostavljanja informacija o sprovođenju javnih nabavki iz oblasti građevine u toku prošle godine, kao i dokumentacije o izvođenim građevinskim radovima u ovom preduzeću, gde je likvidacioni upravnik JKP „6. oktobar u likvidaciji“ Zoran Milovanović napisao da ovo preduzeće nije sprovodilo javnu nabavku ni po jednom osnovu, jer to ne spada u aktivnosti likvidacionog upravnika, kao i da ne zna da li je JKP „6. oktobar“ sprovodilo javne nabavke iz oblasti građevine u periodu pre likvidacije.
Povreda Zakona o javnim nabavkama
Istorodni poslovi se moraju sabrati i tako dobijeni iznos na godišnjem nivou opredeljuje nabavku da li je male vrednosti ili je redovna javna nabavka. Javne nabavke male vrednosti su do avgusta 2015. godine išle od 400.000 do tri miliona dinara, preko tog iznosa su bile redovne javne nabavke. To znači, da je JKP „6. oktobar“ moralo da sprovede redovnu proceduru javne nabavke za građevinske radove, pošto je platilo 5,02 miliona dinara (za fakture ukupno četiri građevinska izvođača), a taj iznos prevazilazi granicu male vrednosti i zahteva potpuni postupak javne nabavke.
Kada su radovi izvršeni
Prema finansijskoj dokumentaciji JKP „6. oktobar“ primilo je i isplatilo fakture svih nabrojanih pravnih lica u 2015. godini, u vrednosti od 6,5 miliona dinara bez tendera, od čega opisi četiri izvođača spadaju u sektor građevinskih radova. Nema dokaza da plaćene fakture sadrže bilo kakav prilog koji bi dokumentovao kada su, gde i šta izvođači uradili. Ostaje pretpostavka da su radovi izvršeni neposredno pred otvaranje likvidacije 12. juna 2015. godine, jer su sve fakture izdate u maju i/ili junu 2015.
Pitanja bez odgovora
Nema dokumenta koji bi pokazao da su radovi bili planirani, niti gde bismo saznali cilj narudžbine. Ostaje nejasno zašto bi preduzeće koje čeka likvidaciju uložilo 5,02 miliona dinara u prostor koji napuštaju radnici i odlaze na biro, odnosno da li su i zašto jedan za drugim izvođačem išli u isti objekat da rade ono što je baš tog meseca već adaptirano? Čudno je i to da nijedan od izvođača ne zna da je bilo i drugih firmi koje su radile isto što i oni u periodu od svega dve sedmice razmaka.
Skupština opštine Kikinda na sednici održanoj 29. maja 2015. donela je odluku o pokretanju postupka likvidacije nad Javnim komunalnim preduzećem „6. oktobar“ (broj III-04-06-15/2015, objavljeno u Službenom listu Kikinde broj 14, dostupno na sajtu grada Kikinde
Isti posao, mnogo cena
„Stim gradnja“ iz Beograda ispostavila je fakturu 18. 5. 2015. na iznos od 1,486.080,00 dinara sa PDV-om. Faktura je zavedena pod brojem UF 907 i datumom 17. 7. 2015. a plaćena je 22. 6. 2015. Plaćanje je izvršeno bez profakture kao podloge. Navedene su lokacije radova: ASA (tako se naziva donje desno krilo prizemlja zgrade “6. oktobra” na Iđoškom drumu u Kikindi), OSA je zgrada drugog javnog preduzeća u Svetosavskoj ulici u Kikindi, kao i prostorije garaže.
Ukupna vrednost radova za ASU je 810.600,00 dinara i specificirani su radovi po količinama i jediničnim cenama: postavljanje laminata, pregradnog zida od gipsanih ploča, krečenje, kao i prevoz arhivske građe i nameštaja iz prostora JP Direkcije za izgradnju grada u prostorije JKP „6. oktobar“ u vrednosti od 35.000,00 dinara. Poslovi u OSI su ukupno plaćeni 425.453,52 dinara i rađeni su u dvema kancelarijama: u kancelariji načelnika i kancelariji IT sektora. Ugrađivana su PVC vrata sa rešetkom, razlivajući pod, kao i krečenje prostorija. Ta ista zgrada je nakon par meseci iseljena i vraćena opštini.
„Meni je ovaj centar OSE interesantan. JKP ʼ6. oktobarʽ je nalogodavac poslova u prostorijama drugih javnih preduzeća: ASE, OSE i garaže. Ja kao tadašnji radnik OSE mogu reći da mi u tome uopšte nismo učestvovali. Bili smo samo nemi posmatrači… Ispada da je to krečenje naplaćeno 226.000 dinara? Da li biste vi dali te pare majstoru da dođe da vam okreči kuću? Ukupan iznos na ovom računu je 48 puta veći nego što je tržišno realno“, izračunao je Bjelić. „U prostorijama ASE je bio 500 dinara kvadrat, a u OSI 780 dinara? “
Krečenje u OSI ova firma je fakturisala po ceni od 936 dinara po kvadratu, dok je u ASI laminat postavljan po ceni od 1.320,00 dinara, a u garaži je 3.200,00 po kvadratu. Nailazimo na četvrtu cenu krečenja: u ASI je 600 dinara po kvadratu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
