Čitati čudne puteve dolara 1Foto: Uprava carina

Skoro 10 odsto pada vrednosti dolara od martovskog maksimuma dovelo je do pojave dva potpuno odvojena narativa. Prvi uzima kratkoročnu perspektivu fokusirajući se na to kako bi depresijacija mogla da koristi američkoj ekonomiji i tržištima, dok drugi uzima dugoročni pogled, brinući se za krhak status dolara kao globalne rezervne valute. U oba narativa  ima nešto istine, ali nedovoljno da se opravda konsenzus koji nastaje oko njih.

Nekoliko faktora je kombinovano doprinelo tome da dođe do pritiska na pad dolara u prethodnim nedeljama, rezultujući depresijacijom koja je izbrisala skoro pola aprecijacije ostvarene u poslednjih 10 godina, za samo nekoliko meseci.

Kako su Federalne rezerve olabavile monetarnu politiku kao odgovor na pogoršanje ekonomskih izgleda, prihod koji se nagomilavao u bezbednim utočištima denominovanim u dolarima, kao što su obveznice američke vlade je pao. A sa investicijama u SAD, koje su izgubile nešto od svoje relativne privlačnosti, došlo je do promene u portfolijima u korist tržišta u  nastajanju i Evrope (gde je se EU prošlog meseca dogovorila da ide ka dubljoj fiskalnoj integraciji).

Ima i indikatora nižih priliva kapitala u SAD. Kupovine kuća od strane stranaca su, kako se čini, ponovo pale, zahvaljujući delom i tome što je Vlada SAD prigrlila politiku okrenutu ka unutra i tome što su trgovina i mere sankcije počele da se koriste kao oružje.

Sa izuzetkom Libana , Turske i još nekoliko zemalja koje su doživele  još oštriji pad svog kursa nego SAD, većina valuta je ojačala u odnosu na dolar. Ali, među onima sa apresirajućim valutama, reakcije na ovaj uopšteni fenomen su bile sve samo ne uniformne.

Neke zemlje, naročito u delu sveta u razvoju, pozdravile su ovakav preokret, zbog toga što  je ranija slabost njihovih valuta doprinosila većim uvoznim cenama, uključujući i za prehrambene proizvode. Dodatno, slabiji dolar im pruža veći opseg za podršku domaćim ekonomskim aktivnostima kroz veće stimulativne fiskalne  i monetarne mere.

Ali, reakcija je bila manje topla u drugim razvijenim ekonomijama. Japan i evrozona naročito, strahuju da bi jačanje njihovih valuta moglo da pripreti njihovom sopstvenom ekonomskom oporavku od šoka kovida 19.

Takođe, Banka Japana i Evropska centralna banka sada moraju da brinu ne samo o tome da dostižu limite efektivnosti svojih politika, već takođe da bi mogle da dovedu svoje ekonomije u veći rizik od kolateralne štete i nenameravanih posledica.

U SAD, za to vreme, pad dolara je dočekan kao nadasve pozitivan razvoj za ekonomiju, barem u kratkom roku. Jer konačno, ekonomski udžbenici namgovore da slabljenje dolara podstiče konkurentnost američkih proizvođača na domaćem i stranom tržištu, čini zemlju atraktivnijom za strane investitore i turizam (u smislu cena) i povećava dolarsku vrednost prihoda američkih kompanija zarađenu u inostranstvu. To je sve dobro i za američka tržišta akcija i obveznica, kojima dalje godi i veća privlačnost hartija od vrednosti izraženih u dolarima kada se obračunaju u stranoj valuti.

Dugoročniji pogled je manje pozitivan za SAD. Briga je u tome da će pad dolara dalje erodirati globalni status te valute, koji je već oslabljen politikom  SAD u poslednje tri godine – od trgovinskog protekcionizma i korišćenja sankcija kao oružja, do sve većeg zaobilaženja globalnih standarda i vladavine prava.

Što više kredibilitet dolara bude erodiran, to više SAD rizikuje da izgubi „astronomsku privilegiju“ koja dolazi od toga što zemlja izdaje glavnu rezervnu valutu na svetu. Zemlja u takvoj poziciji može da razmenjuje deliće odštampanog papira ili digitalne unose (stvaranje valute) za dobra i usluge koje druge zemlje proizvode.

Ona uživa disproporcionalni uticaj na bitne multilateralne odluke i imenovanja. I ostvaruje benefite od spremnosti drugih da autsorsuju njenim institucijama upravu nad svojim finansijskim zdravljem.

Oba ova delimično istinita narativa ukazuju na dalju značajnu depresijaciju dolara. Dok su trenutni efekti teoretski pozitivni, praktična situacija će verovatno biti drugačija, jer je toliko ekonomske aktivnosti trenutno onemogućeno vladinim restrikcijama i nespremnošću pojedinaca i kompanija da se vrate na stare šablone potrošnje i proizvodnje.

Oko polovine saveznih država SAD su do sada ili preokrenule ili zaustavile proces ekonomskog otvaranja posle epidemije.

Štaviše, današnji pozitivni tržišni efekti zahtevaju dalju kvalifikaciju preko zdravstvene krize. Zahvaljujući pouzdanom i velikom prilivu likvidnosti, posebno od strane centralnih banaka, većina valuacija je već odvojena od ekonomskih i korporativnih fundamenata.

Pod ovim finansijskim okolnostima, teško je zamisliti daće dolarska depresijacija imati bilo šta više od marginalnog efekta na stvarne ekonomske performanse.

Što se tiče uloge dolara kao rezervne valute, sećam se jednostavnog principa koji sam naučio na univerzitetu: teško je zameniti nešto ni sa čim. U tom trenutku, jednostavno ne postoji nijedna druga valuta koja može ili koja će zameniti dolar.

Umesto toga, mi ćemo nastaviti da gledamo kako se mali kanali grade oko dolara. I, pošto nijedan od njih neće biti dovoljno veliki da ga zameni, konačni rezultat će biti fragmentiraniji međunarodni monetarni sistem.

Kao što se ranije već dešavalo, trenutni pogledi na dolar će verovatno završiti tako što će previše naglaska staviti na dugoročne implikacije kratkoročnih kretanja.

Današnja slabost dolara nije ni podstrek tržištima i ekonomiji SAD niti signal njegovog globalnog pada. Već je to deo veće, postepene fragmentacije međunarodnog ekonomskog poretka.

Glavni faktor u tom proces je šokantan nedostatak međunarodne koordinaacije politikau vreme narastajućih globalnih izazova.

Copyright: Project Syndicate, 2020.

www.project-syndicate.org

close
Čitati čudne puteve dolara 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.