Crveni tepih za Tenisa, mrvice za kooperante 1

Stručnjaci upozoravaju da je davanje u dugoročni zakup (sa pravom prvenstva) državnog poljoprivrednog zemljišta na području Zrenjanina nemačkoj kompaniji Tenis, svojevrsna uvertira u novu fazu turbulentnog procesa promene vlasništva nad tim zemljištem.

Posle privatizacije gotovo svih resursa u privredi i rasprodaje većine izvorišta vode, kao i nafte i gasa, na red je, čini se, došlo i državno zemljište. Dugo zakonski pripreman, a naglo realizovan, plan dugoročnog zakupa oranica, uprkos svim apelima stručne javnosti, počeo je da se sprovodi pre desetak dana. A kako to izgleda na delu, najbolje se vidi na zrenjaninskom primeru – Vladina komisija, koju čine tri ministra, prihvatila je tri projekta i odobrila firmama koje planiraju da se bave poljoprivrednom proizvodnjom, da na ime planirane investicije zakupe, na 30 godina, 3.398 hektara oranica, pri čemu 2.431 hektara ide nemačkom Tenisu, a ostalo novoosnovanim domaćim firmama. Zrenjaninskoj vlasti ostalo je samo da podigne ruke i izglasa tu odluku.

– Potez Vlade Srbije je odraz nepoverenja u vlastite sposobnosti da organizuje poljoprivrednu proizvodnju. To je nastavak politike industrijskih slobodnih zona u kojima se domaća radna snaga jeftino iznajmljuje stranim korporacijama. U ovom slučaju na isti način se tretira zemljište kao prirodni resurs koji treba dati stranim kompanijama na upravljanje, kao i domaćim, politički podobnim, vlasnicima firmi, koji kroz kooperantski odnos sa Tenisom, treba da skupe najkrupnije mrvice sa stola nemačkog zakupca – smatra publicista Milenko Srećković, predsednik Pokreta za slobodu.

Svoje nezadovoljstvo izražava i Dragan Kleut, predsednik Udruženja poljoprivrednika Banata, koji ističe da je ovo kap u punoj čaši kada je reč o agrarnoj politici Srbije prema poljoprivrednicima.

– Za nas je ta odluka neprihvatljiva. Loša je i za poljoprivrednike, i za državu. Država ne bi trebalo da daje investitorima zemlju u zakup na 30 godina, jer su najveći investitori naša deca, koja treba da nastave da obrađuju tu zemlju. Pitam se odakle nekome hrabrosti da na tako dug rok daje zemljište, koje sada ratari iznajmljuju ostvarujući tako prihod i otplaćujući kredite za mehanizaciju. Ovo je kap koja je prilila čašu loše agrarne politike vođene u prethodnih pet godina. Izgubili smo subvencije, preciznije rečeno smanjene su sa 12.000 na 4.000 dinara, ukinut je regres za, inače najskuplju, naftu u regionu, suočili smo se sa posledicama suše a od pomoći koju je Ministarstvo poljoprivrede obećalo, ni traga. Sada nam otimaju i zemljište i daju ga u bescenje investitorima. Nas interesuje ko stoji iza tih takozvanih investitora, kao i poreklo njihovog novca – komentariše Kleut.

Prema njegovim rečima, godišnji planovi izdavanja državne zemlje kao da su podešavani za dolazak investitora. On kao argument za tu konstataciju navodi podatak da domaći poljoprivrednici, već petu godinu za redom, dobijaju zemljište u zakup na samo godinu dana. Osim toga, u decembru kada uđu u posed parcele, ne mogu da poseju pšenicu, niti da primene plodored. „Pošto je objavljeno da Tenis dolazi tek 2019. godine, sad smo i mi dobri“, kaže Kleut.

Ni poljoprivrednicima nije jasno zašto se zemlja daje u preči zakup.

– Mogli smo i mi da zakupimo zemlju za 250 evra po hektaru. Pa ratari ionako na licitaciji plaćaju više. Protiv smo tog načina izdavanja zemlje a vlada koja to radi nema legitimitet. Ne treba zanemariti ni pitanje zaštite životne sredine, s obzirom na to da su farme svinja ekstra zagađivači – upozorava Borislav Čizmaš iz Udruženja Banatski paori.

Od ukupno 84.000 hektara oranica u zrenjaninskom ataru, 19.500 hektara bilo je u državnom vlasništvu, a od kada se Grad Zrenjanin odrekao, u ime Kombinata PKB, 1.500 hektara zemlje u Čenti, zemljišni fond je smanjen. Tu je i restitucija, koja još uvek nije završena. Zemlja planirana za izdavanje nalazi se u devet katastarskih opština. Firma Tenis invest DOO, sa sedištem u Beogradu, dobila je pravo prvenstva zakupa na 30 godina 2.431 hektara poljoprivrednog zemljišta u katastarskim opštinama Lazarevo, Banatski Despotovac i Botoš. Zrenjaninskoj firmi Fud planet DOO u zakup će biti dato 899 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta u katastarskim opštinama Stajićevo, Perlez, Klek, Elemir, Orlovat i Zrenjanin II, dok je pravo prvenstva višegodišnjeg zakupa 67 hektara dobila i firma Farmer 023 &VM iz Zrenjanina.

Profiteri i gubitnici

– Bilateralni sporazumi koji garantuju sigurnost investiranja su već na snazi i zahvaljujući njima strane kompanije imaju mogućnost da podnesu zahteve za milionskim odštetama ukoliko procene da im je naneta šteta. Kad je reč o domaćim poljoprivrednicima oni će se, po svemu sudeći, suočiti sa činjenicom da će Tenis diktirati uslove saradnje i kao posrednik u prodaji, otkupljivač i prerađivač, uzimati ogroman profit. Nasuprot tome, paori će ostati na nivou proizvođača primarne sirovine od čega se, inače, najmanje prihoduje – upozorava publicista Milenko Srećković.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

5 reagovanja na “Crveni tepih za Tenisa, mrvice za kooperante”

  1. Vekovima su pokretane vojske, i ratovi vođeni upravo zarad zemlje, odnosno njene eksploatacije. Nakon drugog svetskog rata,nastaje neki vid neokolonijalizma, gde bivši kolonizatori, političkim i ekonomskim pritiscima pokušavaju sa više ili manje uspeha da zadrže uticaj nad bivšim kolonijama, ovoga puta najčešće bez direktne upotrebe vojske. To je istorija, u koju je sada uvedena nova kategorija koju će izučavati budući istoričari dodati u udžbenike. NIčim izazvani, sami poklone strancima zemlju, unište domaću proizvodnju i proizvođače…ma tema nema kraja. A to- ničim izazvani, ublažen je, pogrešan izraz, zarad sopstvene bezbednosti autora komentara.

  2. "Posle privatizacije gotovo svih resursa u privredi i rasprodaje većine izvorišta vode, kao i nafte i gasa, na red je, čini se, došlo i državno zemljište." – sve se ovo dešava jer narod ćuti i trpi, a lopovi koriste situaciju.
    Nadam se da će poljoprivrednici i ovog puta pokazati hrabrost i sprečiti pljačku!

  3. Treba otovreno reci koliko ce tenis da investira u Srbiji oko 100 mil e. za 5 g. Nasi poljoprivrednici 200.000 polj. gazdinstava svake godine investiraju u objekte vise od 200 mil. e. Svako nesto gradi 200.000x 1000 e= 200 mil.e. A drzava im nije dala ni dinar podsticaja ni zemlju u zakup. Toliko se vlada birne o nasim poljoprivrednicima. Koji ostavljaju imanja i odlaze da nadnice u Rumuniju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.