Da li će korporativne obveznice na kraju platiti NBS? 1Foto:Energoprojekt.com

Među prvima, najavu da će pokušati takvu emisiju, objavio je Energoprojekt, čiji je Nadzorni odbor u dnevnom redu za redovnu skupštinu Holdinga zakazanu za 23. juli, uvrstio i tačku kojom će akcionari ovlastiti upravu da utvrdi uslove, kamatne stope i rok naplate.

Dobrosav Bojović, koji je preko svoje firme Napred i sopstvenih udela pre dve godine postao većinski vlasnik Energoprojekta, kaže za Danas da još uvek nije poznato da li će doći do emitovanja kompanijskih obveznica.

– Još nemamo zainteresovane investitore, na redovnoj Skupštini ćemo samo doneti odluku da ćemo, kada se taj program usvoji na državnom nivou, emitovati obveznice ukoliko to bude moguće zakonski i ukoliko nam tržišni uslovi odgovaraju. Sada smo samo „stali u red“, a Nadzorni odbor će proceniti da li ćemo, kada i kako to da učinimo – kaže Bojović.

On je negirao da će time biti povećana zaduženost kompanije, jer kaže da će ta sredstva biti iskorišćena za povraćaj sadašnjih kredita, uglavnom kratkoročnih.

– Energorpojekt je inače smanjio zaduženost, u prošloj godini čak za trećinu i sveo je na 4,3 milijarde dinara, odnosno oko 37 miliona evra. Nama je dominantni interes da smanjimo kreditnu zaduženost, preći ćemo iz kratkoročnih u dugoročne obaveze, ali je sve za sada samo informativno dok se ne utvrde pravila – objašnjava Bojović i isključuje mogućnost da bi u slučaju otežanog plaćanja obveznice mogle da se konvertuju u kapital i tako promene vlasničku strukturu, jer „ta mogućnost nije predviđena zakonom, jedino ako to država naknadno dozvoli“, što u ovom momentu „nije izvesno jer pravila nisu do kraja utvrđena“.

Brokeri takođe procenjuju da za sada nije izvesno koliko će firmi emitovati te hartije, čak ni kada, poput Energoprojekta, oprezno najave da će to učiniti.

– Mislim da je Energoprojekt to za sada stavio na skupštinu kako bi imao okvir, regulatorno odobrenje, a da li će to sprovesti, veliko je pitanje i odluku će svakako doneti većinski vlasnik, firma Napred. Ako budu mogli da plasiraju obveznice, verovatno će da uđu u priču, jer su i u toj branši prilično zaduženi, i oni su dosta zaduženi i zato im odgovaraju svi izvori sredstava koji bi bili povoljniji, a kako se najavljuje, verovatno će biti povoljno – kaže Nenad Gujaničić, glavni broker investicionog društva Momentum Securities, i dodaje da je to „još uvek na dugom štapu“.

On objašnjava da korporativne obveznice podrazumevaju povećanje duga kompanije i u nekim slučajevima može da se desi da, ukoliko ne dođe do otplate, da se konvertuju u kapital, ali da po pravilu ne podrazumevaju promenu vlasničke strukture, niti veruje da je to cilj ove emisije.

– Ono što se priča oko korporativnih obveznica odnosi se na generalni problem plasmana. Ako se potvrde najave da će Narodna banka od potencijalnih kupaca, a to su uglavnom komercijalne banke, otkupljivati te obveznice na sekundarnom tržištu, onda je tu i plasman zagarantovan. Već može da se vidi scenario u kome banke uz neku jako malu marginu otkupljuju obveznice od kompanija, od Energoprojekta, državnih preduzeća, akcionarskih društava i povlašćenih firmi, i posle samo preko posrednika prebace portfelj na centralnu banku. To je sa aspekta javnog interesa najveća opasnost – kaže Gujaničić i dodaje da u takvoj regulativi banke nemaju potrebu da istražuju da li su te obveznice dobre ili ne, da li je prinos adekvatan, jer imaju siguran plasman.

On ističe i da država nije bila preterano originalna u donošenju „antikorona“ programa, uglavnom se gledalo šta donose druge evropske zemlje, po principu „i oni to rade, neće da nas cimaju“.

– Ali, postoji razlika. Evropsko finansijsko tržište je izuzetno likvidno, postoji stotinu godina i s druge strane, Evropska centralna banka otkupljuje te obveznice na sekundarnom tržištu, što je po meni i dalje pogrešno, ali su bar te korporacije transparentne. Mi znamo kakvo im je poslovanje, objavili su podatke o tome za prvi kvartal, sada se već očekuje drugi a da ne pričamo kroz kakvu sve trijažu prolaze kod investitora i drugih učesnika na tržištu. A ovde imamo situaciju da je tek sada, sredina je 2020. godine, naprimer Telekom koji je takođe zadužen, objavio izveštaj o poslovanju za prošlu godinu. Prema tome, naše korporativne obveznice i novac koji se firmama uliva po tom osnovu, sličan je više sredstvima ranijeg Fonda za razvoj ili neke druge budžetske skalamerije koja gruva pare, nego korporativnim obveznicama kakve poznaju zapadne berze – kaže Gujaničić i naglašava da se ne može prvo doneti odluka da centralna banka otkupljuje te hartije na sekundarnom tržištu, već se najpre mora napraviti tržište korporativnih obveznica, jer ovako sve liči kao da pravite most a kasnije ćete gledati da li ispod njega imate reku.

Očekivanja i rizik

Vlada Srbije je 10. aprila, tokom vanrednog stanja, usvojila uredbu kojom se pojednostavljuje postupak za izdavanje dužničkih hartija od vrednosti, odnosno za odobravanje prospekta preduzeća koje želi da emituje korporativne obveznice. Takođe, u pripremi je i propis kojim će se olakšati i pojeftiniti izdavanje tih hartija. U Ministarstvu finansija dosta očekuju od te mere, jer tvrde da postoji verovatnoća da se u otkupu obveznica pojave kako domaći investitori, tako i država preko centralne banke iako to može da predstavlja rizik za poreske obveznike.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.