Stambeni kredit, tvrde mnogi Danasovi sagovornici, gotovo je nezamislivo dobiti samo na osnovu dokumentacije ili neki drugi kredit na osnovu biznis plana. Lična, politička, rodbinska, kumovska preporuka je tu kriterijum nad kriterijumima, a stečajni upravnici će vam listom posvedočiti da su krediti bez kvalitetnog obezbeđenja maltene redovna pojava.

Zašto građani Srbije plaćaju ovako visoke kamate, kad god ih plaćaju, mogu da zaključe prateći i slučaj Agrobanke, a u zaključivanju im može pomoći i izveštaj Državne revizorske institucije o poslovanju Fonda za razvoj Republike Srbije.

Između ova dva slučaja odmah pada u oči jedna paradoksalna sličnost: revizorska kuća KPMG uzdržala se od davanja revizorskog mišljenja o poslovanju Agrobanke za 2011. godinu, a mada sa iznošenjem iznenađujućih podataka nije štedeo, državni revizor se uzdržao od davanja mišljenja o finansijskim izveštajima i poslovanju Fonda za razvoj za 2010. godinu. Mada čitaocu iznenađujućih činjenica u njegovom gotovo 200 strana dugom izveštaju ne nedostaje, državni revizor je zaključio da nije pribavio „dovoljno odgovarajućih revizijskih dokaza koji obezbeđuju osnovu za revizorsko mišljenje“ pa „shodno tome ne izražavamo mišljenje o finansijskim izveštajima Fonda za razvoj Srbije za 2010. godinu“, a „za ostale aktivnosti, transakcije i informacije, koje su prikazane u navedenim finansijskim izveštajima, nismo pribavili dovoljno odgovarajućih revizijskih dokaza da izrazimo mišljenje da li su u skladu sa propisima u Republici Srbiji, datim ovlašćenjima i planiranom svrhom“.

Da Fond ne kontroliše namensku upotrebu sredstava koja dodeljuje po raznim osnovama, revizor navodi nekoliko puta, a navodeći niz slučajeva upućuje i na zaključak da krediti koje Fond daje nisu obezbeđeni ni na odgovarajući ni na način za koji sam Fond tvrdi da su obezbeđeni.

U svom izveštaju Državni revizor, na primer, navodi da je Fond objavio da su mu potraživanja koja podležu usaglašavanju (neusaglašeno 141,4 milijarde) najvećim delom pokrivena garancijama na imovinu ili menicama sa avalom banke, iako je samo 18 ovih potraživanja obezbeđeno navedenim instrumentima.

„Za plasmane po 414 partija investicionih kredita u iznosu od 5.334.502.000 dinara po stanju na dan 31. 12. 2010. godine Fond nije imao važeću polisu osiguranja hipotekovane nepokretnosti i njenu vinkulaciju na Fond, niti je od korisnika kredita zahtevano izvršenje ove ugovorne obaveze, pod pretnjom raskida ugovora o kreditu i naplate celokupnog duga sa prispelim kamatama kao dospelim. Fond ne vodi ažurnu evidenciju o primljenim polisama osiguranja hipotekovanih nepokretnosti po partijama kredita čija isplata je obezbeđena ovim instrumentom“.

Državni revizor navodi desetine primera za odobravanje kredita klijentima kojima pozitivnu bonitetsku ocenu nije dala ni stručna služba samog Fonda, primere o nenamenskom korišćenju kredita i njihovoj neadekvatnoj obezbeđenosti, ali mi ćemo ovde citirati samo nekoliko.

Fond je, piše revizor, aprila 2010. godine odobrio kredit za trajna obrtna sredstva Galeb group doo Šabac u iznosu od 280 miliona dinara na rok od dve godine, sa grejs periodom koji traje do kraja 2010., godišnjom kamatom od 3,5 odsto u skladu sa Programom Vlade za podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja, odnosno Programom za ulaganje u radno intenzivne grane prerađivačke industrije u nedovoljno razvijenim opštinama. Galeb grupa je ova sredstva trebalo da upotrebi za proizvodnju metalnih konstrukcija u privrednom društvu „Zavarivač“ Vranje kao nosilac Konzorcijuma pravnih i fizičkih lica koji je kupio 63 odsto akcija te firme, pa je supotpisnik ugovora o korišćenju kredita i „Zavarivač“. Galeb grupa je već pri podnošenju zahteva za ovaj kredit, koji mora da služi podsticanju zapošljavanja, dostavila i Program iz koga se jasno vidi da je namerna da u vranjanskoj firmi otpusti 110 radnika što je suprotno samoj nameni kredita.

Iako je kredit obezbeđen sa po 10 blanko sopstvenih menica po ugovorima o jemstvu sa zavisnim društvima Galeb FSU i Galeb GTE iz Beograda i hipotekom prvog reda uspostavljenom na imovini „Zavarivača“ iz Vranja Fond ih nije aktivirao kad je tokom 2011. godine korisnik kredita zapao u docnju u ukupnom iznosu od 663.224 evra. Galeb group je zatražila da se ova obaveza reprogramira na šest meseci. Zašto? Tri meseca od početka korišćenja kredita, Agencija za privatizaciju je raskinula ugovor sa Konzorcijumom o kupovini „Zavarivača“, ta je firma prešla u vlasništvo Agencije za privatizaciju.

„U dopisu je navedeno da Galeb group neće vraćati kredit nego „Zavarivač“ jer su sredstva utrošena na njegovu revitalizaciju kao i da je ovog trenutka Zavarivač u vlasništvu Agencije za privatizaciju i kako ne obavlja svoju delatnost, nema mogućnost da vraća kredit“.

Ni malo manje interesantan je i primer kreditiranja firme W. E. G Technology doo iz Beograda. Ta je firma decembra 2007. dobila kredit od 80 miliona dinara u skladu s programom podsticanja razvoja najnerazvijenijih opština za izgradnju fabrike za proizvodnju LCD i TV aparata u Kovinu radi zapošljavanja 60 radnika. Kredit je dat na rok od pet godina uz kamatu od dva odsto. Mada je bio obavezan da to učini do septembra 2008. godine, korisnik nije opravdao namenu uzetih sredstava, nego je maja 2011. godine obavestio Fond da je novac umesto u Kovin uložio u fabriku u Železniku (Beograd) koji nikako ne spada u nerazvijenu opštinu. Fondu ni to ni činjenica da korisnik svoje dospele obaveze po kreditu nije izmirivao počevši od marta 2009. godine nije bio dovoljan razlog da sa njim raskine ugovor i naplati garanciju banke Inteza nego je Upravni odbor Fonda juna 2010. godine doneo odluku da istom korisniku odobri još jedan kredit od 280 miliona dinara za modernizaciju fabrike u Železniku.

„Prilikom odobravanja kredita ocena stanja prema pokazateljima za 2009. godinu je bila nezadovoljavajuća“, a instrument obezbeđenja ovog kredita je jemstvo povezanih lica među kojima je HUTP Balkan, koji je takođe korisnik kredita kod Fonda i svoje obaveze izmiruje otežano i usporeno, sa docnjama“, navodi državni revizor.

Fond za razvoj Republike Srbije prošlu je godinu okončao sa gubitkom od oko 3,8 milijardi dinara.

Državni revizor: Protiv Fonda podignuta tri optužna predloga

Povodom svog Izveštaja o poslovanju Fonda za razvoj, državni revizor Radoslav Sretenović kaže za Danas da je podneo tri prijave za privredni prestup i jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

* Da li se Fond ili bilo koji drugi organ nadređen Fondu izjašnjavao o Vašem izveštaju?

U skladu sa Zakonom o Državnoj revizorskoj instituciji i Poslovnikom Institucije, blagovremeno smo dostavili Narodnoj skupštini Izveštaj o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja Fonda za razvoj za 2010. godinu. Za sada ne raspolažemo informacijom da se bilo koji organ, nadređen Fondu, izjašnjavao o nalazima u našem izveštaju o reviziji Fonda.

* Znače li Vaši zaključci da povodom dosta detaljnih informacija koje u Izveštaju navodite da niste preduzeli nikakve mere i ne smatrate da je to potrebno?

U skladu sa nadležnostima Državne revizorske institucije, nakon sprovedenih postupaka, Institucija je protiv subjekta revizije – Fonda za razvoj i odgovornih lica u subjektu revizije, podnela tri prijave za privredni prestup i jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. U vezi sa prijavama za privredni prestup koje su podnete Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu, podignuti su optužni predlozi protiv Fonda za razvoj i tri odgovorna lica. Dalji postupak je u toku.

* Kad DRI planira da sledeći put kontroliše finansijske izveštaje i poslovanje Fonda za razvoj i da li će ih kontrolisati na bazi istih pretpostavki na bazi kojih ih je kontrolisala i ovog puta?

Institucija obavlja reviziju na osnovu godišnjeg Programa revizije koji usvaja Savet DRI pre kraja godine za narednu kalendarsku godinu. Dakle, ne možemo precizirati kada će to biti.