– Vrhovni kasacioni sud, zbog čije presude sam se obratio Ustavnom sudu, tvrdi da je ugovor između ATP Vojvodine i Grada Novog Sada, sklopljen radi izgradnje autobuske stanice i servisnog centra, ništav jer mi omogućava monopolski položaj, čak da je u suprotnosti sa prinudnim propisima, zakonima, odlukama Grada, pravnom poretku i dobrim običajima. Ipak, dosudio je odštetu, ali ne onu koju su veštaci u redovnom sudskom postupku utvrdili, već je sam izračunao da je ona pet puta manja – objašnjava Dević i naglašava da privredno društvo ne može sa državom da sklopi ništav ugovor, obzirom da taj postupak kontrolišu institucije!

On podseća da je od privatizacije ATP Vojvodine, 2005. pa sve do završetka investicije, ta firma imala saradnju oko pripreme dokumentacije sa javnim gradskim preduzećima, Skupštinom Grada, upravom, ali i Ministarstvom za kapitalne investicije, i da niko od njih na te tvrdnje VKS nije ukazivao.

– Monopol dokazuje Agencija za zaštitu konkurencije, a u slučaju ATP Vojvodina taj dokaz ne postoji. Sve stanice u Srbiji su privatne, ali njihovi vlasnici ne određuju cene usluga, već to čini Privredna komora Srbije, na osnovu kategorizacije, tako da elemenata monopola nema. Uz to, predmet ATP Vojvodina u proteklih osam godine bio je na razmatranju na više sudskih nivoa, u svakom od postupaka sudovi su po službenoj dužnosti morali da vode računa o tome da li je ugovor validan, ali se taj „argument“ ni jednom nije pojavio – kaže Dević.

On dodaje da se zbog toga i obratio Ustavnom sudu verujući da će time obezbediti pravedan postupak. „Nažalost, Ustavni sud se nije upuštao u suštinu presude VKS, niti je za izrečenu presudu tražio dokaze, već ju je samo prepisao“, kaže Dević i ne krije da je očekivao mnogo više, da će, na primer, presuda Ustavnog suda da iznedri niz optužnica protiv nesavesnih gradskih funkcionera, koji su nepoštovanjem ugovora sa ATP Vojvodinom, to preduzeće oterali u stečaj.

Podsećamo, Evropska komisija je izdvojila ATP Vojvodinu među prvih pet od ukupno 24 sporne privatizacije, kao jedini primer u kome je oštećen investitor a ne država, a očekuje da se u okviru otvaranja poglavlja 23 i 24, ti slučajevi razjasne. Predmet od osnivanja prati i Agencija za borbu protiv korupcije, koja je u jednom trenutku protiv tadašnjih novosadskih čelnika podnela krivičnu prijavu zbog neispoštovanog ugovora, ali je tužilaštvo iz tog grada uspelo da je odbaci u rekordnih 14 dana, ne saslušavši pri tom nikoga od prozvanih funkcionera. I pred samo donošenje presude VKS, ta Agencija se obratila tadašnjem potpredsedniku Vlade Aleksandru Vučiću, ministru pravde Nikoli Selakovići, a nakon donošenja presude i predsedniku Vrhovnog kasacionog suda Dragomiru Milojeviću, ali ni sa jedne instance nije dobila odgovor.

– Najveći problem je to što se i u ovom slučaju sudstvo, tužilaštvo, policija i poličari međusobno štite, i žao mi je što se u to uključio i Ustavni sud. Ja sam siguran da će slučaj ATP Vojvodina, pred sudom u Strazburu, Srbiju koštati više stotina miliona evra. Da li će tada odgovarati svi koji su nesavesno postupali u ovom predmetu? – pita vlasnik ATP Vojvodine.

Podrška investitorima

Vlada Republike Srbije pojedinim stranim investitorima koji dolaze da investiraju u Srbiju daje podršku u vidu naknade po zaposlenom radniku. To se ne dešava domaćim investitorima. Dević je, naime, prema ugovoru sa Gradom Novim Sadom, izgradio novu autobusku stanicu i servisni centar, ali grad nije ispoštovao svoje obaveze, saobraćaj nije preusmeren na novu lokaciju i objekat nije mogao da otpočne sa radom. Firma je otišla u stečaj, 500 radnika je ostalo bez posla, a Dević bez kapitala koji je uložio.