Naime, u ustavnoj žalbi Dević navodi da je „presuda Vrhovnog kasacionog suda kontroverzna i da je doneta mimo zakona i sudske prakse“. On podseća da se taj sud izjašnjavao o izvršnoj, pravosnažnoj presudi Apelacionog suda kojom je grad Novi Sad trebalo da na ime štete nastale zbog nepoštovanja ugovora sa ATP Vojvodinom plati 14 miliona evra. Da je ta presuda izvršena, ne samo da bi se u većem iznosu naplatili svi poverioci i stvorili uslovi da to preduzeće izađe iz stečaja, nego bi se otvorio put i za nadoknadu preostale štete, jer se obračun veštaka odnosio samo na period od marta 2007. do aprila 2011. i samo na rad autobuske stanice. Apelacioni sud, čiju je presudu VKS negirao, zaključio je i da bi nadoknada štete morala da se odnosi na sve delatnosti koje je ATP Vojvodina imala, čime bi se obuhvatila i izgubljena dobit od zastupništva Setre i Mercedesa, ali i servisa za njihova vozila koji je Dević izgradio u prvoj fazi projekta autobuske stanice u Novom Sadu.

Vrhovni kasacioni sud je, međutim, zaključio da su sklapajući ugovor o izgradnji nove autobuske stanice kojim su se ATP Vojvodina i Dević obavezali da investiciju dovedu do kraja, do upotrebne dozvole, a grad nakon toga preusmeri saobraćaj, kako bi mogla da prihvati putnike – obe strane bile nesavesne. Nisu, prema mišljenju VKS, vodili računa o trećoj firmi, Gradskom saobraćajnom preduzeću, koje bi realizacijom ugovora bilo izloženo jakoj konkurenciji. Zašto bi privatna firma zaustavljala svoj razvoj radi interesa javnog gradskog preduzeća, sud nije objasnio. Uz to, VKS je zaključio i da je ATP Vojvodina ipak pretrpela štetu, ali ne onu koju je u drugostepenom i ponovljenom postupku utvrdio Apelacioni sud, već je bez dodatnog veštačenja naložio da grad mora da plati više nego tri puta manji iznos – oko četiri miliona evra. Ta presuda je odmah uvrštena i u sudsku praksu, pa je jedan od brojnih sporova koje su ATP Vojvodina i Dević pokrenuli po ovom predmetu već rešen rukovodeći se ovim modelom.

Sada, „vruć krompir“ je prebačen Ustavnom sudu. Ukoliko on prihvati argumentaciju iz ustavne žalbe, Vrhovni kasacioni sud bi morao u roku od 60 dana da donese novu presudu po ovom predmetu. To bi, dalje, bio model i za sve ostale tužbe koju su ATP Vojvodina i Dević, kao umešač u tom predmetu ili za ličnu štetu, podneli protiv Grada Novog Sada. Iznos bi, kad se uključi i veštačenje Mašinskog fakulteta koji je razmatrao gubitak savremenog servisa za Mercedesove i Setrine autobuse, projektovanog da podmiri potrebe tih kompanija na području od Beča do Atine, ali i iz ostalih delatnosti – mogao da dostigne stotine miliona evra. Ako bi pak Ustavni sud odlučio da žalbu odbaci, Deviću bi bio otvoren put do suda u Strazburu, gde bi čitav postupak mogao da se okonča, ali po daleko veću štetu za državu.

Čekajući rešenje

Predmet ATP Vojvodine nalazi se među prvih pet sa spiska od 24 slučaja visoke korupcije, uglavnom iz privatizacija, koji je u okviru usaglašavanja poglavlja 23 Evropska komisija dostavila Vladi Srbije. Označeno je tada da je to jedini primer u kome je oštećen investitor a ne država. Iako je 2013. najavljeno da će do kraja te godine svi slučajevi biti rešeni, nijedan za sada nije dobio sudski epilog, niti je država utvrdila odgovornost svojih institucija u tim predmetima.