DINKIĆ: Na deviznom računu budžeta 1,1 milijarda evra

Bez obzira na to ko će formirati novu vladu makroekonomska stabilnost u zemlji neće biti ugrožena zahvaljujući, pre svega, rezervama koje smo stvorili prošle godine prodajući Mobi 63. Na deviznom računu budžeta u ovom trenutku nalazi se 1,1 milijarda evra, a i dinarska likvidnost je odlična – izjavio je na konferenciji za novinare u G17 Plus, lider te stranke Mlađan Dinkić.
On je podsetio da je prošlogodišnji budžetski suficit iznosio 21,3 milijardu dinara, i da je za NIP potrošeno 9,1 milijarda dinara. „U prvom kvartalu ove godine, ako se u analizu uključe i 9,4 milijardi dinara potrošenih na finansiranje programa iz NIP, što tehnička vlada nije prikazala kao rashode, ostvaren je suficit od 26,6 milijardi dinara. Čak i ako se primeni metodologija MMF, u budžetu postoji suficit od oko milijardu dinara. Potrošnja u prva tri meseca ove godine bila je u skladu sa zakonskim limitom, ali je planiranje budžeta bilo loše, a rashodi veći nego što pristaje jednoj tehničkoj vladi“, naglasio je Dinkić. Prema njegovom mišljenju, posebno objašnjenje zahtevaju podaci da su naknade za zaposlene bile šest puta veće nego u istom periodu prošle godine, nagradni bonusi su 2,5 puta veći, a duplirane su i naknade za usluge po ugovorima. Komentarišući budžetsko finansiranje u drugom kvartalu, uz ocenu da je to neustavno i nezakonito, Dinkić je ukazao i na to da su planirani rashodi za 14 milijardi dinara veći u odnosu na prvi kvartal, odnosno za devet milijardi dinara su nadmašili dozvoljeni limit od 130 milijardi.
– I budžet koji je tehnička vlada predložila nije realan, naročito kada je reč o rashodima koje će nova vlada morati da smanji za 30 do 50 milijardi dinara kako bi godina bila završena ili sa uravnoteženim budžetom ili sa suficitom od jedan odsto GDP, a ne deficitom od 26,5 milijardi dinara, kako se predlaže – naglasio je Dinkić ističući da je zahtev MMF da suficit bude 2,75 odsto GDP preteran.
Dinkić je još ocenio da bi ove godine za realizaciju NIP moglo da se utroši oko 40-50 milijardi dinara i da ta potrošnja ne bi povećala inflaciju koja bi mogla da bude 6-8 odsto, u zavisnosti od kretanja cena nafte na svetskom tržištu, povećanja cena usluga do kojih će morati da dođe i politike plata u javnom sektoru.