Foto: Dušan Atlagić

Eto, na primer, puno novaca potrošila je naša vlast da plati „prvi Vazduhoplovni samit Jugoistočne Evrope“ da bi se pred kraj godine još jednom (nikad dosta) hvalisala kako samo ona ume najbolje da leti.

Nagledali smo se i naslušali na tom „samitu“ raznih političarsko-avijatičarskih akrobacija i lupinga a opet smo ostali prikraćeni za punu istinu o jednoj škakljivoj vazuhoplovnoj temi koja ako ništa drugo golica radoznalost poreskih obveznika.

Tako je, na primer, značajnu minutažu i metražu u domaćim elektronskim i štampanim medijima dobio uvaženi gost „samita“ DŽejms Hogan, predsednik i generalni direktor Etihad ejviejšn grup, jer tako i priliči pošto je Etihad suvlasnik „naše“ aviokompanije Er Srbija. Gospodin Hogan imao je (13. decembar) zapaženo uvodno izlaganje u kojem je naglasio da Er Srbija ima najbrži oporavak jedne avio-kompanije u istoriji, da je Er Srbija profitabilna i da je Etihad došao u Srbiju ne da zatvara, već da očuva i otvara nova radna mesta.

Na „samitu“ su govorili i neki drugi manje zapaženi učesnici. Na primer predsednik Nadzornog odbora Er Srbije Siniša Mali ostao je upamćen po rečenici: „Započeli smo bili nešto što nismo znali kako će završiti, a sada smo najuspešnija kompanija u regionu“.

Ipak, DŽejms Hogan bio je zvezda ovog regionalnog aeromitinga.

Ali, ne leži vraže.

Nije se mastilo još osušilo s hvalospeva Hoganovim nebeskim vratolomijama, kad iz Abu Dabija stiže (19. decembra) grom iz vedra neba – avioprevoznik Etihad Ervejz (suvlasnik kompanija Er Berlin, Er Sejšels, DŽet Ervejz, Er Srbija, Alitalija i Virdžin Australija) saopštava da je prisiljen da otpušta radnike jer je ambijent na tržištu vazdušnog saobraćaja „sve konkurentniji „. Etihad je u saopštenju otpuštanja opisao kao „odmereno smanjenje broja zaposlenih u nekim poslovnim delovima“ koje će biti sprovedeno na „fer, strukturni i transparentan način“.

Nikome, međutim, ni na pamet nije padalo da će prva žrtva među otpuštenima biti beogradska zvezda – DŽejms Hogan. I to s obe funkcije – predsednik i generalni direktor Etihad ejviejšn grup.

Prvu informaciju pod oznakom „ekskluzivno“ o Hoganovom uklanjanju iz vrha Etihada objavio je nemački Handelsblatt global tvrdeći da je dobio potvrdu iz više nezavisnih izvora. Ključni razlog za smenu su Hoganove neuspele akvizicije u Evropi (Er Berlin, Er Srbija, Alitalija).

Etihad je 2011. godine kupio udeo od 29 odsto u nemačkom avioprevozniku Er Berlin, a 2013. kupio je po 49 odsto u Er Srbiji i Alitaliji.

I Berliner Cajtung špekuliše o otpuštanju i piše da se samo dve godine posle ovih akvizicija evropska ekspanzija Etihada pokazala kao nesreća – zalivska aviokompanija ima od svojih investicija u Evropi gubitak 2,5 milijarde evra. Samo je Er Berlin imao gubitak 477 miliona evra u 2015. godini, a u prva tri kvartala 2016. godine gubitak je bio 317 miliona evra, znatno više nego u istom periodu prošle godine. Procene su da je Er Berlin 2016. akumulirao dug veći od milijardu evra. Zato Etihad već u januaru 2017. godine planira da počne da se rešava svojih evropskih poslova i sprema izlaznu strategiju koju će voditi predsednik Nadzornog odbora Ahmed Ali Al Sajeh. Iz dobro obaveštenih izvora Berliner Cajtung je dobio potvrdu da će Etihad svoju evropsku imovinu prodati znatno ispod tržišne cene samo da je se što pre reši.

Vest iz pouzdanih izvora o demisioniranju DŽejmsa Hogana istog dana objavio je i svetska aeronautička pres agencija AvioNews koja dodaje da Hoganu automatski prestaje i mandat potpredsednika aviokompanije Alitalija.

Bio je to razlog da se četiri sindikalne centrale u Alitaliji (Filt-CGIL, Fit-CISL, Uiltrasporti i UGL Trasporto aereo) dignu na noge i ocene da uzroci smenjivanja Hogana govore da u kompaniji ništa ne valja, izraze zabrinutost zbog ćorsokaka u koji je ušla Alitalija i zatraže hitan sastanak s Vladom. Berliner Cajtung piše da italijanski avioprevoznik uporno ostaje u crvenoj zoni poslovanja a DŽejms Hogan je nedavno izjavio da Etihad dnevno gubi pola miliona evra na Alitaliji.

Povodom sloma Etihadovih evropskih operacija ni Nemci ne sede skrštenih ruku jer je Er Berlin druga po veličini aviokompanija u toj zemlji. Špekuliše se da Etihad želi bliže da sarađuje sa Lufthansom na traženju rešenja za Er Berlin. Sredinom decembra uprava Er Berlina smenila je generalnog direktora Štefana Pihlera i na njegovo mesto dovela Tomasa Vinkelmana jednog od top menadžera iz Lufthanse koji je dobio zadatak da proba da spase Er Berlin. Prema informacijama iz dobro obaveštenih krugova nemačke avioindustrije Lufthansa planira da potpuno preuzme Er Berlin i u njega utopi svoju loukost kompaniju Germanwings (između ostalog, u Lufthansi smatraju da Er Berlin ima povoljniji ugovor sa posadama nego Germanwings).

Dok u Italiji i Nemačkoj „kuća gori“, u Srbiji – „baba se češlja“.

Već mesec-dva u Beogradu među poznavaocima avioprevoza ozbiljno se spominje izlazna strategija Etihada iz Er Srbije koja bi trebalo da bude operativna u januaru 2017. godine. Prema tim izvorima, pravni stručnjaci u Abu Dabiju dobili su zadatak da pripreme novi ugovor i, navodno, u njemu će Etihad predložiti Er Srbiji drastično smanjenje svog vlasničkog učešća u srpskoj aviokompaniji koje se graniči s faktičkim izlaskom iz zajedničke firme. Ako tu ima i zrnce istine, otvara se neslućeno mnogo pitanja. Na primer, kakve su obaveze Etihada pri izlasku, šta će biti s nestručnim kadrovima, hoće li neko odgovarati, ima li Vlada Srbije „plan B“ i para da otkupi Etihadov deo…?

Umesto svega toga, pre neki dan menadžment Er Srbije pohvalio se kako je u 2016. godini prevezao 2.550.000. putnika a Siniša Mali, predsednik Nadzornog odbora Er Srbije, hvali se kako je srpska aviokompanija prevezla više od 40.000 putnika otkako je 23. juna otvorena linija Beograd – NJujork.

Rukovodeći ljudi Er Srbije imaju već duže vreme neobičan manir – da se pohvale a sakriju istinu. Javnost stalno sluša priče kao je Er Srbija prevezla rekordan broj putnika na pojedinim linijama „i u globalu“, ali nikako da kažu da li su od tog posla imali profit ili gubitak. Jer, u biznisu samo se to piše. Nije zgoreg podsetiti da se Sovjetski Savez decenijama hvalio kako je iz godine u godinu proizvodio najviše pšenice na svetu, pokušavajući da sakrije istinu da trudbenici nemaju ‘leba da jedu.

Autor je ekonomski analitičar