Iako je Privredni sud u Beogradu početkom marta prošle godine naložio Vasiliju Markoviću, zakonskom zastupniku „Hidrotehnike Beogradgradnja“ u reorganizaciji, da obustavi oglašenu prodaju dela imovine te firme, novo javno nadmetanje za iste objekte zakazano je za 28. maj.
Zabeležba o sudskoj zabrani uneta je i u registar APR-a, a reč je o prodaji glavne upravne zgrade od preko 1.500 kvadrata u Ustaničkoj ulici, kao i više lokala, poslovnih prostora, stanova i garaža u užem centru grada.
Sudska zabrana prodaje imovine određena je na osnovu žalbe grupe stečajnih poverilaca Hidrotehnike jer nije ispoštovan plan reorganizacije niti je zakonski zastupnik od odbora tražio saglasnost za taj potez.
– Upravna zgrada je predviđena „za rezervu“, odnosno trebalo je, nakon izmirenja dugova prema poveriocima, da se ona najpre rekonstruiše i dogradi a potom proda kako bi novac bio iskorišćen za nove investicije. Tu ulogu imale su i neke druge nekretnine na raznim lokacijama u Beogradu. Naravno da sve to može da se proda, ali prema usvojenom planu i uz saglasnost Odbora poverilaca. Marković nas, međutim nije pitao, nismo dali pristanak ni za neke druge lokale koje je u međuvremenu prodao ne konsultujući poverioce. Zbog toga smo pokrenuli sporove a kupci ne mogu da tu imovinu prenesu u vlasništvo – kaže za Danas Slobodan DŽamić, predsednik Skupštine poverilaca Hidrotehnike.
On kaže i da je za danas zakazao sednicu Odbora poverilaca, koji je u međuvremenu ostao bez predsednika, ali osim što će izabrati novog predstavnika tog organa, biće preispitane i sve dosadašnje odluke Markovića.
– Prošle su dve godine kako su poverioci predali sudu zahtev za smenu Markovića sa mesta zakonskog zastupnika, ali nijedno ročište nije održano a u predmetu su se promenile dve sudije. Ipak, mi ćemo biti uporni jer postoji duboko neslaganje sa potezima zastupnika. Ne samo što nas ne konsultuje kod prodaje nekretnina, nego i zbog načina obračuna potraživanja, određivanja kamatne stope, a smatramo i da je malo urađeno na aktiviranju lokacija koje su mogle da daju finansijski efekat – objašnjava DŽamić.
To potvrđuje i advokatica Olgica Đorđević, koja zastupa veću grupu poverilaca među kojima je i njeno potraživanje. Kaže da će, ukoliko se prodaja ne zaustavi, poverioci podneti krivičnu prijavu protiv Markovića, jer je to jedino pravno sredstvo kojim raspolažu.
Marković, međutim, negira optužbe i tvrdi da je kao zastupnik samostalan u odlučivanju, da mu saglasnost poverilaca uopšte nije potrebna iako je, kaže, on njih u više navrata na sednicama Odbora informisao.
– Prema Planu reorganizacije, imam obavezu da Agenciji za privatizaciju svaka tri meseca podnesem izveštaj o realizaciji. Ukoliko se ne postupa prema utvrđenom planu, nezadovoljne stranke mogu da se obrate stečajnom sudiji. Do sada nisam dobio nijednu primedbu, a ovaj predmet vodim od 2007. godine. Nije tačno ni da sam se oglušio o zabranu suda, ali ona više nije na snazi. Ta zabrana se odnosi na četvrto oglašavanje prodaje tih objekata, a ja sam sada zakazao 14. nadmetanje. Od brojnih obaveza, nisam stigao da tu zabeležbu „skinem“ sa sajta APR-a – kaže Marković.
On nije precizirao kome sada podnosi izveštaj kada je Agencija za privatizaciju ukinuta, niti je objasnio zašto u 14. prodaji ne važi sudsko rešenje koje se odnosi na četvrti oglas, kada je u oba slučaja reč o istim objektima i u oba slučaja je izostala saglasnost poverilaca.
Šta kaže zakon
Vasilije Marković tvrdi kako nema obavezu da traži saglasnost poverilaca za prodaju imovine firme i poziva se na Zakon o stečajnom postupku, koji je usvojen 2005. godine i primenjuje se na ovaj stečaj jer je otvoren 2007. pre usvajanja novog Zakona o stečaju. Međutim, i tim starim zakonom predviđena je saglasnost poverilaca. U članu 18 navodi se da „radnje koje preduzima stečajni upravnik, a koje utiču na stečajnu masu, kao što su podizanje kredita ili kupovina i prodaja značajnijeg dela imovine i drugo, mogu se preduzeti uz obaveštavanje stečajnog sudije i dobijanje saglasnosti odbora poverilaca ili pojedinih poverilaca na čija potraživanja ove radnje utiču, u skladu sa ovim zakonom“.
Pošto kvadrat?
Zanimljive su i početne cene određene u novom oglasu o prodaji. Tako se kvadrat glavne poslovne zgrade u Ustaničkoj ulici, nudi po ceni od 430 evra, lokal od 55 kvadrata u Vladetinoj ulici nadmetanje počinje sa 810 evra, za novoizgrađeni lokal u Ustaničkoj od 46 kvadrata – od 625, na Slaviji, takođe novi lokali od 48 i 75 kvadrata daju se po 600 evra, a ni jedan ukupno 16 objekata sa spiska za prodaju, u ulicama Stanoja Glavaša, 27. marta i u Bulevaru oslobođenja ne počinje cenom većom od hiljadu evra za kvadrat.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
