Diskriminatorske i centralističke odredbe

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Goran Nikolić, predsednik sindikata Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja „Resavica“, kaže za Danas da razume zašto je propisana zabrana štrajka u rudnicima, ali da su kaznene mere preoštre i da je zakon neusklađen sa ustavnim rešenjima.

– Štrajkovanje u rudnicima uglja može da bude opasno po zdravlje pa čak i život rudara. U tom smislu Zakon ima rezona, međutim potpuno je nelogično da sankcija za kršenje tog propisa bude kazna do pet godina zatvora. Rudari koji štrajkuju nisu kriminalci i neadekvatno je kažnjavati ljude koji se bore za svoja socijalna prava na takav način. Takođe u nekim rudnicima nije opasno štrajkovati, tako da će sindikat pokušati da ospori to zakonsko rešenje pred Ustavnim sudom – objašnjava Nikolić i dodaje da je izopštavanje opština iz odlučivanja o dobijanju dozvola za geološka istraživanja klasičan primer diskriminacije lokalnih samouprava i potpuno suprotstavljeno interesima stanovništva na tim područjima.

Predsednik Udruženih sindikata „Sloga“, Željko Veselinović, podseća da je i u ranijim zakonima postojala je odredba o zabrani štrajkovanja u jamama, ali tvrdi da je ona potpuno besmislena.

– Vlada time izlazi u susret interesima poslodavaca, kao što su i svi drugi zakoni koji se donose. Praksa pokazuje da vlast nikada nije kažnjavala nesavesne poslodavce, recimo zbog neisplaćivanja zarada i zagađivanja životne sredine, već su samo donošena diskriminatorska zakonska rešenja koja su protivna interesima radnih ljudi u konkretnom slučaju rudara – kaže Veselinović i dodaje da se taj sindikat protivi „diskriminatorskim i antiradničkim odredbama iz novog Zakona“.

LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ističe da su podjednako loše zakonske odredbe koje regulišu kako pravo na štrajk u jamama tako i razvlašćivanje opština po pitanju uticaja rudnika na životnu sredinu.

– Razumem da se vlast koja je donela Zakon o rudarstvu poziva na zaštitu zdravlja radnika pravdajući zabranu koju je propisala, odnosno ponovila ono što je postojalo i ranije, međutim u potpunosti razumem i nezadovoljstvo rudara kojima je u neoliberalnoj kapitalističkoj ekonomiji protest na radnom mestu, to jest u rudniku, jedini način da se izbore za svoja prava. Zbog toga mislim da odredbu tog tipa nije trebalo donositi, već da ljudima koji su spremni da rizikuju život i zdravlje da bi došli do onoga što smatraju svojim pravima, ne treba to uskraćivati – kategoričan je Savić.

I on se protivi rešenju kojim se opštine onemogućavaju da učestvuju u odlukama o dobijanju dozvola za geološka istraživanja.

– Upravo su opštine te koje znaju mnogo bolje od Beograda da li se rudnik može graditi ili ne, da li su postojeći rudnici opasni po čoveka i životnu okolinu i upravo su one te koje treba da odlučuju u tom segmentu. Međutim, doneto je takvo rešenje koje ih u potpunosti razvlašćuje. To je u potpunosti pogrešno. Vlast je na taj način izašla u susret investitorima i zaštitila njihove interese na uštrb interesa zaštite zdravlja čoveka i životne sredine u rudarskim opštinama u Srbiji – zaključuje Savić.

I zatvor do pet godina

Zakonom je predviđeno da rudari mogu biti kažnjeni zatvorskom kaznom do pet godina u slučaju da štrajkuju u jami a opštinama se uskraćuje mogućnost da stave zabranu na otvaranje rudnika na njihovim teritorijama ako to narušava zdravlje građana i životnu okolinu, već će o tome odlučivati samo Ministarstvo rudarstva i energetike.