Đerđ Pap: Nema kompenzacije za PDV

On u izjavi za Danas podseća da se veliki deo priliva u državnoj kasi ostvaruje upravo od naplate PDV-a kao i poreza i doprinosa na zarade zaposlenih. Ukoliko bi se izašlo u susret zahtevima Unije poslodavaca, funkcionisanje brojnih budžetskih korisnika, poput prosvete ili zdravstva, bilo bi dovedeno u pitanje jer ne bi mogle da im se obezbede redovni prilivi.

– Iako PDV zapravo plaća krajnji korisnik, odnosno potrošač, firme taj novac kada legne na njihov račun, tretiraju kao svoj, i zato plaćanje poreza doživljavaju kao izdatak. Treba, takođe, podsetiti poslodavce da bi za njih veće opterećenje bilo ukoliko bi se PDV plaćao jednom ili dva puta godišnje. To nije praksa ni drugih zemalja. Prostor za olakšice poreski obveznici trebalo bi da potraže u produžavanju roka za obračun i plaćanje. To znači da bi PDV umesto do 10. u mesecu, mogao da se plati do 15. ili 20. Naročito bi o tome trebalo razmisliti u vreme, naprimer, novogodišnjih praznika, kada zbog spajanja neradnih dana, obveznici imaju na raspolaganju samo dva do tri dana za obračun i plaćanje, što je nedovoljno – kaže Pap.

U Ministarstvu finansija, u prethodna dva dana nismo mogli da dobijemo odgovor na pitanje koliko su zahtevi Unije poslodavaca realni, jer je državni sekretar Janko Guzijan, kako nam je saopšteno u PR službi, „stalno na sastancima a niko drugi ne može da pruži takvu informaciju“. Stručnjaci, međutim, tvrde da zahtev Unije poslodavaca nije realan ukoliko se ne kombinuje sa drugim merama. Primera radi, procenjuje se da je zbog visokog učešća sive ekonomije u privredi Srbije, državna kasa „tanja“ za više od dve milijarde evra godišnje. Šteta je i veća ako se u obzir uzme to da privreda koja posluje legalno i uredno puni budžet, ima daleko manji prostor za plasman roba i usluga na tržištu gde postoji nelojalna konkurencija iz „sive zone“. Takođe, prema rečima direktora Nacionalne službe zapošljavanja, Vladimira Ilića, više od 400.000 radnika radi „na crno“ i ukoliko bi poslodavci legalizovali taj rad i platili poreze i doprinose samo na minimalnu osnovicu, budžetski prihod bio bi veći za oko 500 miliona evra mesečno, ili šest milijardi evra godišnje. Ako bi se tome dodale i mere za štednje u javnom sektoru, stekli bi se uslovi da budžet funkcioniše neometano a da se pri tom smanje poreske obaveze privrede. Ipak, sudeći po ćutanju zvaničnika, izgleda da siva ekonomija još uvek zamenjuje nedostajući socijalni program, a visokom javnom potrošnjom vlada plaća cenu koalicionog dogovora, dok još uvek nema naznaka da će, inače krhka privreda, pred očekivane udare svetske krize, dobiti značajniju državnu podršku.

Unija poslodavaca Srbije najavila je pre dve nedelje da će zbog globalne finansijske krize od vlade zatražiti da se PDV plaća jednom ili dva puta godišnje, kao i da se smanje porezi i doprinosi na zarade, koji sada iznose 70 odsto vrednosti neto plate. Zatraženo je, takođe, i da izvoznici budu oslobođeni plaćanja izvoznih taksi, kao i da kod svih tendera prednost dobiju domaće kompanije kako bi zarada od poslova koji se obavljaju za državu ostala u zemlji.