Profesor Megatrend univerziteta Vladimir Vučković kaže za Danas da ekonomska politika mora da se posmatra na srednji i dugi rok i da svaka administracija nasleđuje i dobre i loše posledice delovanja prethodne.

– Tako je, recimo, Klinton nasledio dobru vladavinu Buša starijeg, pa je Buš mlađi nasledio rezultate Klintona, da bi potom Obama morao da se bavi problemima koje je ostavio Buš mlađi. Tako je i ovde s tim što građani ne mogu da pamte sve te stvari i onda dolazi do toga da poistovećuju trenutnu ekonomsku situaciju sa aktuelnom administracijom i njoj pripisuju ono što je loše ili dobro, a jasno je da vuče posledice i iz delovanja prethodne – ističe Vučković.

On podseća da je u prvih par godina posle petooktobarskih promena bilo problema i nije sve odmah krenulo napred. „Ipak, krenulo se sa sređivanjem zemlje i stvoren je njen dobar imidž. Za taj imidž bio je zaslužan i Koštunica jer su ga u prvo vreme cenili u inostranstvu“, naglašava Vučković.

– U vreme Đinđića pokrenute su reforme i privatizacija i tada je bilo dobrih investicija za koje neki sada tvrde da su bile loše, ali se s time ne slažem. Tada je došao Ju es stil koji je od početka bio nosilac našeg razvoja. Privatizovane su i cementare i pivare. Posejano je seme dobrih rezultata koje smo kasnije imali u vreme Koštunice – smatra Vučković.

On ipak ističe da je za jasniju sliku potrebnija ozbiljnija analiza efekata jedne vlade na drugu. „Ako sada prodamo Telekom, neko će reći da je to uspeh ove administracije, a opet kada dođe sledeća vlast imaće probleme ne zato što je loša nego zato što sada nisu stvorene osnove za njen uspeh“, zaključuje Vučković.

Ekonomista Miroslav Prokopijević podseća da je u vreme Koštuničine vlade bilo najviše donacija, prihoda od privatizacije i transfera novca i slaže se da svaka vlada mora da utiče na sledeću. „I ono što se u Srbiji dešavalo pre 30 godina sigurno da sada ima uticaj. Kada prođete kroz Novi Beograd vidite da svega toga ne bi bilo da Tito nije uzimao kredite i gradio“, ističe Prokopijević, koji je veoma kritičan i prema učinku Đinđićeve vlade.

– „Prošli kapital“ u vreme Koštunice je dosta izražen. Međutim, reforma u vreme Đinđića nije ni lansirana. Više se išlo na prodaju onoga što imamo i na bogaćenje dok su na vlasti. To su svi radili, i Đinđić i Koštunica i oni posle njih – smatra Prokopijević.

Saradnik Ekonomskog instituta Miladin Kovačević kaže za Danas da je teško reći kada je bilo najbolje, a kada najgore. „Najveći priliv kapitala jeste bio u 2006, 2007. i 2008. Međutim, to ne može da se pohvali jer je to sada naš kamen oko vrata. Novac nije usmeren na pravo mesto odnosno u proizvodnju razmenjivih dobara“, naglašava Kovačević. On ističe da ne može učinak jedne vlade da se ocenjuje sa aspekta da li se tada bolje živelo već i koje je nasleđe ostavila, da li je reformisala društvo i usmerila ga na pravi put.

– Ono što je tačno za vladu Zorana Đinđiča jeste da je pokrenula bitne reforme, koje nije mogla da završi. Kasnije su te reforme zastale i sada se vraćamo na kraj mandata te Vlade u smislu nastavka reformi, poglavito u javnom sektoru. Sada nas na to tera finansijska kriza – smatra Kovačević.

Ni za jednu vladu trojka

– Teško je reći šta je Đinđić zaradio za Koštuničinu vladu. Ne verujem baš mnogo. Đinđićevoj vladi dao bih dva plus, Koštuničinoj dvojku, kao i ovim sada – naglašava Miroslav Prokopijević.

Dva perioda

– Period od formiranja vlade Đinđića do danas može da se podeli na dva dela. Jedan je do polovine 2006. a drugi posle toga. Do polovine 2006. vlade su imale sporazume sa MMF-om koji su se pridržavale. Od druge polovine te godine politika više nije bila pod aranžmana sa MMF-om i upalo se u zamku predizbornih ciklusa i povećane potrošnje – ističe Kovačević.