ĐURANOVIĆ: Javnost u radu je najefikasnija borba protiv korupcije u pravosuđu

U beogradskom Trgovinskom sudu do kraja ove godine biće okončani veliki stečajevi, otvreni pre više godina, koji su bili u sedištu pažnje javnosti. Poverioci Elektrotehne će biti namireni, prodaje Jugoeksporta i Beka, iako ima spornih momenata koje treba rešiti, nalaze se pred oglašavanjem, dok će za Robne kuće Beograd morati da se donesu i odgovarajuće odluke. Očekujem da će svi učesnici u procesu donositi odluke na vreme, kao i da će ozbiljnije vrednovati imovinu tih firmi, kako bi se dostigao iznos koji će pokriti dugovanja. Nešto duže, ipak, trajaće stečaj otvoren u firmama Rad i Ineks, gde su imovinsko pravni odnosi do te mere zamršeni da se jedan deo rešava i kroz parnični postupak. Reč je o firmama koje su osnivale zavisna preduzeća, prebacivale kapital sa jednog pravnog lica na drugo kako bi izbegle plaćanje obaveza, nema deobnih bilansa, ažurnih spiskova radnika i postupak utvrđivanja vrednosti imovine tih preduzeća je jako otežan – izjavio je za Danas Stevo Đuranović, potpredsednik Trgovinskog suda u Beogradu.

Sve odluke na portalu

U saradnji sa USAID i KASA programom, kreirani su kompjuterski programi koji omogućavaju znatno veću javnost u radu trgovinskih sudova, a to je prvi uslov u borbi protiv korupcije u pravosuđu. Tako je otvoren, za sada samo portal novosadskog i beogradskog suda, i na njemu će, kada kompletan sistem bude povezan sa ostalim sudovima u zemlji, moći da se, zavisno od nivoa nadležnosti vidi sudski upisnik koji sadrži osnovne akte predmeta, dok će sudije imati i kompletan predmet u elektronskoj formi. Takođe, u pisarnici je urađen program koji omogućava da stranka u trenutku kada preda tužbu vidi kolika je taksa i kom sudiji je predmet kompjuterski dodeljen. Te aktivnosti u velikoj meri omogućile su da se otklone sumnje i mogućnost manipulacije predmetima- kaže Stevo Đuranović, potpredsednik Trgovinskog suda u Beogradu.

Naš sagovornik ističe da se pred tim sudom vodi trenutno 348 stečajeva, što je značajno smanjenje u odnosu na prošlu godinu (kada je bilo više od pet stotina aktivnih predmeta), jer je veliki broj slučajeva u međuvremenu rešen. To se posebno odnosi na stečajeve otvorene prema odredbama novog Zakona o stečaju koji je stupio na snagu 2005. godine, jer je on omogućio da se taj postupak vodi znatno brže, u proseku se okonča za godinu dana, kaže Đuranović ali naglašava da rad tog suda posebno opterećuje još uvek veliki broj starih predmeta, započetih po odredbama starog zakona.
– U većini tih preduzeća, neki oblik predstečajnog postupka ili takozvanog radnog stečaja, otvoren je 90-tih godina jer dugovanja i problemi u solventnosti tih firmi potiču iz perioda visoke inflacije i sankcija. Deo poslovanja čak i velikih sistema odvijao se tada u sivoj zoni, što otežava utvrđivanje pravog stanja, pa su na ročištima u trgovinskim sudovima, koji po pravilu rade formalni postupak, umesto dokumentacije, sve prisutniji svedoci. U pojedinim slučajevima oni mogu da pomognu sudu da utvrdi stvarnu volju stranaka, ali je činjenica da to nije dovoljno pouzdan metod, kao i da doprinosi odugovlačenju postupka, što je osnovna zamerka kada su privredni sporovi u pitanju – objašnjava Đuranović i dodaje da se u javnosti obično pominje nekoliko spornih stečajeva, ali se zanemaruje da je kroz Trgovinski sud u Beogradu, koji je inače jedan od najvećih na Blakanu, u poslednjih petnaestak godina prošlo više od 40 hiljada firmi, ili najmanje 50 odsto beogradske privrede. „Deo tekstilne industrije i čitav metalski kompleks izašao je iz stečajnih procesa konsolidovan, te firme su privatizovane ili na putu da to urade, a proizvodnja je očuvana“ kaže Đuranović. Takođe, ističe on, preko trgovinskih sudova lome se interesi velikih firmi, u igri je i ogroman kapital a neke odluke mogu zadirati i u sam sistem. Zbog toga je bitno da ta institucija bude pouzdana.
On kaže da sudijama tog suda nije bilo lako početkom prošle godine, kada je dvoje sudija tog suda uhapšeno u aferi nazvanoj „stečajna mafija“, protiv još pet je pokrenut krivični postupak a sam predsednik Trgovinskog suda u Beogradu proglašen za „bosa organizacije koja je državu, preduzeća i radnike oštetila za više od 50 miliona evra“.
– I pre 2000. godine neke od međunarodnih organizacija označile su Trgovinski sud u Beogradu kao „leglo korupcije“, a sama činjenica da se krivični postupak vodi protiv sedam sudija govori da te ocene nisu date bez razloga. Za one koji su pratili stanje, bilo je uočljivo da se sud, nakon otvaranja afere „stečajna mafija“ kada je ostao bez predsednika, nije odmah oglasio. Mi smo prvo hteli da se suočimo sa situacijom i da izgradimo stretegiju otvaranja suda prema javnosti, jer tvrdim da su svi problemi i nastali zbog toga što rad suda nije bio transparentan. U takvim uslovima ima prostora za sumnju da se nameštaju predmeti određenim sudijama, da se ročišta otkazuju bez valjanih argumenata i da odluke nisu uvek motivisane pravnim argumentima. Odlučili smo da sud otvorimo za javnost, formirali smo PR službu i moj telefon je gotovo 24 sata dostupan za medije. Transparentnost rada u sudu u velikoj meri, tehnički i stručno, pomogao je i KASA projekat organizacije USAID – kaže potpredsednik Trgovinskog suda u Beogradu.
On dodaje da je teško osloboditi se lošeg imidža koji je ta institucija imala, ali da su sudije uložile ogroman napor da bi povratile ugled funkcije i suda. Rezultaat je da, iako radi sa oko 30 odsto sudija manje, postignuta je ažurnost kojom se savladava godišnji priliv predmeta i „ne baš impresivno, ali ipak umanjuje broj starih predmeta“. Procenat potvrđenih presuda pred višim organima premašio je 77 odsto, kaže Đuranović i ističe da je u ovu godinu, prema oceni inostranih strukovnih organizacija, taj sud ušao bez oznake „koruptivan“.
– Predmeti koji potiču iz privatizacije kao i veliki stečajevi do sada su dominirali u radu trgovinskih sudova, ali njih će u narednom periodu biti sve manje i na mesto predmeta sa snažnom socijalnom oznakom polako će u prvi plan dolaziti pravni elementi procesa. Oni se već naziru, jer je mnogo predmeta već prisutno u oblasti zaštite intelektualne svojine, berzanskih transakcija, dokapitalizacija. Koliko će sistem u tom delu da funkcioniše, međutim, ne zavisi samo od trgovinskih sudova. Imate situaciju da je tokom prošle godine carina „počela da radi“ pa je sud počeo da rešava tužbe zbog falsifikata velikih svetskih robnih marki. Uradili smo to brzo, izdali naloge zaplene robe, izrekli presude i to je bio dobar signal stranim investitorima da institucije u ovoj zemlji funkcionišu – kaže Đuranović.
Postoje i drugi primeri gde su državni organi oduzeli robu ili izrekli mere iz svoje nadležnosti ali nakon toga postupak nije okončan prema proceduri. Firme ih tuže zbog izazavane štete, reč je o ogromnim iznosima koje uvećavaju i kamate, i takvih predmeta je sve više u Trgovinskom sudu u Beogradu, tvrdi naš sagovornik.