Do 2022. godine 136,5 milijardi litara etanola godišnje

Komitet za energiju i prirodne resurse Senata SAD, usvojio je predlog stimulativnih mera usmerenih ka masovnoj proizvodnji etanola iz celulozne biomase. Cilj je povećanje godišnje proizvodnje etanola, na čak 136,5 milijardi litara u narednih 15 godina. Ubedljiv rezultat glasanja (od ukupno 23 senatora, čak 20 njih glasali su za te stimulativne mere), govori o konsenzusu koji u američkom establišmentu postoji, kada su u pitanju proizvodnja obnovljivih goriva, i smanjenje zavisnosti od uvozne nafte. Celolozni etanol, obnovljivo gorivo druge generacije, ključ je za rešavanje problema sirovinske baze, sa kojim se proizvođači etanola i biodizela koji se dobijaju iz prehrambenih poljoprivrednih kultura poput kukuruza, šećerne trske ili uljane repice, suočavaju. Ovom odlukom Senata obesmislene su kritike američko-brazilskog etanolskog i biodizel programa, koje su uputili kubanski lider Fidel Kastro i venecuelanski predsednik Ugo Čaves, a u kojima su tvrdili da će masovna upotreba ovih goriva dovesti do globalne gladi. Celulozni etanol i biodizel, umesto kukuruza i uljane repice, kao sirovinsku osnovu koristi slamu, drvni otpad i slične sirovine, koje imaju nekoliko puta veći sirovinski potencijal u odnosu na klasična obnovljiva goriva.

O biodizelu na međunarodnoj konferenciji u Beogradu

U Šidu bi, ovog meseca trebalo da startuje proizvodnja biodizela. Sirovinska baza je uljana repica, a planirana je proizvodnja oko 100.000 tona godišnje. Potencijal za proizvodnju etanola i biodizela od celuloze u Srbiji postoji, a stručnjaci procenjuju da je sirovinska osnova nekoliko puta veća nego što je to slučaj sa klasičnim obnovljivim gorivima. Problem je, međutim, što ne postoji ozbiljna podrška države proizvodnji i primeni obnovljivih goriva u Srbiji. A američki primer govori da su i najbogatije zemlje pronašle svoj interes u stimulaciji ove proizvodnje, koja predstavlja jednu od najbrže rastućih industrijskih grana u svetu. O tome koliko bi Srbiji značila proizvodnja ove vrste goriva, kao i smanjenje uvoza nafte, ne treba posebno ni naglašavati. Procenjuje se da bi se moglo uštedeti i do milijardu evra. O aktuelnim problemima u vezi sa investicijama u proizvodnju etanola i biodizela u regionu jugoistočne Evrope, biće reči na međunarodnoj konferenciji „Obnovljiva goriva – put ka energetskoj nezavisnosti“, koja se sutra održava u beogradskom hotelu Hajat, u organizaciji magazina Ekonomist.

Predsednik Američke asocijacije obnovljivih goriva Bob Dinean nije skrivao zadovoljstvo nakon odluke Komiteta za energiju i prirodne resurse Senata SAD.
– Ovaj zakon će podstači proizvodnju celuloznog etanola i predstavlja nastavak mera donetih 2005. godine za stimulaciju klasičnog etanola. Bilo da su u pitanju stabljike i klipovi kukuruza, slama, komadići drveta ili neka druga vrsta poljoprivrednih bioprodukata, nama je neophodna proizvodnja etanola iz svih ovih izvora. Ova regulativa kombinuje ranije donete stimulativne mere usmerene ka obnovljivim gorivima, sa dodatnim podsticajima i mogućnostima širokog spektra investicija u razvoj etanolske produkcije iz dodatnih izvora koji ne uključuju prehrambene sirovine – naglasio je Dinean.