Prema mišljenju ekonomista, Srbija, a pre toga SFRJ, nikada nije bila na proseku Evropske unije, niti će biti. Bruto domaći proizvod Srbije po glavi stanovnika na kraju 2016. godine iznosio je 4.900 evra, dok je prosek 28 zemalja EU bio 29.100 evra po glavi stanovnika, skoro šest puta više. Da bismo dostigli sadašnji prosečni nivo BDP po stanovniku sa prosečnim godišnjim stopama rasta od pet odsto trebalo bi nam 43,5 godine. Gde će za to vreme biti zemlje EU teško je i zamisliti. Takođe je teško zamisliti i da u tolikom periodu svake godine srpska ekonomija beleži privredni rast od prosečnih pet odsto. Ukoliko bi se osvrnuli unazad, ne dalje od pretkrizne 2008. godine, Srbija je jedna od zemalja koja je ostvarila najmanji kumulativni privredni rast do sada. U periodu 2008-2016. Srbija je ostvarila ukupan rast BDP po stanovniku od 6,5 odsto. Manje od našeg porastao je BDP Slovenaca (4,25 odsto) i Hrvata (-0,8 odsto) i Grka sa padom od čak 25 odsto. Međutim, svi oni i dalje imaju višestruko veći BDP po glavi stanovnika od nas. S druge strane, mi u poslednjih osam godina ne samo da nismo sustizali nego smo i dodatno zaostajali za najrazvijenijim evropskim ekonomijama.

Dok smo mi upadali iz recesije u recesiju, Nemačka je zabeležila kumulativni rast po glavi stanovnika od 20 odsto, Austrija 14,4 odsto, Francuska 7,4 odsto. S druge strane, na pristizanju evropskog proseka mnogo više su uradili Rumuni, čiji se BDP po glavi stanovnika u ovom periodu povećao za 25 odsto ili Bugari sa rastom od 36 odsto. Recimo i Albanija je sa 19 odsto zabeležila trostruko veći rast BDP po stanovniku od Srbije u ovom periodu.

Ljubodrag Savić, profesor ne Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da mi ne možemo tako lako stići Evropu, da nikada nismo bili blizu evropskog proseka, a i da ih nikada nećemo ni stići.

„Ova računica samo pokazuje koliko smo siromašni u odnosu na Evropu. Najgore je što se od ekonomske krize ta razlika ni ne smanjuje već, naprotiv, povećava. Pa mi smo se tek prošle godine vratili na nivo BDP iz 2008“, podseća Savić sarkastično, ali tačno, napominjući da nam se smanjuje broj stanovnika pa se povećava BDP po stanovniku.

Ono što je važnije od visine stopa privrednog rasta je da ne bude godina sa negativnim rastom, kao što smo često imali u istoriji zbog ratova.

„Treba da budemo svesni da rast od dva ili tri odsto nije rast. Mi toliko platimo kamate na javni dug. Da bismo imali neto rast, nama je potrebno više od toga. Jedino dvocifreni rast BDP-a vuče napred“, kaže Savić uz napomenu da smo mi imali dvocifrene stope rasta samo nekoliko puta tokom sedamdesetih godina prošlog veka i nikada više. U poslednjih skoro 30 godina nismo čak uspeli ni da se vratimo na nivo industrijske proizvodnje i BDP-a iz 1990. godine, po čemu smo jedna od retkih, a možda i jedina zemlja u Evropi.

Kada bi srpska ekonomija rasla narednih 30 godina po prosečnoj godišnjoj stopi od tri odsto, našli bismo se malo iznad današnjeg BDP po stanovniku Mađarske. Kada bi narednih 30 godina rasli po stopi od pet odsto, našli bismo se negde između sadašnjeg nivoa BDP po stanovniku Kipra i Malte.

Ekonomista Ljubomir Madžar ukazuje da Evropa neće čekati i da su poslednjih decenija evropske ekonomije rasle po dva-2,5 odsto godišnje, dok smo mi padali.

„I u Svetskoj banci računaju sa tri odsto, a mi čak ni to nećemo imati ove godine nego će rast biti ispod dva odsto. Problem je što ekonomska politika nije razvojno orijentisana i država ne radi svoj posao. Gradnja infrastrukture javnim investicijama je nešto što ne može da radi niko osim države, a iako para ima, projekti postoje, ona nije sposobna da ih realizuje“, ocenjuje Madžar.

Takođe, problem je i u nacionalnoj štednji koja je u Srbiji svega šest odsto, a trebalo bi da bude bar trostruko veća kako bi se obezbedio potreban nivo investicija koji garantuje privredni rast“, zaključuje Madžar.

Kamate na dug veće od privrednog rasta

Srbija je poslednjih godina čak i kada je beležila realni rast BDP-a u stvari bila u minusu. Recimo prošle godine realni rast BDP-a iznosio je 2,8 odsto, a za kamate na javni dug plaćeno je tri odsto BDP-a. U 2015. godini privredni rast je bio svega 0,8 odsto, a za kamate je potrošeno 3,2 odsto bruto domaćeg proizvoda. Najgore je bilo 2014. godine, gde je uz smanjenje BDP-a od 1,8 odsto država morala još i da plati 2,95 odsto BDP-a na ime kamata na javni dug.