Foto: Koča Suljemanović / EPA

Iz ugla kućnog budžeta, ova godina je počela prilično sumorno. Januarski hladni talas izazvao je dodatne troškove, ali i skandal sa računima za struju iz prethodnog meseca, koji su bili uvećani toliko da je i „nepogrešiva“ Elektrodistribucija bila primorana da prihvati reklamacije građana. Ispostavilo se da je očitavanje brojila bilo povereno i plaćeno nestručnim ljudima, i na tome se sve završilo. Nevoljama u tom prvom mesecu u godini nije bio kraj, jer su u više gradova organizovani protesti zbog visokih računa za grejanje. I na tome se sve završilo. Na kraju, poslednjeg dana januara vlast je usvojila Fiskalnu strategiju i proglasila strogu štednju do 2019. godine, najavila da plate i penzije neće da rastu, da će državni dug da padne na 67 odsto, a BDP se uveća za tri procenta. Sada, 11 meseci kasnije, znamo da će dug ispuniti prognozu, BDP će biti ispod procenjene crte ali će plate i penzije ipak da rastu.

FEBRUAR / Savamala

U februaru je načas izgledalo da će afera „Savamala“ biti rešena. Uvređena supruga gradonačelnika Beograda Siniše Malog objavila je da su bageri rušili zgrade po njegovom nalogu kao i da postoji neka sumnjiva suma od 95.000 evra. Tužilaštvo je ubrzo najavilo da taj slučaj istražuje, i na tome se sve završilo. Sredinom meseca raspisan je i tender za koncesionara Aerodroma, država je očekivala da će za pravo korišćenja dobiti 1,3 milijarde evra. Proći će čitava godina dok Aerodrom ne nađe koncesionara, pošto su rokovi konstantno odlagani, tako da je Vlada Srbije konačno izabrala novog upravnika beogradske vazdušne luke tek poslednjeg radnog dana decembra.

MART / Štrajk Goše

Osim što su raspisani izbori za predsednika Srbije, u martu su otvorene i nove vruće teme. Započela je višemesečna procedura preuzimanja Energoprojekta, radnici Goše započeli su prve štrajkove zbog neisplaćenih plata,   Agencija za borbu protiv korupcije zatražila da tužilaštvo istraži 29 nekretnina Siniše Malog, ali, naravno, na tome se završilo. Prve analize poslovanja banaka pokazale su da listu gubitnika predvode dve domaće, Komercijalna i Poštanska štedionica. Na tradicionalnom Kopaonik biznis forumu prvi put se pojavila sumnja da će srpska ekonomija ostvariti rast od tri odsto.

APRIL / Gubici EPS-a

Plan proizvodnje uglja u rudarskim basenima Elektroprivrede Srbije u prva tri meseca 2017. podbacio je za čak 21 odsto, saznao je Danas od izvora iz te kompanije. Predsednik sindikata „Sloga“ u kruševačkom Trajalu Vladica Tomašević dobio je otkaz sa obrazloženjem da je tehnološki višak, a stvarni razlog je njegovo sindikalno suprotstavljanje direktoru.

Za pokriće gubitaka državnih preduzeća iz hemijskog kompleksa potrošeno je onoliko novca koliko bi koštala kompletna obnova dva najveća klinička centra u Srbiji, izjavio je Saša Ranđelović, prodekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

MAJ / Fijat i Er Srbija

Objavljeno je da najveći državni projekti, Fijat i Er Srbija plaćaju najmanje novca u budžet uprkos ogromnim investicijama od strane države. Tako je prema bilansima iz 2015. godine Fijat uplatio samo 173,7 miliona dinara za porez na dodatu vrednost, akcize, carine i ostale dažbine, od toga nula dinara poreza na dobit. To je svega 0,12 odsto poslovnih prihoda kompanije. Er Srbija je u 2015. godini uplatila je 90 miliona dinara, od čega 12,8 miliona poreza na dobit, što je 0,27 odsto poslovnih prihoda kompanije.

JUN / Štrajk u Fijatu

Violeta Petrović (42), samohrana majka iz Niša, dobila je otkaz u kompaniji Jura iako se leči od karcinoma.

Oko 2.000 zaposlenih u kompaniji Fijat Krajsler automobili (FCA) Srbija u Kragujevcu započelo je 27. juna generalni štrajk na svojim radnim mestima, nezadovoljni visinom zarada i preopterećenošću radnika.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da će dotadašnja ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić biti mandatarka za sastav nove vlade Srbije.

JUL / Šire se štrajkovi

Početak meseca obeležili su štrajkači fabrike šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke koji su gotovo ceo jul proveli blokirajući pružni prelaz u gradu. Polovinom meseca, tačnije 14. jula glavni tekst na naslovnoj strani bio je „Štrajkovi u Goši, Fijatu, Gorenju, Ratku Mitroviću“. Tih dana su iz RM- Niskogradnja prvi put zaustavili mašine na Slaviji i Ruzveltovoj tražeći plate. Drugi deo meseca obeležili su štrajkovi u Fijatu, a jedna od glavnih vesti poslednjih dana jula bio je i zahtev kineskog Hestila da Srbija promeni Zakon o radu kako bi mogli lakše da otpuštaju radnike. Er Srbija je poslednjih dana jula  najavila otpuštanje 30 radnika.

AVGUST / Stigla Ikea

Glavna ekonomska vest početkom avgusta bilo je otvaranje švedske prodavnice Ikea kod Bubanj potoka. Sredinom meseca sumirali su se manjci u poljoprivredi zbog suše, a u broju od 19-20. avgusta glavni naslov bio je „Srbija na začelju regiona po privrednom rastu“. Dva dana zaredom najvažnija priča bila je loše poslovanje Er Srbije. U poslednjem avgustovskom izdanju Danasa naslovna strana bila je rezervisana za čak dve ekonomske priče „Srbija mora da plati 40 miliona dolara za RTB Bor“ i „Blokada firmi dostigla 2,5 milijarde evra“.

SEPTEMBAR / Todorić

Štrajkovi radnika Goše i Ratka Mitrovića nastavljeni su i u septembru, a glavna priča 12. septembra bila je „Štrajk radnika na Slaviji, dobili 6.000 za februar“. Ekonomske teme koje su okupirale naslovne strane Danasa u septembru bile su da građani Srbije troše 60 odsto struje od proseka u EU, da su novac za radnike Fijata dali „anonimni donatori“, a 15. septembra glavni naslov u novini bio je da su „Vulinovi ljudi preuzeli Tigar“. Do kraja meseca bavili smo se i time da je Miodrag Kostić pozajmio novac Ivici Todoriću, ali i time da je jači dug oborio javni dug za milijardu evra.

OKTOBAR / Kiplajt

U oktobru se nakratko pojavila vest da bi Hjundai mogao da kupi Fijatovu fabriku u Kragujevcu, ali je to bilo kratkog daha. Vlast je postavila novogodišnje osvetljenje, a novine su počele da stalno otkrivaju nove detalje o multimilionskim tenderima za lampione, koje uvek dobija jedna firma – Kiplajt. Uprkos pozivima javnosti, baš nikakva istraga nije usledila.

U oktobru je otkriveno i da trgovinski sporazumi koje država potpisuje i slavodobitno najavljuje, u praksi nemaju nikakve efekte, pošto ni jedan jedini kilogram mesa nismo izvezli u Kinu, uprkos postojanju ugovora koji Srbiji omogućava da na to tržiše plasira tone mesa.

Ovo je mesec u kojem je premijerka Ana Brnabić najavila da će od 1. januara biti povećane plate u javnom sektoru za pet do 10 odsto (a nekima i nula odsto), a penzije za pet odsto. Ova tema je nedeljama dominirala, a mediji su ubrzo izračunali da čak i sa tim povećanjem, penzioneri i većina zaposlenih i dalje neće imati onoliko novca koliko su realno imali pre smanjenja. Tako su plate realno ostale manje vojsci, policiji, univerzitetskim profesorima i drugim.

Tokom jeseni i privatizacija Galenike je ušla u finiš, uz dva kandidata – švajcarski Amikus i brazilski Elijus. Na kraju je Amikus diskvalifikovan, pa je Elijus kao jedini ponuđač pobedio.

Presuda za dug grčkom Mitilineosu pritiskala je Vladu. Iako se u početku činilo da će država morati da odmah isplati 40 miliona evra ovoj firmi, taj dug ni do danas nije plaćen, a za njega nije predviđen novac ni u budžetu za 2018. Ipak, očekuje se da će naredne godine Srbija morati da vrati ovaj novac.

U 2017. praktično nijedan mesec nije prošao bez neke vrste socijalnih problema, pa je tako oktobar završen vestima o firmi MBA Miljković, bliskoj vlasti, koja je dobila tender za rekonstrukciju Slavije, ali koja svoje radnike ne plaća.

NOVEMBAR / Slab BDP

Sam početak novembra doneo nam je sumorne, ali očekivane vesti, o tome da privredni rast neće dostići planiranih tri odsto, već da će teško stići i skromnih dva procenta. To se na kraju pokazalo kao tačno, pošto je poslednjeg radnog dana decembra RZS objavio da je rast samo 1,9 odsto.

Intervju koji je predsednik Aleksandar Vučić dao Insajderu obeležio je prvu polovinu novembra, budući da je tamo izneo „kreativne brojke“, tvrdeći da je prosečna plata veća nego što jeste, da penzioneri imaju „najveće penzije ikad“ i tome slično. Informaciju koja je upravo tih dana objavljena, da je penzionerima zapravo uzeto 612 miliona evra, predsednik nije pominjao.

U drugoj polovini novembra dominirala je tema dolaska mesne industrije Tenis, nakon što je Danas otkrio da sa ovim gigantom još uvek nije potpisan nikakav ugovor, a da su planirane investicije tri puta manje od najavljivanih.

Ovog meseca je otvoren i stečaj u Goši, a krajem meseca je ponovo u žižu javnosti dospela firma MBA Miljković, kada se saznalo da je direktor Ravnaje, jedne od podružnica iz ovog sistema, poslao laborantkinju da radi u kamenolomu, nakon sukoba sa njenim mužem, predsednikom sindikata u toj firmi.

DECEMBAR / Daleko je EU

Poslednji mesec je počeo sumornom informacijom da će Srbiji trebati 60 godina da dostigne standard Evropske unije, a nastavila se vešću da penzioneri tuže državu za 430 miliona evra, koliko im je direktno uzeto kada su smanjene penzije. Načas je zatim delovalo da će priča sa laborantkinjom iz kamenoloma ipak imati srećniji kraj kada je posle tekstova u Danasu vraćena na mesto čistačice, ali je čim se medijska prašina slegla, opet poslata da prebacuje kamenje.

Odnos vlasti prema državnim preduzećima postao je očigledan kada je gradonačelnik Užica smenio prvog čoveka aerodroma Ponikve uz obrazloženje da „ne može direktor da ima svoj stav“.

Poslednji mesec se nastavio u sličnom tonu, pokušajem prodaje hotela Slavija luks po ceni od 400 evra po kvadratu, da bi posle tekstova u Danasu, cena bila podignuta na oko 900 evra, s tim što će verovatno na licitaciji hotel ipak otići za manje para.

U poslednje dve nedelje ove godine, medijski fokus ponovo je vraćen na temu malverzacija oko novogodišnjeg ukrašavanja grada, pošto je otkriveno da je Grad Beograd za plastičnu jelku od 18 metara platio neverovatnih 83.000 evra.