Dolarska epizoda ili nagoveštaj depresije

Pad vrednosti dolara prouzrokovao je makroekonomske poremećaje na globalnom nivou, ali se još ne zna koliko će ta kriza biti teška i da li je svetska privreda u opasnosti?
U igri su dve mogućnosti. S jedne strane, ako svetski investitori očekuju dalju depresijaciju dolara, oni će biti priseiljeni da napuste američku valutu. Zadržaće je samo u slučaju da budu adekvatno namireni za rizik ulaganja u SAD i njena sredstva. To nam nagoveštava da će se povećavati razlika između kamatnih stopa u Americi u odnosu na druge zemlje. Kao posledica tog kretanja, povećala bi se cena kapitala u SAD, obeshrabrilo investiranje, uz smanjenje potrošnje, dok bi visoke kamatne stope smanjile cene nekrtenina, pre svega kuća. Takva recesija mogla bi da podstakne širenje pesimizma, kao i da smanji potrošnju. SAD više ne bi zadržale poziciju sigurnog svetskog uvoznika, a to bi moglo izazvati prelivanje recesije na ostatak sveta. Takav svet u kome bi svako očekivao pad vrednosti dolara bio bi svet ekonomske krize.
Nasuprot tome, svet u kome je vrednost dolara već pala je svet ekonomskog kolebanja, ali ne i ekonomske krize. Ako je vrednost dolara već pala, i niko ne očekuje da ona nastavi da pada, onda nema razloga da se svetskim investitorima kompenzuje posedovanje američke imovine. U takvom scenariju ima šansi da vrednost dolara možda i poraste. Kamatne stope u SAD bi tada bile na odgovarajućem nivou, vrednost aktive ne bi bila podcenjena, a uložena sredstva bi izbegla finansijska kolebanja. Naravno, neizbežne su i turbolencije, jer kada nivo amerčkih zarada opada, usled slabog dolara, teško je izvoziti na američko tržište. Ostale zemlje morale bi da održe punu zaposlenost, oslanjajući se na druge izvore potražnje. Američka administracija će biti prisiljena da kreira finansijski sistem u slučaju promene cena sredstava, koje su izazvali kreditori neupućeni, ili skloni riziku. Ali, ti problemi se mogu rešiti. Nasuprot tome, visoka kamatna stopa u SAD izazvana očekivanim i naglim padom vrednosti dolara je makroekonomski problem čije se rešenje ne nazire.
Zasad svetski investitori ne očekuju rast dolara i još nesu na pomolu američke i strane dugoročne kamatne stope koje najavljuju pad dolara, jer sadašnji redovni mesečni priliv od 65 milijardi dolara nadoknađuje deficite američke valute. Možda će svetska ekonomija uspeti da izbegne još jednu potencijalnu katastrofu. To je možda još uvek samo pusta želja, jer i dalje veliki američki deficit „osigurava“ nastavak pada vrednosti dolara. Mada makroekonomska logika, koja ukazuje da deficit tekućeg bilansa ukazuje na precenjenost valuta, i dalje ne dopire do svetskih međunarodnih investitora i špekulanta. S jedne strane to je veoma frustrirajuće. Ekonomisti veruju da su prosečni ljudi dovoljno mudri da shvate situaciju i da su dovoljno sposobni da zaštite svoje interese. Međutim tipični investitor, sa dolarski preovlađujućim sredstvima, nebitno da li je reč o imućnom privatnom investitoru, penzijskom fondu, ili centralnoj banci, nije preuzeo korake da se zaštiti od mogućeg, sasvim izvesnog pada vrednosti dolara. U tom slučaju, ono što je loše za ekonomiste može biti dobro za svetsku privredu. Možda je reč o malom, epizodnom, finansijskom poremećaju u SAD, a ne o dubokoj i dugoročnoj depresiji. Činjenica da ekonomisti to ne znaju da objasne, ne znači da to nije istina.