Dolazak na talasima Južnog toka

Moskovska banka dobila je dozvolu Narodne banke Srbije za rad u našoj zemlji. Dalja procedura nalaže da rukovodstvo ruske banke u narednih mesec dana održi osnivačku skupštinu na kojoj bi trebalo da usvoji upravljačke akte i dostavi ih NBS. Srpska centralna banka potom treba u roku od dva meseca da da saglasnost na te akte, nakon čega Moskovska banka može da počne s poslovanjem u Srbiji.
Na srpskom bankarskom tržištu prisutno je 35 banaka i još sedam stranih banaka ima predstavništva, što mnogi analitičari ocenjuju kao izuzetno jaku konkurenciju. Očekuje se da ruska banka svoje poslovanje bazira, pre svega, na saradnji sa preduzećima, što ne kriju ni u Moskovskoj banci i kažu da će poseban akcenat biti stavljen na servisiranje međunarodnog prometa i podršku ruskim firmama koje posluju u Srbiji, odnosno srpskim preduzećima koja su aktivna na ruskom tržištu. Međutim, Moskovljani planiraju da u budućnosti svoje usluge i proizvode ponude i stanovništvu.
Docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Nikola Fabris kaže za Danas da na srpskom bankarskom tržištu ima prostora za dolazak nove banke.
– I za potrošače i za bankarski sistem dolazak nove banke je dobar, jer to znači jačanje konkurencije. Nova banka koja kreće od nule može da privuče klijente, ali će morati da ih preuzme od već prisutnih banaka ponudom atraktivnijih uslova. Očekujem da će se Moskovska banka više okrenuti poslovanju s privredom i predstoji joj izuzetno težak posao jer kreće u poslovanje dobijanjem grinfild licence, a ne kupovinom neke banke. Verovatno u toj banci očekuju da će u narednom periodu veliki broj ruskih firmi doći u Srbiju, naročito imajući u vidu najavljenu izgradnju gasovoda, i da će biti usmerene ka banci iz zemlje iz koje dolaze. To je, pretpostavljam, jedan deo tržišta na koji u Moskovskoj banci ciljaju, ali svakako nije dovoljno veliki i moraće da se potrude da preuzmu klijente od domaćih banaka. Ruske firme čiji dolazak očekuju verovatno će imati veze s energetskim sporazumom, ali sigurno je da će doći i firme koje posluju u drugim sektorima – ističe Fabris i dodaje da nije izvesno da dolazak ruske banke znači veće interesovanje banaka s Istoka za Balkan, jer treba imati u vidu da većina istočnih banaka nisu snažne i ne šire poslovanje u druge regione.

Među pet najvećih banaka u Rusiji

Moskovska banka je u većinskom vlasništvu vlasti glavnog grada Rusije, dok deo učešća imaju i mnogobrojne ruske kompanije, ali i strane firme poput Džej Pi Morgana, Ber Sternsa i Goldman Saksa. Imajući u vidu visinu kapitala, broj klijenata i ostale pokazatelje, Moskovska banka je jedna od pet najvećih u Rusiji. Poslovanje je proširila na Ukrajinu, Belorusiju, Estoniju i Litvaniju, a otvorila je i predstavništvo u Nemačkoj.

Među klijentima Moskovske banke nalazi se i ruska kompanija Gasprom, iako ima svoju Gasprom banku, pa nije nerealno očekivati da bi uključivanje u posao oko izgradnje gasovoda, kao i modernizacije Naftne industrije Srbije moglo da bude okosnica poslovanja Moskovske banke u našoj zemlji u početnom periodu. Osim toga, realno je očekivati da dolazak jedne ruske banke dodatno podstakne više nego skromne investicije ruskih kompanija u Srbiji. Pre nekoliko godina jedna od osnovnih primedbi predstavnika italijanskih firmi koje su došle na prvi samit „Italija u Beogradu“ bio je da u Srbiji nema nijedne italijanske banke, zbog čega i oklevaju sa ulaganjima. Italijanske banke su stigle, a s njima i nešto veće italijanske investicije. Saradnik biltena MAT Miroslav Zdravković kaže za Danas da pozdravlja dolazak Moskovske banke jer to može da znači dolazak novih ruskih firmi koje će poboljšati nivo ulaganja Rusije u Srbiju s obzirom na to da raspolažu značajnim sredstvima.
– Ukupna ulaganja iz Rusije u inostranstvo u 2006. godini iznosila su oko 18 milijardi dolara po čemu je ta zemlja zauzimala 17. mesto u svetu, a već u 2007. godini ruske investicije su povećane na oko 45 milijardi dolara odnosno gotovo da su utrostručene, pa se Rusija našla među 10 najvećih svetskih investitora. Dolazak Moskovske banke i drugih ruskih firmi ne bi smeo da bude ograničen samo na Gaspromov projekat izgradnje gasovoda Južni tok jer Rusi raspolažu ogromnim novcem za investiranje. Dolazak ruske banke može da izazove „lančanu reakciju“ i da, kao u slučaju Fijata i italijanskih firmi, doprinese dolasku još ruskih firmi kao pratnje – smatra Zdravković.
Moskovska banka pokušala je da uđe u Srbiju još 2006. godine kupovinom akcija Agrobanke, ali je odustala zbog visoke cene koju je za te akcije trebalo da plati. Nakon toga aplicirala je za dobijanje grinfild licence. Preliminarno odobrenje dobila je u martu ove godine, nedugo nakon proglašenja nezavisnosti Kosova zbog čega se u javnosti ocenjivalo da je reč o čudnoj koincidenciji imajući u vidu podršku koju Rusija daje Srbiji u Savetu bezbednosti UN.