Dominaciju određuje prodaja hrane i pića

Predsednica Saveta Komisije za zaštitu konkurencije Dijana Marković-Bajalović izjavila je juče da Delta maksi, prema evropskim standardima, ima dominantan položaj na beogradskom tržištu jer ima više od 40 odsto udela.
– Svetska i evropska praksa je da se prilikom određivanja udela na tržištu trgovinskih lanaca u obzir uzimaju samo objekti koji se bave nespecijalizovanom trgovinom na malo, pretežno hranom, duvanom i pićem. Delti je očigledno problem način na koji se određuje relevatno tržište i ta kompanija bi da uključi i specijalizovane prodavnice, na primer pekare, kao i male objekte, površine ispod 50 metara kvadratnih – istakla je ona.

Nesporna moć Delte

U Srbiji se i bez istraživanja, može uočiti monopolska pozicija ili karakteristična koncentracija u nekoliko sektora, među kojima su fiksna telefonija, naftna industrija, proizvodnja i promet električne energije i trgovina prehrambenim proizvodima, industrijskim biljem i žitaricama. Kada je reč o utvrđivanju monopola u trgovini definicija je jednostavna – monopolista je prodavac određene robe, koju može bez problema može da nabavi a zatim i da diktira njenu cenu na tržištu. Kada su u pitanju procenti o udelu na tržištu očigledno je da postoje razlike u tumačenju podataka. Statističari su koristili podatke o ukupnom prometu trgovine na malo, izražene u dinarima i na osnovu toga su izračunali procenat učešća Delta maksija. Treba međutim naglasiti da je relevantno tržište za prehrambene proizvode trgovina na malo koju čine nespecijalizovane prodavnice, odnosno samousluge, supermarketi i hipermarketi, ali i drugi maloprodajni objekti, među kojima je i oko 30.000 samostalnih trgovinskih radnji (bakalnica), registrovanih u Srbiji, kaže za Danas Vladana Hamović, pomoćnica direktora Instituta za ekonomiku poljoprivrede, uz napomenu da i prihvatanje podataka statističara ne može da opovrgne činjenicu da Delta ima značajnu finansijsku snagu koja joj dozvoljava da diktira uslove poslovanja na domaćem tržištu.

U rešenju Komisije kojim se po drugi put zabranjuje pripajanje C marketa Deltinom trgovinskom lancu navodi se da Delta maksi, zajedno sa C marketom i Pekabetom, u 2006. godini zauzimala 63,4 odsto relevantnog tržišta u Beogradu prema ukupnom godišnjem prihodu od 362,3 miliona evra. Prema podacima Komisije, Delta maksi, C market i Pekabeta su u 2006. godini imali ukupno 284 maloprodajna objekta, čime su zauzimali 69,4 odsto beogradskog tržišta, odnosno 87.090 kvadratnih metara prodajnog prostora, što je udeo od 69 odsto. Tržišni udeli su mereni na osnovu konkurencije na relevantnom tržištu gde su Delta maksiju u 2006. godini bili konkurenti Merkator S, Rodić M, Veropulos, Si market, Jabuka, Idea i Višnjica. Rešenje Komisije za zaštitu konkurencije sa obrazloženjem zašto se odbija pripajanje C marketa Delti objavljeno je na sajtu Komisije www.kzk.org.yu.
Komisija je, kako se navodi, udele na tržištu odredila na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, podataka o poslovanju koje su dostavile konkurentske kompanije i istraživanja tržišta. Kompanija Delta maksi je u ponedeljak 10. decembra objavila da je prema podacima Republičkog zavoda za statistku o ukupnoj maloprodaji hrane, pića i cigareta u 2006. godini u Beogradu zauzima 34,7 odsto tržišta u Beogradu zajedno sa C marketom i Pekabetom. Delta maksi je u 2005. godini, pre nego što su uključeni rezultati poslovanja C marketa, zauzimao 19,7 odsto tržišta, hrane, pića i cigareta u Beogradu, ali se svi podaci odnose na ukupno, a ne relevantno tržište.