Drinskom „trasom“ do liderske pozicije u regionu

Da razmišljanja poslovodstva Elektroprivrede Srbije o velikom prodoru srpske energetike na Drinu, kupovinom jedne hidroelektrane u Bosni i Hercegovini, nisu bez osnova potvrđuje izjava republičkog ministra rudarstva i energetike Radomira Naumova da podržava finansijsku konsolidaciju kompanije i težnju da kupovinom energetskih objekata u okruženju postane lider u regionu. Ukoliko se taj plan ostvari, EPS bi posle Telekoma Srbije i DDOR osiguranja postao treća srpska kompanija spremna za velika ulaganja u inostranstvu.

Investicija vredna 250 miliona evra

Godišnji plan proizvodnje HE Višegrad je oko 980 miliona kilovat-časova, a ove godine očekuje se da će taj plan biti premašen za 25 odsto, što znači proizvodnja više od 1,2 milijarde kilovat-časova. Procenjuje se da bi ta elektrana vredela oko 250 miliona evra i da bi se njena kupovima isplatila već za pet godina.

Generalni direktor EPS Vladimir Đorđević u više navrata je nagovestio mogućnost kupovine Hidroelektrane Višegrad i zajedničke gradnje, sa partnerima iz Republike Srpske, izuzetno važne i isplative hidroelektrane Buk Bijela. Sudeći prema, doduše dosad samo nezvaničnim izjavama pojedinih predstavnika Elektroprivrede Republike Srpske, u tom preduzeću su veoma zainteresovani da se HE Višegrad proda Elektroprivredi Srbije, a ne nekom drugom. Oni tvrde da bi to bilo najlogičnije rešenje s obzirom na to da hidroelektrana već radi u usaglašenom režimu sa Elektroprivredom Srbije, tako da ne bi bilo dobro da se ta sprega narušava, što bi se dogodilo u slučaju da je kupi neko drugi. Godišnji plan proizvodnje HE Višegrad je oko 980 miliona kilovat-časova, a ove godine očekuje se da će taj plan biti premašen za 25 odsto, što znači proizvodnja više od 1,2 milijarde kilovat-časova. Procenjuje se da bi ta elektrana vredela oko 250 miliona evra i da bi se njena kupovina isplatila već za pet godina.
U Direkciji EPS za trgovinu električnom energijom tvrde da bi se kupovinom jedne ili dve hidroelektrane, koje bi proizvodile i do dve milijarde kilovat-časova godišnje, pokrio manjak struje u sušnom periodu i sa upola nižom cenom kilovat-časa od one u regionu, koja će, kako se procenjuje, svake godine rasti za 10 do 15 odsto. Milijarda kilovat-sati na visokom naponu stajaće već ove godine oko 55 miliona evra. U vreme prosečnih hidroloških prilika sva ta količina proizvedene električne energije odmah bi našla kupca jer se u regionu između 2007. i 2012. godine očekuje deficit u proizvodnji električne energije.
Energretski stručnjaci smatraju da bi takav investicioni poduhvat EPS mogao izvesti samo uz pomoć države. U slučaju da se država pojavi kao garant, po svoj prilici ne bi bilo teško dobiti povoljan kredit i to sa grejs periodom od nekoliko godina i dužim rokom otplate. S druge strane, izvesno je da neki ranije odobreni krediti elektroprivredi još nisu povučeni, uglavnom zbog nezavršenih projekata, pa bi možda moglo da se razmisli o njihovom preusmeravanju u eventualnu kupovinu HE Višegrad.
Imajući u vidu tako jaku argumentaciju koja govori u prilog prodoru srpske energetike na Drinu, poslednji je trenutak da se učine svi napori ne bi li se ova šansa u potpunosti iskoristila. Najveća odgovornost leži na vladi Srbije, sadašnjoj ili budućoj, koja bi trebalo da odigra presudnu ulogu, zaključuju energetski stručnjaci.