Foto: Aleksandar Veljković

Kako se navodi u pozivu, predmet privatizacije biće “ne manje od 50,1 odsto ukupnog broja običnih akcija, sa mogućnošću sticanja najviše 13.997.686 običnih akcija što čini ukupno najviše 83,23 odsto ukupnog broja izdatih običnih akcija”. Republika Srbija je vlasnik 41,75398 odsto akcija, a navodi se da će tokom tenderskog postupka preuzeti i 41,47663 odsto akcija od EBRD-a, IFC-a, nemačkog DEG-a i Swedfund-a.

Ovo je zanimljivo s obzirom da ovi fondovi imaju takozvanu put opciju, kojom se država obavezala da otkupi njihove akcije i to za oko 252 miliona evra, kako je to pre dve godine saopštila premijerka Ana Brnabić. To je sigurna zarada za ove investitore jer su svojevremeno uložili 190 miliona evra, a pri tome su dobar deo godina dobijali i novac od dividendi iz profita banke. Ostaje nejasno da li u slučaju da postignuta vrednost njihovog udela na tenderu bude veća od toga, taj višak ide njima ili ostaje državi.

Tokom prethodnih meseci mnogi su pokazali interesovanje za Komercijalnu banku. U decembru je Danas objavio informaciju da je investicioni fond Riplvud advajzoriz kojim upravlja Tim Kolins tokom posete Srbiji sa Džonom Kerijem, bivšim državnim sekretarom SAD-a, izrazio interesovanje za kupovinu udela u Komercijalnoj banci, kao i Telekomu Srbija.

Tokom vremena još nekoliko zainteresovanih strana, uglavnom banaka je pominjano. Čelnici Erste banke su govorili da su zainteresovani za širenje, mada bez konkretnih najava u vezi Komercijalne. S druge strane, predsednik IO Rajfajzena Zoran Petrović ponovio je reći predsednika RBI grupe Johana Štrobla da “imamo interesovanja da učestvujemo u procesu privatizacije Komercijalne banke”. Na konkretno pitanje da li će podneti pismo o zainteresovanosti iz Beča nam je stigao odgovor da ne komentarišu individualne ciljeve. “Iako je naš primarni fokus na organskom rastu, ne isključujemo akvizicije ako je investicija dobra”, navodi se u pisanom odgovoru RBI grupe.

U martu ove godine među konkurentima za treću po veličini banku na srpskom tržištu pojavila se NLB banka. Ova banka ima zabranu akvizicija do kraja ove godine po zahtevu Evropskog bankarskog regulatornog tela, ali je Blaž Brodnjak, predsednik NLB grupe, istakao da je ova banka jedina prisutna u svim eks-Ju državama, ali da u Srbiji koja je najveće tržište, ima najmanji udeo, ispod dva odsto, dok na drugim tržištima prelazi 10 odsto.

”Naravno da smo zainteresovani da nađemo načine da razvijamo poslovanje u Srbiji. Ostvarili smo snažan organski rast, ali kao što smo već ranije govorili, moguće je da će se pojaviti mogućnosti za neku akviziciju i banka neće zazirati od razmatranja takvih mogućnosti kada za to dođe vreme i kroz dijalog sa zainteresovanim stranama će doneti odluku da li će ići u tom pravcu”, odgovorio je Brodnjak tokom predstavljanja rezultata NLB grupe u prvom kvartalu ove godine, na pitanje da li su zainteresovani za akvizicije u Srbiji.

Jedini domaći igrač, ali koji važi za ozbiljnog konkurenta je Direktna banka. Ova banka je nastala kada su biznismeni Andrej Jovanović i Bojan Milovanović kupili Kragujevačku banku od slovenačke NKB Maribor i preimenovali je u Direktnu banku kojoj su kasnije priključili i Pireus banku. Ove dve banke su zajedno na kraju trećeg kvartala prošle godine (NBS još nije objavila rezultate za kraj 2018. godine) imale aktivu od oko 65 milijardi dinara. Ovi biznismeni zajedno sa fondom Mid Europa partners upravljaju i kompanijom Moji brendovi u kojoj se nalaze Knjaz Miloš i Imlek, a donedavno i Bambi koji je prodat Koka koli za 260 miliona evra. U portfoliju ovog fonda je i Medi grupa.

Kada je krajem 2017. godine kupila Vojvođansku banku, ma|arska OTP banka, odnosno njen predsednik Šandor Čanji odmah je izjavio da je zainteresovan i za Komercijalnu, kada bude na prodaju. U međuvremenu je ovih dana završena integracija OTP-a i Vojvođanske, a Mađari su kupili i Sosijete Ženeral banku u Srbiji, mada se čeka odobrenje NBS.

Za Danas je iz OTP banke stigao odgovor da su zadovoljni dosadašnjim akvizicijama.

“Nakon uspešne integracije OTP banke Srbija i Vojvođanske banke u aprilu ove godine, OTP banka (Mađarska) je u potpunosti fokusirana na uspešno poslovanje nove integrisane banke, kao i na transakciju u toku o kupovini Sosijete Ženeral banke Srbija koju smo najavili u decembru prošle godine. Po uspešnoj realizaciji transakcije kupovine Sosijete Ženeral banke, tržišno učešće OTP grupe će biti još više izraženo u Srbiji i time će ispuniti naše ciljeve za dostizanje optimalne veličine”, kažu u OTP.

Vrednost Komercijalne banke prema ceni akcija u petak od 2.800 dinara je blizu 400 miliona evra. To znači da državni paket vredi oko 166 miliona evra, a paket međunarodnih fondova 165 miliona evra, skoro 100 miliona manje od onog što im je ugovorom iz 2006. garantovano.
S druge strane, ako kao parametar uzmemo prodaju Sosijete Ženerala za koju se spekuliše da je koštala oko 400 miliona evra, a koja je manja od Komercijalne, onda bi i najveća domaća banka morala postići bolju cenu. Ipak, da država ne bi bila na gubitku na otkupu paketa akcija fondova, cena cele banke bi trebalo da bude barem 615 miliona evra.

Komercijalna banka je u prošloj godini ostvarila dobit posle poreza 8,4 milijarde dinara odnosno 71 milion evra. Na kraju godine imala je ukupne depozite u visini 350 milijardi dinara i kapital 71,5 milijardu dinara. Ukupna aktiva banke je povećana za 10 odsto tokom prošle godine i dostigla 441 milijardu dinara. Prema finansijskom izveštaju za prošlu godinu, problematični krediti su iznosili 20 milijardi dinara, naspram 27 milijardi na kraju 2017. godine. Od toga je 13,6 milijardi takvih kredita restrukturirano, a ostatak loših kredita uglavnom potiče od velikih preduzeća koja su u docnji ve}oj od 90 dana u iznosu 9,1 milijarde dinara. Kapitalna adekvatnost banke na kraju prošle godine iznosila je 25,2 odsto dok je propisani minimum bio 12 odsto. Komercijalna banka je proglašena za sistemsku banku u Srbiji.

Ko sve može da kupi banku
Da bi se kvalifikovali za tender kupci moraju da ispune neki od prilično široko postavljenih uslova. Moraće da dokažu da se bave bankarskom delatnošću u poslednje tri godine i da je vrednost ukupne aktive koja se odnosi na ovu delatnost veća od milijardu evra na kraju 2018. godine ili da su prikupili sredstva u iznosu od najmanje 500 miliona evra u poslednjih 10 godina. Ili, mogu da dokažu i da upravljaju imovinom vrednom najmanje milijardu evra na kraju 2018. godine ili da su investitor poslednjih 10 godina kroz minimalno učešće u kapitalu od 20 odsto u najmanje jednoj bankarskoj grupi, čija je aktiva iznosila preko milijardu evra. Dakle, prema zahtevima kupac ne mora obavezno da bude iz bankarskog sektora. Tako|e u obzir dolaze i vlasnici banaka sa aktivom od milijardu evra, što je 3,7 puta manje od aktive Komercijalne banke.

Povezani tekstovi