Predlog budžeta za narednu godinu, naročito njegova rashodna strana naišao je na nepodeljene kritike stručne javnosti. Suma od 654,4 milijardi dinara koliko je planirano da bude potrošeno u 2008. godini predstavlja cifru od koje se naprosto vrti u glavi posebno ako se zna da planirani bruto domaći proizvod iznosi 2.779 milijardi. Dakle, 44,1 odsto novostvorene vrednosti biće automatski potrošeno, a to je samo deo ukupne javne potrošnje. Već ovaj podatak dovoljno je upečatljiv, pa osuda tako visokih državnih rashoda koja stiže iz krugova ekonomskih analitičara nikoga nije iznenadila.
Doduše, analitičari ne gube iz vida da je planirano uvećanje državne kase procentualno najmanje u poslednjih osam godina. S obzirom na to da je prvi put prilikom planiranja budžeta ukalkulisan isti rast prihoda i rashoda od 9,9 odsto. Ove godine, prihodi budžeta uvećani su u odnosu na 2006. za 16,6 a rashodi čak za 28, 4 odsto. Podsećanja radi, u 2006. ušlo se sa rastom prihoda od 19,3, dok su rashodi uvećani za 18,4 odsto. Po stopi rasta državni rashodi iz 2005. godine najsličniji su rashodima predviđenim za 2008. Tada su rashodi povećani za 10,1 odsto a prihodi za 26,1 odsto. Godinu dana ranije taj rast je bio na prihodnoj strani 26,7 a na rashodnoj strani 16,7 odsto. Prve tri godine nove demokratske vlasti obeležene su izuzetno visokim stopama rasta i prihoda i rashoda. Tako su prihodi 2002. godine u odnosu na 2001. povećani za 48 a u 2003. u odnosu na prethodnu godinu za 41,5 odsto, dok su stope rasta rashoda bile 70,6 odnosno 49,8 odsto. Tako posmatrano, predloženi budžet za narednu godinu bi mogao da ponese titulu najskromnijeg. Ali, to nije dovoljno da se slika o budžetskoj potrošnji popravi, utoliko pre što se, kada je reč o apsolutnim iznosima godišnjih državnih rashoda, i golim okom može videti da su oni 5,5 puta veći nego 2001. godine. Tada je državna kasa raspolagala sa samo 119,3 milijardi dinara što je činilo 15,2 odsto ostvarenog BDP, dok će 654,4 milijardi dinara planiranih za narednu godinu činiti 23,5 odsto BDP. Pritom treba dodati da će i BDP, ako se sve bude odvijalo po planu biti povećan tek 3,5 puta. Dakle, Srbija je u prethodnih osam godina trošila brže i više nego što je stvarala. Samo 2002. godine nominalni rast BDP bio dvostruko niži od rasta državne kase. Sledeće godine taj raskorak je bio tri puta veći u korist rashoda. Pritisnuta zahtevima Međunarodnog monetarnog fonda, država je uspela, tri godine zaredom (2004, 2005 i 2006. godine) da promeni trend u korist bržeg porasta BDP koji se kretao između 21,5 i 22,3 odsto u odnosu na državne rashode koji su rasli po stopama između 10,1 i 18,4 odsto. To je dobrim delom postignuto strogom kontrolom plata u javnom sektoru, što je naročito došlo do izražaja 2004. i 2005. godine. Nažalost, 2007. godina će ponovo označiti zaokret ali u negativnom smeru tako da će nominalni rast BDP po svemu sudeći biti 15,5 odsto, a rashodi gotovo duplo veći, ili 28,4 odsto. Kako stvari sada stoje za narednu godinu je planirano da dođe do promena pa bi nominalni rast BDP mogao za četiri procentna poena da nadmaši rast rashoda. Imajući, to u vidu, predloženi budžet bi mogao da dobije mnogo bolje ocene.
Problem je, međutim, što ovako posmatrane brojke, ipak, ne otkrivaju sve. Kada se govori o prevelikoj javnoj potrošnji ne može se zanemariti recimo to da su državni rashodi za tri godine, od 2003. do 2005, povećani za oko 100 milijardi dinara, dok je BDP porastao za oko 500 milijardi dinara. U dve naredne godine (2006. i 2007) rashodi države porasli su za oko 200 milijardi dinara, a BDP oko 700 milijardi. Očigledno je, dakle, da se rast javne potrošnje permanentno ubrzava i da prednjači u odnosu na rast BDP. A kako upozoravaju stručnjaci, mnogo bitnije od procenata rasta jeste nivo javne potrošnje u državi jer on opredeljuje sve druge ekonomske politike.
Zato eksperti Ekonomskog instituta upozoravaju na veoma teške posledice ako bi ovakve tendencije bile nastavljene. Oni strahuju da bi javna potrošnja mogla da ostane ekspanzivna ne samo naredne godine nego sve do 2010. i to na teret investicija. Prema njihovim računicama ove godine rast ukupnih investicija iznosi tek oko 14 odsto a ne 28,6 kako to govore predstavnici Vlade. Njihov zaključak je da će, ako se zadrži realni rast lične i državne potrošnje kakav je predviđen Memoradumom o budžetskoj potrošnji, realni rast investicija u 2009. i 2010. godini biti ne 14,5 i 13,5 odsto nego samo 2,9 odsto (u 2009. godini), da bi 2010. godine bio zabeležen pad od 0,2 odsto. Umesto projekcija koji se zasnivaju na ekspanzivnoj potrošnji, ekonomisti kažu da ima mnogo drugih alternativa koje polaze od ciljane stope investicija i rasta. Jedna bi bila da realni rast državne potrošnje u narednoj godini ne pređe 5,1 odsto, godinu dana kasnije da bude smanjen za 4,3 odsto, a 2010. godine bi trebalo da usledi novo smanjenje od 3,5 odsto. U tom slučaju bi realni rast fiksnih investicija iduće godine mogao da bude 15,4 odsto, 2009. 14,8 a 2010. godine 10,1 odsto.