– Pitanje legalizacije jedan je od većih promašaja ove vlade, ne samo po konceptu, nego i po načinu na koji je tekla dosadašnja realizacija. Nije sporno da veliki problem divlje gradnje mora da se reši, ali sudeći po dosadašnjem radu Ministarstva i po najavljenim potezima, veća je verovatnoća da će umesto toga, državi biti pričinjena šteta koju više neće moći da ispravi. Prvo, po apsurdnoj ceni od jedan odsto vrednosti tog posla, u naletu će biti legalizovani i objekti koji to nikako ne bi smeli jer ne ispunjavaju osnovne uzuse gradnje. S druge strane, uvode se neke nejasne pravne opcije prema kojima lokalne samouprave mogu sa građanima da sklapaju ugovore na osnovu kojih će za račun stranaka prikupljati potrebnu dokumentaciju. Tu se stvara ogroman prostor za korupciju, jer će se javiti ekipe stručnjaka koji će biti angažovani na osnovu nepoznatih kriterijuma – objašnjava Lilić.

On dodaje da je Zakon o planiranju i gradnji potpuno blokirao građevinske firme zbog otežanih i nedefinisanih procedura, zbog čega je u startu dobio jako loše ocene stručne javnosti, a pokušaj da se to ispravi potpuno će „betonirati“ postojeće stanje zbog čega je slika efekata postala još gora. Lilić ističe da se u javnosti stvorio utisak kako je divlja gradnja bila iznuđena i da je sada potrebna samo dobra država koja će to stanje legalizovati. „Iz koncepta je potpuno izmaklo prostorno planiranje kao obeležje uređene države i bojim se da tu štetu više niko neće moći da ispravi“, tvrdi Lilić.

I među ostalim stručnjacima, najviše je osporavana odredba kojom se opštinskim upravama omogućava da sa građanima sklope ugovor i u njihovo ime prikupe dokumentaciju potrebnu za proceduru legalizacije, a da se troškovi tog posla naplate u ratama „razvučenim“ na četiri godine.

– Ukoliko ta odredba bude usvojena, pokrenućemo pitanje njene ustavnosti jer smatram da takvu vrstu ugovora ne bi smeo da sklapa sa građanima organ koji je zadužen da izdaje dozvolu i tu je reč o sukobu interesa. Tačno je da neke od dokumenata izdaju državni organi i u tom delu nije sporno da opštinska uprava, po službenoj dužnosti, obezbedi papire. Ali, deo poslova legalizacije obavljaju privatne firme registrovane za geodetske i inženjerske usluge i pitanje je po kom kriterijumu će biti izabrani izvršioci i da li će to stvoriti monopole na tržištu. Podsećam, do 2003. godine, u Beogradu su te poslove za opštine obavljale dve-tri firme, a kada je tržište otvoreno cene usluga pale su i do tri puta – kaže za Danas arhitekta Bane Andreev.

On dodaje da je nejasno hoće li opštine za te poslove raspisati tender ili će, s obzirom na to da je reč o malim pojedinačnim iznosima, ići na slobodnu pogodbu, što ekstremno otvara prostor za korupciju.

Prema rečima advokata Save Anđelkovića, opštinska administracija može, na osnovu Zakona o upravnom postupku, da pribavi neka od dokumenata i da uputi stranku na institucije gde će moći da ostvari svoja prava, ali nema ovlašćenja da u upravnom postupku zastupa građane i ne može da sklapa takve ugovore.

– Postoji opasnost da se u velikom broju slučajeva pravo korišćenja zemljišta ovom procedurom, bez tereta, prevede u vlasništvo. To će građanima omogućiti legalizaciju, ali je i mač sa dve oštrice imajući u vidu poreze na imovinu, koji će narednih godina postati teret za mnoge. Mislim da je ovaj zakon dobro ilustruje tragediju društva u tranziciji jer se pod pritiskom stranih stručnjaka, na brzinu i bez uvažavanja zatečenog stanja, domaći zvaničnici upuštaju u nešto za šta nisu kvalifikovani. Oni, na žalost imaju ovlašćenja i većinu u parlamentu da takve zakone i usvoje, ali praksa ih tera da stalno nešto menjaju, što stvara veliku pravnu nesigurnost – kaže naš sagovornik.

Odakle sada administraciji kapacitet?

– Sporno je i kako će administracija, koja i sada nema dovoljan kapacitet da rešava problem legalizacije, savladati taj posao ako joj se pridoda i pribavljanje dokumentacije. Nije jasno ni ko će biti ovlašćen za sklapanje ugovora, ko će da organizuje posao, da bira izvođače. Pitanje je i šta će se desiti ako se ustanovi da objekat ne može da se legalizuje, da li će i u tom slučaju stranka da plati jer je ugovor sklopljen. Najzad, pitanje je i ko će podneti troškove kreditiranja građana. Do sada su banke odobravale kredite za legalizaciju, sada opština počinje da glumi banku, ali se ne zna iz kojih fondova i da li uopšte ima prava da novcem svih građana finansira one koji nisu radili po zakonu – ističe Andreev.