Drugi kreativni modeli snabdevanja urušenih privatnih firmi državnim novcem izmišljeni su kako bi se zaobišla zakonska ograničenja vezana za odobravanje kredita pojedinim klijentima, i kako bi se ovo „partnerstvo“ držalo dalje od očiju javnosti. Među tim mehanizmima, tajkuni poput uhapšenog Gorana Perčevića, ali i Miroslav Bogićević, i mnogi drugi, najviše su koristili otkup korporativnih obveznica, a bilo je i slučajeva da državni zajmodavac praktično sam garantuje svojim novcem da će mu dužnik vratiti pozajmljeni novac (o čemu će biti reči u kasnijim tekstovima).

Osim već poznatih banaka, u ovim kombinacijama istaklo se i Dunav osiguranje u sadejstvu sa svojom Dunav bankom.

Interni dokumenti do kojih je došao Danas tako pokazuju da je do juna prošle godine Dunav osiguranje kupilo 185 miliona dinara korporativnih obveznica Perčevićevog Interkomerca i još 150 miliona njegove povezane firme Koteks, čime je prekršilo i zakon i svoja interna pravila o tome koliko obveznica sme da kupi od jednog preduzeća. Naime, Dunav nije smeo da u ova dva preduzeća uloži iznos veći od jedan odsto svojih tehničkih rezervi, a on je stigao do čak 1,79 odsto.

Kako se navodi u dopisu koji je služba za investicije dostavila direktoru Dunava „s obzirom da ove obveznice iznose ukupno 285 miliona dinara (ako IV emisija Koteksa bude naplaćena o dospeću 20. 06. 2013), one prelaze jedan odsto tehničkih rezervi, odnosno čine 1,79 odsto tehničkih rezervi“ Dunava. Ograda u vezi IV emisije odnosi se na 50 miliona dinara odobrenih Koteksu. Ove obveznice su dospevale 20. juna, odnosno 10. dana pre obračunskog perioda (30. jun), što znači da je u trenutku kada je finansijska služba obaveštavala direktora Dunava o ovom aranžmanu, Dunav imao još veću izloženost prema Perčeviću od pomenutih 1,79 odsto. U Dunavu su, kako se vidi iz teksta, izražavali i bojazan da im Perčević tog 20. juna neće isplatiti novac za pomenute obveznice, u kom slučaju bi morali da uračunaju i tih 50 miliona u svoju izloženost prema njegovim firmama.

Da stvar bude gora, početkom juna 2013. već se pokazalo da Perčević počinje da zaostaje sa vraćanjem dugova. Tako je 3. juna za deo obveznica prodatih Dunav osiguranju njegova firma Interkomerc dugovala samo za kamatu dospelih 9.004 evra, a Koteks još 16.823 evra, što je ukupno skoro 26.000 evra.

Perčević za tri miliona evra koje je na ovaj način dobio od Dunava nije morao da položi ni bilo kakvo ozbiljno obezbeđenje. Tako je za 125 miliona dinara Interkomerc garantovao običnim menicama i jemstvom, dok je za 60 miliona dinara Dunav prihvatio zalogu na proizvodima Interkomerca i Koteksa (Koteks proizvodi suhomesnatu robu).

Slično je, mada ipak malo bolje, i sa obveznicama Koteksa, gde je za 50 miliona dinara Perčević garantovao menicama i jemstvom, za još 50 je uspostavljena i zaloga na pokretnim stvarima, dok je za trećih 50 miliona osim zaloge na Koteksovim proizvodima uspostavljena i zaloga na akcijama koje je Koteks imao u Dunav banci.

Naime, Dunav banka je ranije bila u skoro potpunom vlasništvu Dunav osiguranja, ali je kroz seriju dokapitalizacija njegovo učešće palo na 74 odsto, dok je u vlasničku strukturu ušao Koteks, koji je stekao 3,38 odsto vlasništva, Srbijagas sa devet odsto, i drugi.

Korporativne obveznice

Korporativna obveznica je hartija od vrednosti kojom se njen izdavalac (kompanija) obavezuje da će po isteku određenog vremenskog perioda tu obveznicu otkupiti nazad od kupca, uz isplatu dogovorene kamate, koja je u slučaju Interkomerca i Koteksa bila devet odsto. Na taj način kupac obveznica (Dunav osiguranje) zapravo kreditira izdavaoca obveznica (Perčevića).