DW: Srbija opet u igri za Folksvagenovu fabriku? 1Folksvagen Foto: EPA / FILIP SINGER

Invazija turske vojske na kurdske oblasti ne samo da je podsetila koliko je stanje u tom regionu labilno, već je ponovo zategla odnose Berlina i Ankare. Nije čudo da je na led stavljena i investicija Folksvagena koji je nakon meseci razmatranja odlučio da locira fabriku u Turskoj.

U ovakvim uslovima ne može se doneti odluka da pogon bude u Turskoj, rekao je nedavno izvor iz vrha Folksvagena nemačkim novinama. Konačna odluka je odložena.

Tako je raspaljena mašta u tri balkanske zemlje koje su ranije pominjane među favoritima za investiciju – Srbiji, Bugarskoj i Rumuniji. Prema informacijama DW, iza kulisa traje trka u ponudama koje bi mogle da privole Folksvagen da 1,4 milijarde evra investira u nekoj od ovih zemalja.

I direktor Razvojne agencije Srbije Radoš Gazdić izjavio je da će Srbija nastaviti da potencira pregovore o dolasku nemačke kompanije u zemlju.

DW: Srbija opet u igri za Folksvagenovu fabriku? 2
Foto: EPA-EFE/FELIPE TRUEBA

„Značajno je sa naše strane da u odnosu na Bugarsku imamo dosta kvalitetniju kvalifikacionu strukturu radnika sa tehničkim znanjima, a i dovoljan broj radnika koji mogu da podrže takvu investiciju koja nije samo usamljena u smislu proizvodnje VW, već i proizvodnje komponenti i dobavljača“, rekao je Gazdić.

Široka mrežu proizvođača automobilskih delova je bitan faktor odluke, kako je u ranijem intervjuu za DW rekao i ugledni nemački stručnjak za automobilsku industriju Štefan Bracel, šef Centra za auto-moto menadžment. On je istakao da Folksvagen odlazi baš u taj deo Evrope i zbog niskih troškova plata i električne energije.

To što je odluka isprva pala na Tursku govori da članstvo u Evropskoj uniji nije bilo ključno, kao što su se nadali u Bugarskoj.

Bugarska ulaže skoro milijardu evra?

Sada je bivši predsednik Bugarske Rosen Plevnelijev, počasni predsednik moćne mreže Yutomotive Cluster Bulgaria, obznanio je da je Sofija povećala početnu ponudu i „pronašla način da Folksvagenu umesto planiranih 135 miliona evra ponudi između 250 i 260 miliona evra“. Plevnelijev je rekao da se čeka odgovor iz Volfsburga.

Bugarska je ukupno spremna da uloži 800 miliona evra. Jer pored indikretnih subvencija, tu je i ulaganje u infrastrukturu, železničke veze i autoput u Elin Pelinu pored Sofije, gde se nalazi zemljište na kojem bi trebalo da se gradi fabrika.

Koliko god izgledalo primamljivo, nova ponuda ne znači automatski da će se VW vratiti svojoj „drugoj opciji“ Bugarskoj. Jer, za razliku od Srbije ili Turske, Bugarska kao članica EU ne sme da nudi direktne subvencije po radnom mestu.

Zato jedan izvor DW u Sofiji navode da Folksvagen možda nikada nije ni hteo u Bugarsku već je ponudu Sofije „koristio samo kao sredstvo da bi napravio bolji posao sa Erdoganom“.

Plevnelijev je čak najavio žalbu Evropskoj komisiji jer VW i Turska navodno nisu poštovali evropska pravila o konkurenciji.

Rumunija u igri

Rumunija takođe razmišlja da poveća ponudu, kako bi dobila šansu. Arad na zapadnoj granici zemlje prema Mađarskoj i Srbiji bi s rumunske tačke gledišta bio idealan za novu fabriku. Prednosti lokacije su dobre veze sa zapadnom Evropom i jeftina radna snaga, takođe i iz susednih zemalja, navodi se u Bukureštu.

Rumunski ministar trgovine Stefan Radu Oprea je potvrdio da je vlada u Bukureštu ponovo otpočela pregovore sa Folksvagenom kako bi investicije dovela u Rumuniju.

„Ekstremno povoljne troškove proizvodnje“ će omogućiti i brze železničke veze, autoput i aerodrom, kao i mnogi snabdevači koji su već u tom regionu, rekao je Georgi Falka, gradonačelnik Arada. On je već spremio građevinsko zemljište na 1.100 hektara.

Bukurešt i Sofija su u međuvremenu obznanili da ponuđenim subvencijama neće kršiti pravila zajedničkog tržišta EU. Folksvagen se još nije oglasio.

Inače, u Rumuniji se još kasnih šezdesetih pričalo da je VW zainteresovan za gradnju fabrike u. Ali, diktator Nikolaj Čaušesku nije prihvatio ni predviđeno mesto fabrike u Transilvaniji, a ni kvotu pripadnika nemačke manjine koja je trebalo da bude zaposlena u fabrici.

Subvencije za gradnju fabrike automobila u Rumuniji tada je dobio Reno – danas matična kompanija rumunskog proizvođača automobila Dačije.


Povezani tekstovi