… i upozorava da je glavni rizik za ostvarivanje očekivanja „moguće usporavanje ili pauziranje fiskalnih i strukturnih reformi“.

U inače pozitivnom izveštaju predstavljenom na godišnjoj konferenciji EBRD-a koja se ovog puta održava na Mrtvom moru u Jordanu, banka prognozira oporavak srpske privrede, posle prošlogodišnjeg rasta od samo 1,9 odsto, uzrokovanog sušom i „problemima u rudarstvu i proizvodnji struje“, odnosno greškama u upravljanju EPS-om koje su pogurale čitav srpski BDP nadole. I ne samo srpski, već i regionalni, jer, kako je primetio Sergej Gurijev, glavni ekonomista EBRD-a, 2017. godina je na Zapadnom Balkanu bila pod uticajem dešavanja upravo u Srbiji i Makedoniji, koja je čak imala nulti rast.

Ove godine Srbiji će pomoći niska baza iz prošle, kao i jačanje potrošnje i investicija, ali EBRD i dalje ne približava svoje projekcije očekivanjima Vlade i Narodne banke Srbije koje veruju da će BDP porasti 3,5 odsto u 2018. MMF, koji treba da zaključi novi aranžman sa državom, slaže se sa Vladinim projekcijama, dok Svetska banka očekuje tri odsto.

Jedan od glavnih problema u Srbiji ostaje nizak nivo investicija, uprkos tome što su strana direktna ulaganja u Srbiji „relativno visoka sa nivoom od 6,6 odsto BDP-a“. Ipak, EBRD upozorava da ukupne investicije ostaju ispod 20 procenata bruto domaćeg proizvoda.

„To je nivo niži od potrebnog za ikakvo značajnije približavanje EU standardima“, primećuju u EBRD-u.

„Fiskalni rezultati su bolji nego što je očekivano. U poslednjim godinama, budžetski deficit je sa 6,6 odsto 2014. godine došao do budžetskog suficita od 1,2 odsto u 2017. dok je javni dug pao ispod 65 odsto BDP-a do kraja prošle godine“, dodaje se u izveštaju EBRD-a.

Srbija je prošle godine bila pri dnu regionalne lestvice po privrednom rastu, a ako se ostvare projekcije EBRD-a, tako će ostati i ove. Manje od 2,9 odsto, koliko ova banka prognozira Srbiji, imaće samo Grčka – 2,2 i Makedonija – 2,5 odsto. Približavanje proseku regiona, EBRD nam prognozira tek za narednu godinu za kada se očekuje rast od 3,5 odsto u Srbiji.

Jedna od opasnosti za sve zemlje u razvoju je javni dug zbog rizika da padne vrednost lokalnih valuta, što bi podiglo zaduženost.

– Veliki rizik je zavisnost naših zemalja od spoljnog finansiranja, što može da dovede do naglog rasta javnog duga u BDP-u u slučaju da dođe do deprecijacije lokalnih valuta – kaže Gurijev.

Tako bi u slučaju da američki FED počne da jače podiže kamatne stope na dolar, moglo doći do značajnog rasta javnog duga u zemljama ovog regiona, i to ne za jedan ili dva odsto, već i za desetak procenata, kako je objasnio Gurijev. Ipak, on ne očekuje ovakve potrese.

Inače, konferenciji u Jordanu prisustvuje i srpski ministar finansija u ostavci Dušan Vujović, kao i Božidar Đelić, Milica Delević i Dragica Pilipović Čefi iz SBB-a.

Oprezniji FED

Opreznijem pristupu FED-a mogao bi da doprinese predsednik SAD Donald Tramp, koji je doneo odluku o napuštanju iranskog sporazuma.

„U slučaju da iranska nafta stvarno bude povučena sa tržišta, to će dovesti do rasta cena nafte za nekoliko dolara, pa bi FED posle toga verovatno bio oprezniji u odlučivanju o podizanju stopa. Ako SAD izađu iz sporazuma sa Iranom, u narednih šest meseci bi to moglo da podigne cene nafte za pet do 10 dolara po barelu. Ali, nafta ne može dugo da ostane iznad nivoa od 55 do 60 dolara, tako da bi u narednim godinama došlo do pada“, procenio je Sergej Gurijev.

Dobar rast u regionalnih ekonomija

Širi pogled pokazuje da evropskim i regionalnim ekonomijama ide vrlo dobro. U jugoistočnoj Evropi rast je prošle godine bio 4,1 odsto, a ove će biti 3,6 procenata. Rumunija je imala skoro sedam odsto rasta prošle godine, a za narednu se očekuje i dalje dobrih 4,1 odsto. Čak se i u Grčkoj očekuje oporavak, nakon što je zemlja konačno počela da beleži pozitivan privredni rast.