Ekonomija znanja ili doba mudrosti

Veselin Jevrosimović U vremenu u kome živimo informacija postaje presudan resurs, pa efikasnost i produktivnost direktno zavise od posedovanja i analize informacija. Informacione i telekomunikacione tehnologije (IT) zbog toga igraju veoma značajnu ulogu na globalnom tržištu. Iustrativan je podatak da u razvijenim ekonomijama informatički radnici zauzimaju više od 70 odsto radnih mesta, što znači da se sve više radi „glavom“ umesto rukama. Od svih oblasti IT industrije usluge i razvoj softvera postaju najznačajnije grane iz prostog razloga što je savremeni hardver nezamisliv bez aplikacija koje bi ga pokretale, a potom i zato što se unapređenjem postojećeg i projektovanjem novog softvera postižu pozitivni efekti u poslovanju u rekordnom roku i uz minimalna ulaganja. Koje su, dakle, oblasti razvoja softvera i gde možemo da pronađemo šansu za jačanje domaćih softverskih kuća i privrede u celini? Kao najznačajnija poslovna softverska rešenja možemo navesti upravljanje zalihama, odnosima sa korisnicima, dokumentima, ljudskim resursima i sadržajima, zatim B2B i B2C web aplikacije i programe koji se koriste u savremenim telekomunikacijama. To su istovremeno i vrste programa za kojima postoji najveća potreba na domaćem tržištu i šansa da se naše uspešne softverske kompanije predstave svetskoj publici. Naravno, razvoj operativnih sistema, korisničkih okruženja, serverskih alata i drajvera i dalje je osnova za sve ostale primene. Veoma je zanimljiva podoblast takozvanih embedded sistema koji pokreću sve prenosne uređaje poput mobilnih telefona ili multimedijalnih plejera, kao i pisanje programa i alata za takve sisteme. Iako su u oblasti razvoja sistema za rad sa bazama podataka uglavnom „karte podeljene“ između velikih igrača, postoji ogroman prostor za proizvodnju raznih dodataka i pratećih alata, pogotovo kada je u pitanju analiza podataka i izveštavanje. Slična je situacija i na polju razvoja alata za programiranje i ofis paketa. Iako će se klijent najverovatnije odlučiti za primenu nekog postojećeg rešenja svetskog proizvođača, implementacija, prilagođavanje njegovim konkretnim potrebama i maksimalno iskorišćenje onoga što je kupljeno zadatak je domaćih firmi. To znači da se mora analizirati i razumeti način poslovanja klijenta, istovremeno mu predložiti unapređenje procesa, procedura i standarda i pravilno primeniti postojeće softversko rešenje uz programiranje izmena, pomoćnih aplikacija i servisa za povezivanje sa ostalim elementima informacionog sistema – sve to po principu „ključ u ruke“. Razvoj multimedije i edukativnog softvera kod nas počeo je dosta „stidljivo“ i pomalo nespretno krajem devedesetih, ali je danas sve više naslova koji su proizvedeni po najvišim svetskim standardima. Prednost je u tome što za mnoge teme ne postoje strana rešenja koja bi se mogla upotrebiti ili jednostavno prevesti, a prostora za nove ideje ima na pretek, naročito u turizmu i obraćanju najmlađima. Specijalizacija za razvoj softverskih rešenja u nekoj od industrijskih „vertikala“, poput medicine, građevinarstva ili javnog sektora, takođe može biti odlična strategija naših preduzeća. Ne treba zanemariti ni industriju video igara u kojoj većina velikih proizvođača koristi gotovo isključivo usluge malih podizvođača, a malo je poznata činjenica da nekoliko domaćih timova radi na razvoju igara za najpoznatije izdavače i osvaja nagrade na svetskim takmičenjima. Ali, kojom god oblašću razvoja softvera da se bavite morate imati na umu nove trendove i zahteve.
Osnovni zahtevi koji se postavljaju pred moderna softverska rešenja su brzina razvoja, kompatibilnost za različitim platformama (mobilni uređaji, web, različiti operativni sistemi) i otvorenost za proširenja, nadogradnju i konstantne promene zahteva. Web zbog svoje dostupnosti i jednostavnosti distribucije polako postaje dominantno okruženje, pa je većina rešenja kompletno ili barem delimično urađeno kao web aplikacija. Najznačajnije nove tehnologije i trendovi na webu su takozvani „Web 2.0“ izgled i AJAX u domenu korisničkog okruženja, open source platforme za brzi razvoj, te RSS i slični standardi kao način distribucije sadržaja i podatka. Povezivanje web rešenja sa informacionim sistemima i bazama podataka zahteva primenu softverske arhitekture koja dozvoljava i podržava primenu web servisa i povezanih nezavisnih komponenti gde god je to potrebno. Naravno, razvoj softvera bitno zavisi i od aktuelnih trendova u proizvodnji hardvera, a za naredni period posebno će biti zanimljiva eksploatacija mogućnosti novih procesora sa više jezgara i još neka dešavanja. Ne smemo zaboraviti da postoje i trendovi koji nisu direktno vezani za tehnologiju, a koje oni koji se bave razvojem softvera jednako moraju da imaju na umu. Primer su novine u definsanju cena, načinima licenciranja i distribucije softvera, a sve kao rezultat brzine promena u informatičkom dobu. Zanimljivo je da mnogi stručnjaci smatraju da se već sada nazire kraj informatičke ere i da se nalazimo na pragu ulaska u novo doba za koje je Piter Druker, proslavljeni autor u oblasti ekonomije i menadžmenta, uveo naziv „ekonomija znanja“. U godinama koje slede sva pravila, mehanizmi i načini delovanja moraju biti prilagođeni svetu kao „globalnom selu“ u kome je znanje (know-how), kao rezultat posedovanja i analiziranja informacija, najvažniji i najskuplji resurs. Doktor Stiven Kovej, poznati pisac i predavač, takođe ističe da je ljudsko društvo ponovo u globalnoj tranziciji, ali on novu eru zove „doba mudrosti“. Naime, za pravu primenu znanja neophodno je da u obzir uzmemo i njegove aspekte koji se tiču rasuđivanja, etike, iskustva i intuicije, pogotovo ako znamo da individualnost i personalizacija postaju sve značajnije osobine savremenog društva. Na kompleksnost odnosa i sve izazove koje će pred nas postaviti novo doba biće moguće odgovoriti jedino uz pomoć adekvatnog korišćenja informacionih tehnologija i primenom vrhunskih softverskih rešenja, elektronskog poslovanja i Interneta.