Posmatrano strateški, glavni posao u Kolubari, je obezbeđivanje dovoljno sredstava za investicije. Sa aktuelnom cenom struje Kolubara iz sopstvenih sredstava može da investira 50 do 70 miliona evra na godišnjem nivou. Nažalost, investicioni ciklus u Kolubari veoma kasni. Uobičajeno je da se u rudarstvu sa investicijama počinje i do 15 godina ranije, kada je reč recimo o eksproprijaciji i rešavanju imovinskih odnosa a mi smo u situaciji da takve probleme rešavamo bukvalno u poslednjem trenutku – kaže u razgovoru za Danas Nebojša Ćeran, direktor Rudarskog basena Kolubara.

* Da li će Kolubara proizvoditi dovoljno uglja u zimskoj sezoni?

– Uglja će biti dovoljno. Naš bilans je 29 do 30 miliona tona. Trenutno smo na nivou od 101 odsto od plana proizvodnje uglja. Sa otkrivkom smo ispod plana upravo zbog kašnjenja investicionog ciklusa i nerešenih imovinskih odnosa. Recimo, na kopu Veliki Crvljani imamo situaciju da nam jedan sistem za iskop jalovine nije u funkciji mesecima jer nisu na vreme rešeni imovinski odnosi vezani za eksproprijaciju zemljišta potrebnog za novu eksploataciju.

* Koje biste urađene projekte u Kolubari u proteklom periodu izdvojili kao najznačajnije?

– Od tehničkih projekata izdvojio bih otvaranje kopa Veliki Crljeni kao zamenskog kapaciteta za kop Tamnavu istok, prošle godine u septembru. Iako je reč o malom kopu kapaciteta 30 miliona tona uglja, ali je veoma značajan jer obezbeđuje 5 miliona tona uglja veoma pristojnog kvaliteta godišnje. Zbog kašnjenja investicija i nerešavanje brojnih problema u Kolubari u proteklih pet godina elektroenergetski bilans Srbije u periodu od 2012. do 2015. godine je veoma ugrožen. Niko ne može da garantuje da će tada biti dovoljno uglja, a razlog kao što sam već rekao leži u tome što su investicije kasnile.

* Kako se odvija eksproprijacija zemljišta u Vreocima potrebnog za eksploataciju uglja?

– Jedna od strateški najvažnijih stvari u Rudarskom basenu Kolubara jeste i rešavanje pitanja eksproprijacije u Vreocima i nekim drugim mesnim zajednicama u Lazarevcu. Ova eksproprijacija je najveća posle one koja je sprovedena u Srbiji pre više od četiri decenije na Đerdapu. Program preseljenje naselja Vreoci sa grobljem je trebalo da započne još pre 15 godina. Prvi put je taj projekat propao krajem 90-ih zbog toga što država i EPS nisu uspeli da se sporazumeju sa lokalnim življem. Drugi put je propao 2003. godine iz istih razloga. Sada je u toku treći pokušaj realizije tog posla uz napomenu da alternativa ne postoji i proces izmeštanja se mora obaviti.

* Šta je dosad konkretno urađeno?

U međuvremenu su donete Programske osnove za preseljenje naselja Vreoci. Kada sam stupio na dužnost direktora RB Kolubara dao sam maksimalni prioritet sprovođenju tog projekta tako da je u poslednjih godinu dana došlo do napretka u realizaciji tog važnog posla. Prošlu jesen smo iskoristili za grubi popis domaćinstava, kao preduslov za potpisivanje ugovora o uslovima preseljenja, isplatu predujma i pokretanje postupka eksproprijacije. Ušli smo u svaku kuću gde su nam meštani dozvolili, što faktički znači da smo obavili popis 80 do 90 odsto kuća. Dobili smo i zaključak Vlade Srbije kojim se utvrđuje predmet eksproprijacije, koji potpuno uvažava potrebu meštana Vreoca da u situaciji neizvesnog preseljenja izgrade pojedine pomoćne objekte koji su neophodni za svakodnevno funkcionisanje domaćinstava. Prema programskim osnovama preseljenja Vreoca nema izuzetaka seli se celo naselje. Kolubara je preuzela obavezu da raseli i one delove ispod kojih nema uglja.U tim delovima naselja meštani imaju izbor. Mogu da ostanu, ili da budu raseljeni kao njihovi sugrađani ispod čijih imanja postoje rezerve uglja. Od februara smo počeli da vršimo isplatu avansa kako programske odredbe to i predviđaju. Domaćinstva koja se nalaze u planu preseljenja od 2010-2015. godine imaju pravo na isplatu avansa u vrednosti od 35 procenata vrednosti njihove grubo popisane imovine. Građani prilikom potpisivanja ugovora o isplati avansa daju saglasnost i za preseljenje posmrtnih ostataka njihovih predaka što predstavlja oko 1.200 grobnih mesta. Svako domaćinstvo može da bira da li će uzeti 30.000 evra fiksno po nosiocu prava ili da uzmu plac koji je Kolubara infrastrukturno opremila u naselju Rasadnik u Lazarevcu gde ima oko 150 placeva. Kolubara se obavezala da se napravi i i novo groblje. Do sada je realizovano oko 330 ugovora za isplatu avansa i oko 300 pokrenutih direktnih eksproprijacija u opštini Lazarevac što predstavlja upravnu proceduru koja traje. Za te namene je u ovoj godini određeno 25 miliona evra. Prevedeno u procente mi u ovom trenutku imamo ugovorne odnose sa oko 70 odsto meštana dok 30 odsto ne prihvata realizaciju posla što zbog emotivnih razloga jer je reč o preseljenju groblja ali delimično i zbog divlje gradnje koja ne može biti obuhvaćena naknadom.

* U kojoj su meri nove investicije potrebne Kolubari i EPS-u?

– Rekli smo da je naš investicioni potencijal 50 do 70 miliona evra a potrebno je da ulažemo 120 do 150 miliona evra godišnje u narednih 5 do 6 godina i to samo za održavanje postojećeg elektroenergetskog bilansa, to jest obezbeđivanje dovoljno uglja za sadašnji TENT, ne računajući nove blokove ako ih bude. Ove godine ćemo u Kolubaru investirati oko 80 miliona evra, od čega će 50 odsto biti eksproprijacija a ostatak će otpasti na klasične investicione programe. Takođe, pripremamo i investicioni plan za 2011. godinu koji ima zadatak da predupredi velike manjkove u proizvodnji od 2012. do 2014. godine. Ove godine smo pokrenuli i pregovore sa EBRD kako bi smo dobili kreditni aranžman od 140 miliona evra koji bi trebalo da nam obezbedi kupovinu novog BTO sistema, odlagača za jalovinu i da uradimo postrojenje za homogenizaciju uglja što je od strateškog značaja za stabilnost proizvodnje u TENT-u.

* Šta je potrebno uraditi u budućnosti da bi Kolubara još bolje poslovala?

– Potrebno je obezbediti sredstva za investicije. Neko iole pristojno povećanje cene struje bi to obezbedilo. To se može postići povećanjem cene struje i daljim smanjivanjem troškova. Takođe, Kolubari u okviru EPS-a treba dati prioritet u narednih par godina upravo zato što je čeka veliki investicioni proces koji ne može sama da iznese. Potrebno je da se realizuje i kreditni aranžman o kome smo već pričali. To je platforma da se radi na obezbeđivanju investicionog potencijala. Trebaće nam podrška ostalih državnih institucija, opštine Lazarevac ali i sindikata EPS-a za procese koje su u toku.

Promene su bile nužne

* Navršilo se 10 godina od petooktobarskih promena kojima su značajno doprineli i radnici Kolubare. Možete li da evocirate uspomene na događaje iz 2000. u kojima ste i sami učestvovali?

– Smatram da su petooktobarske promene bile nužne. U to vreme ja sam bio pripadnik srednjeg menadžmenta u EPS-u. Kao i većina mojih kolega priključio sam se procesima koji su se tada odvijali ne razmišljajući o tome šta mogu da izgubim kao rukovodeći kadar. Moram da kažem da se ponosim time što sam dao doprinos u borbi za demokratske promene. Kada je reč o rudarima u Kolubari podatak da su oni dali veliki doprinos u u petooktobarskim dešavanjima veoma je dobro poznat javnosti.

Privatizacija pogrešan potez

* Da li je Kolubari i EPS-u potrebna privatizacija ili ne?

– Smatram da bi privatizacija EPS-a bila pogrešan potez. Uz dobro rukovođenje EPS-om i stvaranjem ekonomskih uslova za rad kompanije, ona može da bude motor i pokretač brojnih privrednih grana, prvenstveno mašinogradnje. Svaka investicija u EPS-u pokreće poslove na kojima mogu da budu angažovane desetine hiljada radnika.