EPS kreće u ofanzivu

– Počinje stvaranje novog EPS, akcionarskog društva koje će sa strateškim partnerima graditi elektrane u Srbiji i preko Drine, koje će u energetskoj zajednici ovog dela Evrope biti ne samo proizvođač, već i trgovac električnom energijom i lider u zaštiti životne sredine – najavljuje u razgovoru za Biznis Vladimir Đorđević, generalni direktor Elektroprivreda Srbije.
Đorđević objašnjava da se Elektroprivreda Srbije danas i EPS 2000. godine ne mogu porediti, kao što će teško moći da se porede današnji EPS i EPS u 2015. godini.

ĐORĐEVIĆ: Cena struje direktno utiče na vrednost kompanije i akcija

Cena električne energije, vrednost kompanije i vrednost akcija te kompanije su matematički povezane, u direktnoj sprezi. To „trojstvo“ je nemoguće posebno razmatrati i povlačiti zasebne izolovane poteze. Mnogo smo uradili na unutrašnjoj racionalizaciji, izdvojili smo dosta non kor preduzeća, smanjili broj zaposlenih za oko 30.000… Nema tih internih ušteda koje mogu da udvostruče vrednost firme i ostave cenu kilovat-sata na sadašnjem nivou. Zašto ne reći – kada kilovat-sat bude vredeo oko 7-8 centi, kada EPS bude vredeo oko 7-8 milijardi evra, kada se godišnji profit EPS bude merio sa bar pola milijarde evra… tada treba „otvoriti“ EPS, tada treba podeliti besplatne akcije i tada treba da se određeni procenat vlasništva ponudi na tržištu drugim kompanijama. Mi se ne plašimo strateških partnera, niti suvlasništva drugih kompanija… To je nama potrebno, ne samo zbog novog kapitala, već i zbog toga što će nova poslovna filozofija i nas unaprediti. Ali, sve to u pravo vreme, polako i osmišljeno. Vreme brzih poteza, na koje su nas terali, a mi se borili protiv njih, jeste prošlost, ali smo i dalje oprezni. Imamo poverenje da će vlasnik EPS doneti prave odluke.

– Više se nećemo osvrtati na period obnove, koji je za nama. Ulazimo u novu fazu razvoja, u velike promene koje se više neće zaustavljati, u stvaranju novog EPS. Sva naša snaga je usmerena ka tom cilju, ka ostvarenju naše misije i vizije. EPS želi da izađe iz „šinjela“ javnog preduzeća i postane akcionarsko društvo, želi da sa strateškim partnerima u Srbiji počne izgradnju dve moderne termoelektrane, da pređe Drinu i sa Elektroprivredom Republike Srpske izgradi HE Buk Bijela, da postane ugledan proizvođač, ali i trgovac na regionalnom tržištu, da bude pravi lider u zaštiti životne sredine u Srbiji. Poslovodstvo EPS ima obavezu da javno kaže i vlasniku, državi, i najširoj javnosti, da je to put do cilja koji nikome u Srbiji ne bi smeo da bude sporan, profitabilna i vredna kompanija, koja svojoj državi obezbeđuje elektroenergetsku nezavisnost a svojim akcionarima vredne akcije koje donose dividendu.
Đorđević ističe da je posle sastanka poslovodstva Elektroprivrede Srbije sa direktorima svih privrednih društava EPS, održanom 5. oktobra, u potpunosti podržan koncept korporatizacije Javnog preduzeća Elektroprivrede Srbije, odnosno pretvaranja JP EPS u akcionarsko društvo.
Predlog poslovodstva biće prosleđen Upravnom odboru EPS, a potom bi, kroz već utvrđenu proceduru i koordinaciju sa Ministarstvom rudarstva i energetike, sva potrebna dokumenta došla pred Vladu Srbije. Ukoliko Vlada prihvati ovaj koncept korporatizacije, pripremiće se odluka Vlade o Izmenama odluke o osnivanju JP EPS. Kada ona stupi na snagu, stvoriće su uslovi za upis promene pravne forme EPS u Registar privrednih subjekata.
– EPS, kao javno preduzeće, gotovo da je „zarobljeno“ u mnogim segmentima poslovanja. Postojeća pravna forma je prevaziđena. Od svih elektroprivreda bivše SFRJ, pa i u regionu, samo je EPS ostao javno preduzeće. Kao da smo „izolovano ostrvo“ koje sa okruženjem ima otežane poslovne komunikacije. Dok se drugi udružuju, kupuju, investiraju ili grade nove kapacitete, trguju u regionu, EPS ostaje u svom „dvorištu“ gledajući šta drugi rade. Javno preduzeće, realno, nije preduzeće, u pravom smislu reči, jer svi vide EPS kao JP koje treba da zadovolji potrebe kupaca, dok su profit i povećanje vrednosti firme, što je cilj pravog preduzeća, zaboravljeni. Zbog toga je neophodno da pokrenemo proces korporatizacije EPS i dobijemo pravnu formu koja će nam omogućiti da radimo sve ono što rade i kompanije u našem bližem ili širem okruženju. Pravnih prepreka za to nema. To kategorično tvrdi i naš konsultant FACTIS d.o.o. u čijem timu su i dva ugledna eksperta, profesor dr Mirko Vasiljević, dekan Pravnog fakulteta i jedan od autora Zakona o privrednim društvima i profesor dr Boško Živković, vrsni poznavalac tržišta kapitala. Uostalom, i NIS je po ovom modelu prešao iz statusa JP u A.D – ističe Đorđević.
– Ne. Pretvaranje EPS-a u akcionarsko društvo ne znači da počinje privatizacija EPS, niti da odmah počinje podela besplatnih akcija. Da odmah budem jasan, kako neko ne bi imao dileme ili pričao iza kulisa ono što se njemu sviđa. EPS, umesto javnog preduzeća treba da bude akcionarsko društvo zatvorenog tipa što znači da će država, u prvoj fazi, biti stopostotni vlasnik svih akcija. Takav model je primenjen kod Naftne industrije Srbije. Ovakva promena pravne forme, ističu eksperti, potpuno je legitimna i pravno moguća – objašnjava Đorđević.
– Pretvaranje EPS u profitabilnu, samim tim i vredniju kompaniju nego danas, je primarni cilj, nastavlja prvi čovek EPS. Misija EPS kao Javnog preduzeća, decenijama se svodila na zadovoljavanje potreba građana i privrede za električnom energijom. EPS jeste imao utvrđenu poslovnu misiju i viziju, ali zbog cenovne politike i niza drugih okolnosti, mi smo bili snabdevači a ne prodavci a umesto kupaca imali smo potrošače. Dugo godina smo ostvarivali gubitke, ili poslovali sa relativno malim dobicima koji ni izbliza ne priliče preduzeću veličine EPS. Ističem i da EPS nije prezadužena firma, da imamo značajne proizvodne kapacitete – kaže Đorđević.
Na primedbu da se mnogi problemi neće rešiti samo „skidanjem“ pomenutog „JP šinjela“ i „oblačenjem“ akcionarskog „odela“, Đorđević odgovara da je to tačno, ali da je taj prvi korak preduslov za početak rešavanja tih problema.
– Moje iskustvo iz NIS, gde sam član Skupštine, pokazuje da se značajne poslovne odluke brže donose, što omogućava i operativnije rukovođenje kompanijom, naglašava naš sagovornik. EPS kao A. D. bi imao svoju Skupštinu, koja bi u ime vlasnika donosila odluke. Predlozi odluka ne bi morali da putuju po ministarstvima, čekajući saglasnosti, na putu ka sednici Vlade. Vreme je resurs koji se ne obnavlja a mi vremena za čekanje nemamo. Na primer, ako želimo da radimo nešto sa Elektroprivredom Republike Srpske, naiđemo na problem. Oni su društvo kapitala a mi smo javno preduzeće. Isto je i ako želimo da sa nekom velikom evropskom kompanijom, gradeći novu elektranu, napravimo zajedničko preduzeće. EPS kao Javno preduzeće ne može da uđe sa svojim kapitalom u to novo društvo kapitala. Isti slučaj je i sa eksternim izvorima koja bi bila pribavljana u formi kapitala, a ne zaduživanjem EPS. Recimo, da bi došao do kapitala za razvoj ili kapitala za kupovinu nekog kapaciteta u okruženju, EPS bi tada mogao da emituje nove akcije. Naravno da je bitan uslov za uspešno funkcionisanje EPS A.D. odgovarajuća ekonomska politika državnih organa, pre svega politika cena koja neće sputavati EPS A.D. u maksimiziranju ostvarivanja poslovnih ciljeva, kaže Đorđević. Sada je Vlada pod stalnim i snažnim pritiskom javnosti kad je reč o ceni električne energije. Od vlasnika se praktično očekuje da preko svog javnog preduzeća, koje svi vide kao javnu službu a ne kao preduzeće, vodi socijalnu politiku. Ili, da se preko EPS bori protiv inflacije. Za očekivati je da jedno akcionarsko društvo, bez obzira što je država vlasnik svih akcija, bude okrenuto tržištu i profitu, iako će i dalje obavljati delatnost od opšteg interesa. Obaveze koje je država preuzela Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, čija koncepcija podrazumeva da u njenom okviru funkcionišu elektroenergetski subjekti koji su prava preduzeća u ekonomskom smislu, odnosno privredna društva, takođe „pritiskaju“ da se te promene izvrše što pre. Jednostavno, u toj energetskoj zajednici EPS bi bio jedino javno preduzeće, ako bi uopšte mogao da se u toj pravnoj formi pojavi kao neki subjekt, -upozorava Đorđević.
Posle ovoga što najavljuje generalni direktor EPS, odmah će uslediti pitanja kada će početi podela besplatnih akcija i kada će se EPS A. D. „otvoriti“. Oko pet miliona ljudi su potencijalni akcionari EPS. Kako im reći „sačekajte, nije sada vreme da dobijete akcije“?
– To im se mora reći. Bilo bi veoma štetno da EPS odmah postane otvoreno akcionarsko društvo. To bi bilo štetno po državu, kao većinskog vlasnika, po EPS, zatim i po same akcionare koji bi dobili besplatne akcije kompanije koja danas nije profitabilna, čija je prinosna stopa niska. To je posledica jevtine struje koju su ti akcionari decenijama dobijali – kupovali. Ako bi odmah podelili besplatne akcije, akcionari bi ih izneli na tržište i prodali po ceni koja je znatno ispod njene realne vrednosti. Ne verujem da bi baš svi čekali nekoliko godina da EPS postane vredniji, pa da tada, za znatno više novca, prodaju to što su sada dobili besplatno – smatra Đorđević.
EPS bi tada, čim počne promet akcijama, automatski postao otvoreno A. D. a neka velika kompanija ili neki bogati privatnik bi za vrlo, vrlo malo novca došli do ne malog broja akcija najvrednijeg državnog resursa.
Dakle, nastavlja Đorđević, EPS može da se „otvori“ odmah posle podele besplatnih akcija ili ako neko sada odmah formira „otvoreno A. D.“ i počne prodaju akcija radi navodnog prikupljanja dodatnog kapitala za finansiranje razvoja. U onom prvom slučaju, novi vlasnici akcija koji su za male pare došli do njih, prisvojili bi ne mali potencijal budućeg rasta vrednosti kapitala EPS (rasta cena tih akcija). U drugom slučaju, ako se EPS odmah „otvori“, postojeći akcionari bi (država bi bila jedini vlasnik) izgubili znatno učešće u kapitalu EPS u zamenu za relativno mali dodatni kapital prikupljen za razvoj EPS, jer bi novi kupci za novoemitovane akcije plaćali nisku cenu.
– Sve ovo ne znači da EPS treba da se „začauri“ i za sva vremena ostane „zatvoreno A. D.“, naglašava Đorđević. EPS će postati otvoreno akcionarsko društvo. Međutim, to ne bi trebalo da se desi dok ne dostignemo fer tržišnu vrednost našeg kapitala koja korespondira sa našim resursima i malim stepenom zaduženosti. Naš plan je da se EPS „otvori“ za nekoliko godina kada njegova vrednost, uz povećanje cene njegove robe, bude udvostručena. Da budem jasan – kada EPS bude vredeo bar osam milijardi evra – ističe Đorđević.
– Nemam pravo da u ime vlasnika licitiram procentima i predviđam koliko će procenata akcija biti podeljeno besplatno, koliko će država zadržati u svom vlasništvu a koliko će biti ponuđeno strateškim partnerima. O tome će odlučiti vlasni. Po meni, najbolje je da se sve to utvrdi ili osnivačkim aktom novog EPS A. D. ili posebnim zakonom o EPS, jer bi tada Skupština odlučila, u ime naroda, šta treba da se uradi sa ovom državnom kompanijom.
Uveren sam, kaže on, da u ovoj vladi postoji većina koja želi upravo ovakav „scenario“, koja želi da jednog dana EPS bude vredna, profitabilna kompanija, čiji će suvlasnik, u znatnom procentu, biti neka velika svetska elektroprivredna kompanija, koja će, međutim, tada platiti znatno više novca za isto suvlasništvo u EPS, nego što bi ga platila danas. Model korporatizacije na kome radimo, objašnjava on, predviđa da država trajno zadrži najmanje 51 odsto akcija EPS.