Foto: Fonet/Dragan AntonićDragoslav Ljubičić, glavni poverenik Sindikata EPS „Nezavisnost“, kaže za Danas da ne samo da reforme u tom preduzeću ne idu predviđenim tokom već da uveliko kasne.
– Te reforme je trebalo započeti pre skoro 17 godina kada je u zemlji došlo do demokratskih promena. Nažalost do toga nije došlo, reforme su zakasnile i odvijaju se veoma traljavo – kaže naš sagovornik.
On dodaje da je korporativizacija EPS-a sprovedena na veoma loš način i da ne omogućava uspešno i funkcionalno poslovanje preduzeća
– Pored toga, problem je i u tome što se kao osnovna stvar kada je reč o reformama potencira smanjenje broja zaposlenih u kompaniji. Sa našeg sindikalnog stanovišta to nikako ne može da bude osnovni problem preduzeća. Reformu prvenstveno treba usmeriti na smanjenje gubitaka u prenosnom sistemu EPS-a jer bi se eliminisanjem te boljke finansijski rezultati kompanije znatno popravili. Takođe, trebalo bi nastaviti sa procesom revitalizacije i modernizacije proizvodnih postrojenja EPS-a i promeniti način upravljanja kompanijom jer se pokazuje da način na koji ona sada funkcioniše nije dobar – navodi Ljubičić.
On dodaje da bi trebalo povesti i računa o strukturi zaposlenih u EPS-u i usmeravati ljude ka radu u proizvodnom sektoru jer je najvažniji zadatak tog preduzeća da obezbedi kontinuitet u snabdevanju potrošača električnom energijom.
Sa njegovim mišljenjem da u EPS-u ima dosta problema slaže se i privatizacioni savetnik Branko Pavlović, koji takođe insistira na tome da su u prvi plan kada je reč o reformi EPS-a gurnuti sekundarni problemi.
– S druge strane, problemi od prvorazrednog značaja se sasvim pogrešno prenebegavaju. Tako Fiskalni savet uporno potencira, kada je reč o reformama u EPS-u, na smanjenju broja zaposlenih i izmeni organizacione strukture, a s druge strane ne pominje uopšte najvažniju stvar a to je modernizacija proizvodnih postrojenja EPS-a. Mi smo potpisali razne sporazume sa Evropskom unijom o modernizaciji postrojenja za proizvodnju struje, jer je većina njih veoma stara, međutim na tom planu je veoma malo urađeno. Međutim, Fiskalni savet taj segment ne spominje jer njih interesuju reforme u EPS-u samo sa stanovišta stabilnosti državnog budžeta. Takođe, razlog zbog koga se Fiskalni savet zalaže za reforme u EPS-u jeste taj da se posle njihovog sprovođenja to preduzeće proda. Ja smatram da bi reforme u EPS-u, to jest njegovu sveobuhvatnu modernizaciju, trebalo sprovesti kako bi kompanija uspešnije poslovala. Takođe, smatram da bi po interese građana Srbiji i potrošača najbolje rešenje bilo da tako uspešno reformisana kompanija koja ostvaruje profit ostane u državnom vlasništvu – navodi Pavlović.
Kontaktirali smo juče i Elektroprivredu Srbije kako bismo dobili njihov komentar na tvrdnje Fiskalnog saveta da se reforme u tom preduzeću slabo sprovode, međutim do zaključenja ovog izdanja nismo dobili odgovore.
Podsećanja radi, predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović nedavno je izjavio da kada je reč o reformama javnih preduzeća „u EPS-u skoro ništa nije urađeno“.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Kuba i privreda: Nova reforma, otklon od države i okretanje ka privatnicima
DA. Nista nije uradjeno i sta vise u poslednih nekoliko godina sistem je upropacen.
U EPS-u se ulaže ali samo u plate zaposlenih!
U EPS u se radi masa bespotrebno stvari. Bitna je samo forma a suština se zanemaruje. EPS može da donese najmanje 250 miliona evra budžetu a da ne zanemari investicije u modernizaciju i bezbednost radnika. Neshvatljivo je da direktor može potpisivati milionske ugovore a ne može da kupi jednu kopati ili birača. Na žalost, tako je
Ovi će da pričaju o korporativizaciji, reformama, reorganizaciji i privatizaciji dok se sistem ne raspadne. Posle „Đerdapa II“ od 1988 godine nije puštena u rad nijedna veća elektrana u Srbiji. To znaći da je EPS prisvojio elektroenergetski sistem izgrađen pre pola veka i sada 30 hiljada zaposlenih, od kojih polovina na fiktivnim radnim mestima, eksploatiše i sistem i građane. Ne ulažu u nove izvore i proširenje propusne moći mreže. Uvođenjem „plave i crvene zone“ i „limitera“ stimulišu građane da manje troše njihovu „robu“ i tako spašavaju preopterećen sistem od raspada.
Nema zime za EPS od kada je Vučić naprimao najbolje stručnjake u elektroprivredu.U Kragujevačkoj Elektrošumadiji glavni ljudi su ili mašinci ili pravnici,a elektroinžinjere koji tu rade godinama su toliko ponizili da je normalnog čoveka sramota kad vidi ovu bruku.Glavna je neka rospija koja je radila u Takovo-osiguranju a studirala je ekonomiju 12 godina,a diplomirala tek kad je došla na vlast.Ta žena ne zna da isprži ni dva jaja na oko a kamoli da vodi firmu,ali kum Radomir nije imao nikog boljeg.E Srbijo jadna li si.
vrlo brzo ce se morati saopstiti istina,zasto se latentno obarala vrednost preduzeca,zbog cega su ikoporirane sve direktive u zakonska akta,zasto smo godinama krili istinu i o konkuretnosti,efikasnosti,i produktivnostipricali a preduzece je sluzilo samo politicki plen,sto danas nrko nesaopsti u kakim uslovima rade epsovi crnci,koliko dugo zive,sta prezivljavaju zimi a sta leti,i krajnje je vreme da se pokazu svi novcani tokovi u zadnjih 12 godina,tada bi mnogo bilo sve jasnije.!!!!!!!!