Foto: Fonet

U njemu se analiziraju ekonomski programi zemalja Zapadnog Balkana i Turske, a služi kao potpora za izradu ekonomske politike EU i Evropskog parlamenta prema regionu.

U delu izveštaja posvećenom analizi ekonomskih prilika u Srbiji piše da su poremećaji izazvani vremenskim neprilikama umanjili privredni rast na nešto ispod 2 odsto u 2017.godini, što je bilo znatno ispod očekivanja. Ipak, ekonomska ekspanzija uhvatila je zamah u drugom delu godine, uz pomoć snažnijeg investiranja.

Očekuje se da će se ekonomska ekspanzija u Srbiji nastaviti u narednim godinama, što je najviše bazirano na privatnoj i javnoj potrošnji, koje su u oporavku.

Iako bi rastuća potražnja mogla dovesti do povećanja cena, predviđa se da će inflacija ostati blizu cilja centralne banke, a očekuje se da će strane direktne investicije ostati velike i da će u potpunosti pokriti trenutni deficit na računu, piše u analizi.

Prema projekcijama programa ekonomskih reformi za 2018.godinu, ekonomski rast u zemljama Zapadnog Balkana bi trebalo da ojača, a u Turskoj da ostane visok, navodi se u izveštaju.

Na osnovu predviđanja, prosečni godišnji rast BDP na Zapadnom Balkanu će se povećati na 3,8 odsto u periodu 2018-2020. godina sa rekordnih 2,5 odsto 2015-2017, Zapadni Balkan je, u 2017. godini zabeležio ekonomski pad, zbog, kako se navodi, povremenih šokova izazvanih vremenskim neprilikama u Srbiji, najvećoj ekonomiji u regionu, i produžene političke krize u Makedoniji.

U Bivšoj jugoslovenskoj republici Makedoniji i Srbiji predviđa se solidan oporavak, a u Srbiji se očekuje da će ubrzanje privatne potrošnje biti najveće među zemljama na putu ka EU.

U Crnoj Gori se očekuje umeren ekonomski rast zbog toga što su najveći infrastrukturni radovi pri kraju. Albaniju, Kosovo i Bosnu i Hercegovinu očekuje jačanje ekonomskog rasta na relativno solidnim osnovama. Predviđanja rasta su najvećim delom verovatna i nisu daleko od prognoza Komisije, tamo gde su one postojale, konstatuje se u izveštaju.

Ipak, kako se dodaje, uprkos cikličnim usponima, ekonomski rast na Zapadnom Balkanu je i dalje nedovoljan da bi uhvatio brz korak usklađivanja sa nivoom prihoda u EU.