Evropski giganti „nišane“ atraktivnije avioprevoznike

Iako je Vlada Srbije dala zeleno svetlo za otpočinjanje procesa privatizacije Jat ervejza (tender bi trebalo da bude raspisan do kraja jula), još uvek je neizvesno da li će nacionalni avioprevoznik uspeti da nađe novog vlasnika. Dodatnu sumnju izaziva činjenica da se nijedan od avioprevoznika koji je do sada pokazivao interesovanje za kupovinu Jata ne oglašava, a posebno je intrigantno ponašanje ruskog Aeroflota, kompanije za koju se procenjuje da je najviše zainteresovana za učešće na tenderu. Veliku dozu sumnje u uspeh tendera izazvala je vest da je Aeroflot, navodno, dostavio pismo Vladi Srbije u kojem se navodi da će razmotriti učešće u privatizaciji. Generalni direktor Jata Saša Vlaisavljević jedini je demantovao da je Aeroflot odustao, ali je dodao i da nije skorije kontaktirao sa predstavnicima ruske kompanije. U krugovima koji prate proces privatizacije Jata ocenjuje se da bi odustajanje Aeroflota verovatno značilo i propast tendera. Pomoćnik ministra ekonomije Nebojša Ćirić izjavio je juče za agenciju Beta da bi tender trebalo da bude raspisan do kraja jula i kazao da su interesovanje za Jat do sada izražavali Aeroflot, Er Island i Er Berlin, ali da nije sasvim izvesno da li će se i javiti na tender.

Žestoka konkurencija

Za razliku od Jat ervejza, češka kompanija ČSA, koja raspolaže flotom od 51 aviona, predstavlja atraktivnog prevoznika koji će takođe početkom sledeće godine biti ponuđen na prodaju. Češki mediji prenose da su za učešće na tenderu za ČSA zainteresovani američka investiciona grupa Odien i kineski Čajna sautern erlajns, a naročito Aeroflot koji je to jedini potvrdio. Aeroflot je u kontaktima sa kompanijom PPF, koja u posedu ima 4,33 odsto akcija ČSA, kako bi se zajedno domogli većinskog vlasništva. Veliki zalogaj mogao bi da bude i Austrijan erlajns koji se nalazi u finansijskim problemima i vlada pokušava da nađe partnera za tu kompaniju. Er Čajna već je stala u red, a interesovanje, u slučaju prodaje državnog udela, pokazao je i Aeroflot. Činjenica je da su za te kompanije uglavnom zainteresovani vanevropski prevoznici što bi moglo da smanji konkurenciju pri prodaji Jata.

Procenjena vrednost Jata iznosi 150 miliona evra, ali će početna cena biti smanjena kako bi Jat bio atraktivniji kupcima s obzirom na trenutnu situaciju u avio industriji. To znači da bi Jat mogao biti prodat i za 50, odnosno 60 miliona evra. U ovom trenutku izvesno je samo da će kupac, ukoliko dolazi sa područja izvan EU, moći da dobije manje od 50 odsto kapitala dok bi radi sticanja većinskog udela morao da nastupi u konzorcijumu sa kompanijom registrovanom u EU, kojoj bi pripalo nekoliko procenta. U Ministarstvu ekonomije najavili su da bi kupac, pogotovo ako dolazi iz EU, mogao da dobije i 75 odsto vlasništva u Jatu.
Ono što Jat čini neatraktivnim jeste zastarela flota od samo 16 aviona i slabi finansijski rezultati. Takođe, problem predstavlja i činjenica da su pojedine evropske vlade rešile da uskoro privatizuju svoje nacionalne avioprevoznike koji su interesantniji od Jata. Zato je realno pretpostaviti da su neki od potencijalnih kupaca, poput Aeroflota, odlučili da se uzdrže od kupovine Jata i probaju da kupe neku od atraktivnijih kompanija. Isto važi i za druge vanevropske kompanije koje kupovinom evropskog avioprevoznika žele da uđu u Evropu i iskoriste prednosti Sporazuma o otvorenom nebu, koji omogućava da lete na bilo kojoj liniji u Evropi bez pribavljanja dozvola.
Kada je reč o velikim evropskim kompanijama, poput Er Fransa ili Britiš ervejza, teško je očekivati da će biti zainteresovane za Jat. Evropski giganti „nišane“ eventualnu prodaju španske Iberije koja ima atraktivne linije ka Južnoj Americi, a od dobrih kompanija, koje bi takođe mogle da budu ponuđene na prodaju, tu je i portugalski TAP. Ta kompanija atraktivna je zbog razvijenog saobraćaja sa Brazilom i pojedinim državama u Africi. Atraktivnosti tih kompanija doprinosi i činjenica da su članice velikih saveza aviokompanija poput Star alajensa ili Skaj tima. S druge strane, pojedine države odlažu privatizaciju nadajući se da će kriza izazvana visokim cenama kerozina biti ublažena. Jedino olakšanje Jatu predstavlja činjenica da redovno beleži rast broja prevezenih putnika i da će sa rastom standarda i približavanjem Evropskoj uniji, broj putnika u regionu jugoistočne Evrope i dalje rasti.
Srpskim vlastima žuri se da privatizuju Jat jer stupanje na snagu Sporazuma o otvorenom nebu donosi konkurenciju s kojom nacionalni avioprevoznik ne bi mogao da se nosi. Međutim, postavlja se pitanje zašto se svih ovih godina oklevalo sa privatizacijom i čekao poslednji momenat. Ruku na srce, isto se dešavalo i u drugim zemljama jer su vlade uglavnom želele da zadrže aviokompanije u državnom vlasništvu. Ipak, čak i da sada pronađe kupca, pitanje je koliko će se Jat u kratkom periodu dobro pripremiti za konkurenciju Otvorenog neba. Dodatni razlog za brigu su signali koji stižu iz Jata da bi mogli da traže od vlasti da odlože ratifikaciju Sporazuma o otvorenom nebu.
Ministarstvo ekonomije procenilo je da se mora probati sa privatizacijom Jata putem tendera, ali i da postoji drugo rešenje. Međutim, nije otkriveno o čemu je reč. Drugo rešenje moglo bi da bude strateško partnerstvo s nekom kompanijom poput rešenja za Zastavu, ali bi to značilo i velike olakšice za potencijalnog partnera. S druge strane, državna pomoć Jatu ne bi bila dobro dočekana od strane Evropske unije pa je ta opcija nerealna. Jedna od mogućnosti, koja je razmatrana i u slučaju evropskih kompanija poput Alitalije, jeste prodaja slotova na aerodromima na linijama koje Jatu nisu previše od koristi, a za koje se smatra da puno vrede.