Firme počele da dele otkaze, na udaru industrijski radnici 1Foto: EPA-EFE/ SZILARD KOSZTICSAK

Iako po Zakonu o radu radnik ne bi smelo da bude otpušten dok je na bolovanju, ugovor sa zaposlenim poslodavac, međutim, može da raskine ukoliko ga proglasi tehnološkim viškom, što je rukovodstvo nemačke kompanije i učinilo. Radnicima je isplaćena otpremnina, ali je to za većinu njih slaba uteha jer su u trenutku kada im je najpotrebnije ostale bez posla.

Za predsednika sindikata USS Sloga Željka Veselinovića ovo je tek početak a pravi efekti krize počeće da se osećaju od jeseni.

– Većina firmi trenutno u Srbiji, a što se ne vidi nigde, jednostavno ne daje otkaze već ne produžuje ugovore zaposlenima. Situacija sa pandemijom je kritična i plašim se da će od septembra biti ozbiljnih problema – napominje Veselinović.

On kaže da je u automobilskoj industriji poseban problem jer imamo više stotina hiljada ljudi koji rade na tim poslovima.

Veselinović napominje da donekle razume i kompanije koje proizvode delove za automobile jer oni rade za velike auto industrije poput BMW ili Mercedesa koje su takođe zbog pandemije u krizi.

– Takvih kompanija koje rade za automobilsku industriju imamo dosta i mislim da nas čeka katastrofa od jeseni, jer će sve više ljudi da ostaje bez posla. Problem su i one firme koje su koristile subvencije za radna mesta, šta će biti sa njima sada kada moraju da otpuštaju radnike, da li će vratiti novac koji su uzele, kako će se to rešiti, to se ne zna – napominje on.

Veselinović ističe i primer Drekslmajera u Zrenjaninu koji nije uzimao subvencije države. Oni sada mogu bez problema, kako kaže, da otpuštaju radnike ukoliko je to neophodno.

– Da država nije po dolasku delila pomoć investitorima, možda bi sada bilo više novca u budžetu za pomoć. Ovako pomoć je istrošena, ako se još uvedu dodatne mere, kompanije će to iskoristiti, smanjiti najpre broj smena, potom i zaposlene – ističe Veselinović.

Poverenik Samostalnog sindikata metalaca za Vojvodinu Slobodan Kostić nije toliko pesimističan i napominje da u njihovoj grani za sada nije toliko strašno.

– Bilo je otkaza u Drekslmajeru, sigurno je otpušteno 1.000 ljudi, ali to je firma sa velikim brojem zaposlenih. Uglavnom, za sada u ostalima nema velikih otpuštanja – kaže Kostić za Danas.

On misli da će velike kompanije, pre svih one iz automobilske industrije poslednje zatvoriti fabrike u Srbiji.

– Ovde je najjeftinija radna snaga i odavde će velike kompanije poslednje otići, jer moraju da nadoknade gubitke nastale zbog krize – ističe Kostić i napominje da iako dele otkaze, većina firmi koja radi bar na teritoriji Vojvodine poštuje prava radnika u velikoj meri.

Urednik portala radnik.rs , Miloš Vučković, kaže da se ljudima sa ugovorom na neodređeno čini da su zaštićeniji od otkaza, međutim, praksa je i u slučaju ove kompanije iz Inđije pokazala da to nije tačno.

– Očigledno je da su radnici u industriji najviše na udaru. Potrošnja na Zapadu opada, samim tim i potreba da se proizvodi više i to se oseća. U Srbiji ćemo tek da vidimo šta će se desiti kada krajem septembra istekne rok, odnosno onaj period od tri meseca nakon što se završi isplata državne pomoći od tri minimalca svima koji su se za to prijavili – ističe Vučković. On napominje da su se svi oni koji su na to pristali, obavezali da neće tri meseca nakon toga otpustiti više od 10 odsto zaposlenih.

– Zato će se pravi rezultat videti tek posle. Bojim se da će najviše rezova biti upravo u industriji – ističe on.

Kovačević: Najveći teret podneli preduzetnici

Ekonomista Milan Kovačević kaže da je najveći problem to što smo kada je kriza počela na sve gledali kratkovido. „Država je podelila pomoć i sada se vidi da je time načinjena šteta. Očigledno je trebalo štedeti taj novac, neminovno je da će osim što dele otkaze, neki otići i u stečaj“, kaže Kovačević. To što je u jednoj firmi toliko ljudi u jednom trenutku ostalo bez posla jeste problem, napominje on, ali misli da su najveći udarac pretrpeli preduzetnici.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.