Foto: Fonet

Ovo navodi Fiskalni savet u radnom dokumentu pod nazivom „“Kako dalje: Reforme javnog sektora i ‘zaključavanje’ uravnoteženog budžeta Srbije“, pripremljenog za današnji Kopaonik biznis forum.

U Fiskalnom savetu navode da je fiskalna konsolidacija u 2017. godini postignuta neplaniranim uštedama budžeta od više od 2,3 milijarde dinara, usled većih prihoda i manjih rashoda za kamate. To, kako dodaju, jednim delom jeste zasluga Vlade Srbije, koja je postigla rezultate u suzbijanju sive ekonomije prvenstveno na akcizne proizvode, ali veći deo ovih rezultata ipak je došao spolja, kao posledica povoljnih međunarodnih činilaca, pada cena nafte i gasa, smanjenja kamatnih stopa u Evropi i snažnog ekonomskog oporavka EU sa kojom je Srbija čvrsto povezana preko izvoza i stranih direktnih investicija. Ovi činioci imali su, naveo je Fiskalni savet, a prenosi N1, uticaj na fiskalna poboljšanja, jer su dovela do vanrednog rasta poreski izdašne lične potrošnje, uticala su na povećanje izvoza i profitabilnost privrede, uključujući i profitabilnost najvećih državnih gubitaša poput Srbijagasa, a takođe su zaslužna za dobar deo smanjenja troškova za kamate na visoki javni dug.

Prvobitno planirane mere štednje praktično su se svele jedino na umanjenje penzija i plata u javnom sektoru, čime je ušteđeno 500 miliona evra godišnje, čime je izbegnuta neposredna kriza, ali je kako smatraju u Fiskalnom savetu još bitnije to što su se time penzije i plate u javnom sektoru približile nivou koji srpska privreda može dugoročno da izdrži. Fiskalni savet je ocenio kako većina drugih mera nije ostvarena u planiranom obimu. Tako nije došlo do racionalizacije u javnoj upravi, jer su otpuštanja bila „nerealno planirana“, a nisu sprovedene ni reforme javnog sektora, prosvete, zdravstva, javnih preduzeća, lokalne samouprave, privatizacija državnih preduzeća i povećanje javnih investicija.

„Ukoliko bi Srbija novu međunarodnu recesiju koja će u dužem roku nesumnjivo ponovo doći, dočekala sa javnim dugom većim od 50 odsto, to vrlo lako može da dovede do ozbiljne fiskalne krize praćene velikim padom životnog standarda građana“, navodi Fiskalni savet. Javni dug Srbije trenutno je na nivou od oko 60 odsto BDP-a, što jeste na granici dozvoljenog prema Mastrihtskim kriterijumima, ali je za zemlje poput Srbije takav javni dug i dalje previsok.

Da bi javni dug pao na ispod 50 odsto BDP-a, budžet mora da bude približno izbalansiran i da deficit ne bude veći od 0,5 odsto BDP-a, bar još pet godina.