Iako je privatizacija Jugoslovenskog rečnog brodarstva ostala u senci prodaje RTB Bora, koji je privukao više medijske pažnje, činjenica je da će Konzorcijum singapurske i kiparske kompanije, koji je dostavio najbolju ponudu, ukoliko sklopi kupoprodajni ugovor sa Agencijom za privatizaciju, napraviti dobar posao. Naime, JRB je četvrta po veličini flota na Dunavu, sa tradicijom rečnog transporta dugom 150 godina, a raspolaže sa više od 200 plovnih objekata, kapaciteta 250 hiljada tona tereta. Značajna je i vrednost nekretnina, poslovnih i upravnih zgrada u Beogradu i Beču, brodoremonta u Beogradu i Pančevu i pristaništa u Prahovu. Međutim, prava vrednost investicije ogleda se u činjenici da je rečni transport najjeftiniji oblik prevoza robe, a stručnjaci procenjuju da će se u narednih nekoliko godina, nakon čišćenja plovnih puteva na Dunavu, on višestruko uvećati. Tada će u prednosti biti kompanije koje već drže vodne puteve a JRB već decenijama plovi na relacijama od Crnog mora do Regensburga.

Imovina u brojkama

Jugoslovensko rečno brodarstvo, osim rečne flote koja broji više od 200 plovila, među kojima je 25 brodova, raspolaže i vrednim nekrentninama. U vrhu liste je poslovna zgrada od 6.500 kvadrata u Ulici kneza Miloša, zatim upravna zgrada na Novom Beogradu, a u elitnom delu Beča nalazi se veliki plac sa poslovnom zgradom ( za koju se jedno vreme pričalo da je prodata). Raspolažu i sa 49.000 kvadratnih metara građevinskog zemljišta u Novom Beogradu, imaju i brodoremont na Savskom pristaništu i u Pančevu, kao i pristanište u Prahovu. Vrednost imovine preduzeća prema poslednjoj proceni je 2,56 milijardi dinara ili oko 30 miliona evra. Poslednji novi brod „Deligrad“ izgrađen je 2004. godine, a dva miliona evra su obezbeđeno je prodajom odmarališta u Budvi.

U medijima se spekulisalo da je glavni favorit na tom tenderu konzorcijum malteških kompanija Palmali šiping i Palmali holding, a poslednjih dana pred otvaranje finansijskih ponuda pominjan je i kiparski Ist point, Zorana Drakulića, za koji se tvrdilo da je odustao od trke za borski bakar, jer mu je Vlada, navodno obećala da će, ukoliko prepusti RTB Bor Rusima, dobiti rečno brodarstvo. To se i pokazalo kao čisto nagađanje, jer niti su Rusi pobedili na tenderu za RTB, niti je Drakulić dao najbolju ponudu za JRB. Na dan otvaranja finansijskih ponuda, objavljeno je da je za većinski paket od 69,99 odsto kapitala, najvišu cenu, od 32,25 miliona evra, spreman da plati konzorcijum singapurskog Daksin petrola i kiparskog Tamoza trejdinga, čiji su vlasnici otac i sin Marko i Miloš Kremić, koji su i do sada poslovali sa JRB. Taj konzorcijum prihvatio je i investicioni program vredan deset miliona evra, kao i uslove definisane minimalnim socijalnim programom. Maltežani su proglašeni za drugorangiranog učesnika, Ist point je zauzeo treće mesto, dok je rumunski Transport trejd servisiz na četvrtom.
– Sa Tamozom sarađujemo od 2002. godine. Reč je o kupcu koji je za Dunav vezan svojim biznisom a mi svojom opremom, i očekujem da ćemo u narednom periodu dobro poslovati. U pregovorima smo sa budućim vlasnikom oko obnavljanja dela flote u okviru obaveznog investicionog programa. U narednom periodu sigurno će biti uslova za uvećanje posla pa su i sindikati u pregovorima da tenderski uslov o dvogodišnjem moratorijumu na otpuštanje radnika prošire na tri godine, osim u slučajevima dobrovoljnog napuštanja firme uz otpremninu koju sindikat i budući vlasnik dogovore. Mislim i da nam je pozicija za pregovore dobra, jer treba imati na umu da je od 15 dunavskih flota, JRB svrstano među prvih pet – kaže za Danas Milan Mijailović, direktor Jugoslovenskog rečnog brodarstva.