Zakon o poljoprivrednom zemljištu dozvoljava da se državna zemlja daje u zakup, pa čak i ako je koriste veliki i uspešni poljoprivedni kombinati, kao što je, recimo, PIK Bečej čijih se 1.250 hektara (inače državnog zemljišta) našlo na licitaciji krajem decembra prošle godine. Rasparčavanje PIK Bečej, drugog po veličini poljoprivrednog dobra u Srbiji nametnulo je pitanje kakva će biti sudbina Poljoprivrednog kombinata Beograd. U svetu nisu poznati slični primeri da se godinama, bolje rečeno decenijama, uz finansijsku pomoć države, stvaraju veliki kompleksi zemljišta koji su preduslov za racionalnu proizvodnju koja uz to garantuje i prehrambenu sigurnost zemlje, a potom se ti kompleksi rasparčavaju i rasprodaju. Zakon o poljoprivrednom zemljištu, po svemu sudeći, vraća „točak“ unazad, jer dozvoljava da se državna zemlja daje u zakup, a to znači da veliki kombinati koji uglavnom koriste najveće parcele u državnom vlasništvu ostaju bez, uslovno rečeno, proizvodnih pogona.

Prostran: PKB treba da bude javno preduzeće

Da li će PKB biti privatizovan, pitanje je na koje u ovom trenutku niko ne može da da pouzdan odgovor. Kombinat raspolaže sa oko 17 hiljada hektara zemljišta, dok se na farmama nalazi oko devet hiljada, profitni centri za proizvodnju mesa i povrća… Inače, ideja da PKB postane javno preduzeće nije nova. Na kraju, možda bi najveći poljoprivredni kombinat, nadomak dvomilionskog grada, i trebalo da bude javno preduzeće. Takvo rešenje bilo bi najjednostavnije s obzirom na to da nema problema sa starim vlasnicima, zemlja je državna pa bi država, zajedno sa gradskom vladom, trebalo da odluči o sudbini kombinata – kaže Milan Prostran, sekretar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije.

Posle licitacije za zakup državnog zemljišta u sastavu PIK Bečej, Danilo Golubović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, izjavio je da licitacija u Srbobranu nije sprovedena u skladu sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu i da će je država smatrati nevažećom. On je potvrdio da opštinari Srbobrana nisu imali saglasnost Ministarstva poljoprivrede i najavio novi konkurs i licitaciju, što znači da će PIK Bečej možda, ipak, ostati bez 1.250 hektara.
Đorđe Bugarin, sekretar za poljoprivredu PK Vojvodine tvrdi za Danas da Zakon o poljoprivrednom zemljištu ima mana, ali dodaje da je bilo krajnje vreme da se uvede plaćanje nadoknade za korišćenje državnog zemljišta.
– Ipak, redosled poteza Ministarstva poljoprivrede nije logičan. Trebalo je najpre vratiti zemlju starim vlasnicima, odnosno izvršiti restituciju, pa tek onda ostatak zemljišta davati u zakup. Međutim, odlučeno je da se stvaraju veća, individualna komercijalna gazdinstva koja su sposobna da se bave poljoprivrednom proizvodnjom i da od te proizvodnje žive. Lokalna samouprava sada je razapeta između obećanja da će dobiti 40 odsto sredstava od zakupa, interesa individualnih poljoprivrednih proizvođača koje bi želela da zadrži na selu, ali i brige kako da zaposlene u poljoprivrednim kombinatima ne ostavi bez posla, ističe Bugarin.
Prema njegovim rečima stvaranje komercijalnih gazdinstava smanjuje šanse za brži razvoj poljoprivredne proizvodnje i smanjuje njenu konkurentnost kada je o izvozu reč. Komentarišući moguća rešenja za PKB u čijem se posedu nalazi oko 17 hiljada hektara državne zemlje Bugarin podseća da je najveći deo zemljišta kombinata nastao isušivanjem pančevačkog rita. Država je finansirala te radove i kombinat nema obavezu da vraća zemlju starim vlasnicima. „Problem je što od novih vlasnika niko ne traži da nastave sa proizvodnjom koja je od strateškog značaja za zemlju“, kaže Bugarin.
– Kada je reč o licitaciji zemljišta koje koristi PIK Bečej, tu je u pitanju neka vrsta „inadžijskog“ sukoba, jer je predsednik opštine Srbobran odlučio da se u zakup izda spornih 1.250 hektara zemlje na teritoriji te opštine i tako ostvari pravo na 40 odsto sredstava od zakupa. Zemlja u tom delu Banata je najkvalitetnija, tzv. černozem i logično je da cena jednog hektara godinama ne pada ispod 3.200 do četiri hiljade evra – kaže Milan Prostran, sekretar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije, dodajući da je na kraju „presudio“ ministar Predrag Bubalo jer nije potpisao rešenje o zakupu.
Prostran ističe da je predsednik opštine Srbobran trebalo da razmišlja ne samo o koristi koju će izvući davanjem zemljišta u zakup, već o šteti koju bi pretrpeo susedni Bečej s obzirom na to da bi najmanje oko 500 radnika ostalo bez posla.
Republička vlada usvojila je Strategiju razvoja poljoprivrede, ali problem je što uz taj dokument nisu doneti i prateći zakoni. Pri tom, sa dosadašnje politike subvencija prešlo se na razvojni koncept poljoprivrede, mada je zemljišna politika ostala u problemima. Nije rešeno ni pitanje nasleđa i restitucije, parcele su usitnjene (prosek individualnih gazdinstava je ispod tri hektara), nije izgrađena infrastruktura, a navodnjavanje i zaštita poljoprivrednog zemljišta od poplava, klizišta i erozije su nedovoljna. Stručnjaci procenjuju da bi Srbija, ukoliko želi da bude konkuretna na inostranom tržištu, trebalo efikasnije da koristi postojećih oko 5,1 milion hektara poljoprivrednog zemljišta. Jer, agroindustrija je jedna od značajnih privrednih grana, koja zajedno sa prehrambenom proizvodnjom čak sa 40 odsto učestvuje u stvaranju društvenog proizvoda zemlje.