Globalni energetski trendovi u senci šestog principa

Da li se isplati rizikovati budućnost planete zbog profita koji će se u narednih nekoliko godina ostvarivati, zahvaljujući zadržavanju starih poslovnih modela ili protivljenju promenama samo zato što su promene, pitanje je koje je postavio Al Gor, bivši potpredsednik SAD otvarajući konferenciju WORLDBIOFUELSMARKET, koja je održana u Briselu. „Moramo iskoristiti najbolje igrače i svi se moramo uključiti u igru kako bismo promenili tu paradigmu. Od ključnog je značaja razumeti i usvojiti drugačiji pristup ekologiji, kodi spoznati potencijale obnovljivih izvora energije i prihvatiti dinamičan tehnološki razvoj i iskoristiti sve prednosti tog razvoja“, naglasio je Gor.
Prema referentnom scenariju potrošnje energije do 2030. godine, ukoliko se nastavi sa starim navikama, a imajući u vidu povećanje populacije, i rast bruto nacionalnog dohotka, povećanja emisije ugljendioksida (od 2006 do 2030) iznosiće oko 14,3 giga tona ili 55 odsto. Procenjeno je, takođe, da će Zemlja u doglednoj budućnosti imati dovoljno energije. Rastuću potrebu za naftom zadovoljiće uglavnom zemlje OPEC, pre svega Saudijska Arabija, Rusija, Irak, Iran i Nigerija koje imaju velike rezerve i jeftinu eksploataciju dok će tražnju za gasom nadomestiti veća isporuka iz Rusije i Irana. Jedino je pitanje da li zaista svet želi da energetski zavisi od ovih zemalja? Samo su dva rešenja za sprečavanje krize i energetsku bezbednost – smanjenje potošnje energije tj energetska efikasnost i korišćenje obnovljivih i alternativnih izvora energije. Na samitu lidera EU koji se paralelno sa ovom konferencijom održavao u istom gradu, nemački kancelar Angela Merkel rekla je da sada nije pet do dvanaest, vec dvanaest i pet. Iako EU proizvodi nešto manje od 15 odsto ukupne svetske emisije ugljendioksida, rešila je da krene napred koracima od 10 milja. Stidljivo postavljeni ciljevi za korišćenje obnovljivih izvora energije na početku ovog veka sada su značajno modifikovani. Evropa je postavila nove, dostižne ciljeve – 2010. godine 10 odsto ukupne energije u EU dobijaće se iz obnovljivih izvora energije, a 2020. čak 20 odsto. Slična politika važiće i za transportni sektor. Kvote će se kratkoročno ispunjavati biogorivima prve generacije (biodizel i bioetanol iz šećera, pšenice i kukuruza), a srednjoročno će na ispunjenje kvota uticati razvoj biogoriva druge generacije. U goriva druge generacije spadaju tzv BTL(biomass to liquid) goriva ili SUNDIESEL i celulozni etanol. Ovim potezom poslate su tri poruke. Proizvođačima automobila poručeno je da snažnije podrže blendiranje goriva B20, B30, E20, E85 i masovnije krenu u proizvodnju fleksifjul vozila, investitorima – da odlučnije uđu u gradnju novih postrojenja za BTL a naftašima da postoji alternativa. Paralelno sa tim događajima odigrao se i susret predsednika SAD Džordža Buša i Brazilskog predsednika Luis Inasia Lula da Silve na kom je potpisan memorandum o razumevanju, strateškom parnerstvu, zajedničkim projektima i promociji biogoriva. Argentina, Meksiko i Kanada su takođe tokom proteklih godine uspostavile zakonsku regulativu i postavile nacionalne ciljeve. Malezija i Indonezija, najveći proizvođači palminog ulja, usvojile su tzv. Biodizel akt i krenule u snažnu ekspanziju. Indija i Kina uveliko pripremaju svoje strategije i verovatno će ih finalizovati tokom ove godine.
Bez ove koordinisane svetske akcije napori EU bi verovatno bili uzaludni. Kakve će to imati implikacije? Već sada se oseća rast cena kukuruza i ulja na svetskom tržištu, a jedan od glavnih razloga za to je upravo tražnja za biogorivima. Farmeri konačno bolje zarađuju, a mnoge zemlje stimulišu setvu energetskih kultura. Ako se u obzir uzme da će novi ciljevi povećati tražnju za uljima u narednih pet godina za oko 13 miliona tona, a može se očekivati da cena ulja nastavi da raste. Imajući u vidu ograničenost poljoprivrednih površina, biogoriva će sve manje biti regionalni, a sve više internacionalni biznis.
Uspostavljaće se i snažnija korelacija sa cenama nafte na svetskom tržištu. Zbog nedostatka krašing kapaciteta za preradu sigurno će krenuti i investicije, ali to ne znači da će sve fabrike raditi punim kapacitetom. Naprotiv, na tržištu će opstati samo one, najbolje pozicionirane. S obzirom na to da izgradnja jedne fabrike BTL košta nekoliko stotina miliona evra, u narednih desetak godina mogu se očekivati direktna ulaganja od više desetina milijardi evra u taj biznis.
Radi obezbeđenja sirovina širom planete nićiće zasad brzorastućeg drveća, pre svega topole i vrbe, a pospešiće se i ulaganje u logistiku, lučke kapacitete i uspostavljanje sistema snadbevanja biomasom po principu just-in-time. Razvoj efikasnijih motora sa manjom potrošnjom goriva, jeftinije gorivo, samo su neke od koristi upotrebe obnovljivih goriva koje će osetiti građani i privrednici koji se odluče za biogoriva kao alternativu. Ovo praktično znači da jedno transportno preduzeće čiji vozni park broji oko 100 vozila, koji u proseku pređu samo 50.000 kilometara godišnje, može da uštedi više od 200.000 evra na troškovima goriva. Ovo su prepoznali mnogi iz našeg okruženja, tako da je preduzeće Ekonerg završilo studiju opravdanosti za uvođenje biodizela u ZET (javni prevoz grada Zagreba) koja za posledicu ima godišnju potrošnju oko 15.000 tona biodizela. Hrvatska elektroprivreda odlučila je donela odluku da u buduće sva njena vozila troše biodizel.