Veselin Jevrosimović Kada poslujete u oblasti sklonoj brzim promenama i neočekivanim obrtima, kao što su to informacione i telekomunikacione tehnologije (ICT), nije dovoljno samo opstati na tržištu. Neophodno je da stalno napredujete i da se krećete pravcima koje trasiraju globalna i lokalna ekonomija, otkića savremene nauke i tehnike, potrebe i zahtevi korisnika, političke prilike, te mnogo drugih, manje ili više uticajnih, faktora. Naravno, putovati je neuporedivo lakše ako znate da ste na dobrom putu i na koje prepreke na možete naći. Zbog toga su novogodišnji praznici vreme kada, pored sumiranja rezultata ostvarenih u prethodnom periodu, pokušavamo da analiziramo trendove, očekivanja i eventualne probleme u godini koja sledi. Iako iskustvo, intuicija i informacije koje ste sami sakupili igraju značajnu ulogu pri donošenju poslovnih odluka, uvek je dobro osvrnuti se i na analize stručnjaka i istraživača.
IDC, renomirani svetski istraživač IT tržišta, dao je svoje viđenje 2007. godine. Iako nas na makroekonomskom planu očekuju brojni izazovi, procene su da će ova godina biti stabilna i uspešna – „zdrava“, kako su oni to formulisali. Rast potrošnje u IT industriji nastaviće se tempom sličnim kao u 2006. godini, odnosno oko 6,5 odsto, dok će vodeći sektori postati razvoj mobilnih rešenja, sigurnost sistema, business intelligence, VOIP (telefonija putem Interneta) i bežično umrežavanje. Ono što može pokvariti optimističnu sliku jesu problemi sa kojima se susreće ekonomija severne Amerike, inače najznačajnijeg regiona za razvoj IT industrije. Zamah koji daju Azija i veći deo Evrope ipak popravlja svetski prosek. Vodeći ljudi kompanija Gartner, NFI Research i Capgemini ističu pak da će bolje razumevanje IT potreba od strane kompanija, odnosno efektivnije korišćenje IT potencijala u bilo kojoj grani privrede, te briga o zahtevima i zadovoljstvu korisnika, internih i eksternih, biti osnovni pokretači IT oblasti u 2007. godini.
Svi se slažu da će svetla tačka sledeće, ali i nekoliko narednih godina, biti razvoj softvera, i to pre svega antivirusnih rešenja, web-baziranih aplikacija, programa za upravljanje resursima za pohranjivanje podataka (storage) i operativnih sistema. Za poslednju stavku najznačajnije će biti uvođenje Microsoft Vista operativng sistema, ali i novih Linux distribucija. Budući da je Vista hardverski zahtevnija od prethodnih Windows verzija, njeno uvođenje može uticati i na bolju prodaju PC računara i opreme, ali će verovatno taj prelazak biti nešto sporiji od očekivanog. Mnogi eksperti pretnju vide i u nedostatku boljeg upravljanja ljudskim resursima, odnosno u privlačenju, razvoju i zadržavanju talentovanih mladih ljudi, utoliko pre što je na Zapadu primetan trend odustajanja od Indije kao izvora takozvanih „outsourcing“ projekata. To je prostor gde mi možemo pronaći svoju šansu za izlazak na svetsko tržište i promovisanje sopstvenih potencijala. Hendikep što u IT oblasti „kaskamo“ za razvijenim svetom, čak i za zemljama iz najbližeg okruženja, može istovremeno biti naša prednost jer učimo na tuđim iskustvima, manje smo podložni globalnim krizama, a naše IT tržište još uvek prolazi kroz fazu ekspanzije. Tako je, na primer, očekivani rast IT potrošnje u 2007. godini oko 18 odsto. Konkretno, u 2006. ulaganja u IT iznosila su oko 350 miliona evra, a prodato je gotovo 190 hiljada personalnih računara (od čega čak 40 hiljada notebook kompjutera). Očekuje se da će u narednom periodu prodaja opreme porasti i zbog tehnološkog napretka, kao što je to na primer slučaj sa zamenom CRT monitora novim TFT displejima koji postaju sve pristupačniji u prethodnih nekoliko meseci. Najava smanjenja poreza na uvoz računara i softvera koja se može čuti u predizbornim kampanjama nekih stranaka takođe se može izuzetno povoljno odraziti na rast prodaje, jednako kao i smanjenje carina na uvoz mobilnih telefona. Primetan je i uspon maloprodaje opreme, čemu doprinosi dominacija kućnih korisnika na IT tržištu u poslednjih nekoliko godina, to jest popularizacija korisničke elektronike, mobilnih telefona, digitalnih foto kamera, multimedijalnih plejera i ostalih „gedžeta“. Sa druge strane, proizvodnja IT opreme u našoj zemlji dobija novi značaj potpisivanjem CEFTA sporazuma (Central European Free Trade Agreement) kojim se bitno uvećava tržište na koje možemo plasirati sopstvene proizvode.
Najveći rast, kao i u svetu, očekuje se u domenu razvoja softvera i IT usluga. Udeo usluga u ukupnoj IT potrošnji u Srbiji je oko 18 odsto, dok je svetski prosek od 30 do 35 odsto. Tu razliku mi moramo da nadoknadimo u sledećih nekoliko godina, što bi trebalo dovede do modernizacije IT sektora u svim našim preduzećima. Na planu razvoja softvera biće nastavljeno uvođenje savremenih poslovnih rešenja (ERP), kao i e-government i projekti u javnom sektoru koji još uvek zavise od donacija iz inostranstva. Budući da se zbog pojeftinjenja usluga i najave novih 60000 ADSL priključaka, ali i novih standarda za brzi pristup Internetu, očekuje porast broja Internet korisnika (sada je to oko 20 odsto), web aplikacije, portali i B2B rešenja (Business to Business) će biti u fokusu softverskih kompanija. Posebno je zanimljivo uvođenje prvih pravih elektronskih prodavnica, čemu će doprineti sve veći broj domaćih platnih kartica, rast poverenja građana u bezgotovinske metode plaćanja i napori banaka da omoguće mehanizme za online naplatu. Telekomunikacije su takođe oblast u kojoj ima prostora za razvoj softvera. Internet telefonija (VOIP, Voice over IP), mobilne mreže treće generacije, SMS servisi, bežične računarske mreže i pozicioniranje putem satelita (GPS, Global Positioning System) samo su neke tehnologije koje kod nas tek treba da zažive. Ekspertiza koju naše firme i stručnjaci budu stekli uvođenjem novih sistema može postati glavni izvozni proizvod Srbije i način da u zemlji zadržimo sposobne mlade ljude.