Građani bez zaštite od uterivača dugova

Jednom kada dugovi građana dospeju u ruke agencija, nastaju kafkijanske situacije iz kojih građani ne mogu da nađu izlaz. Tako se dešava da potraživanja u vlasništvu agencije postanu i duplo veća u odnosu na prvobitni dug, a da korisnici ni na koji način ne mogu dobiti objašnjenje od agencija po kom osnovu su potraživanja narasla. Ono što mogu da dobiju jesu učestali pozivi i pretnje da isplate svoja dugovanja. Građani neretko svedoče da agencije traže da plate dugove koji su ili već izmirili ili ih uopšte nisu napravili. Problem je što te svoje pritužbe mogu da upute samo agencijama koje ostaju neme na njihove prigovore, ili da se odluče da traže sporu pravdu na sudu.

Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže za Danas da su osnovni problemi u radi agencija za naplatu potraživanja to što se dugovi prodaju bez saglasnosti korisnika, kao i nepoštovanje etičkog kodeksa od strane zaposlenih u agencijama.

– Prodaja dugova je moguća ali uz saglasnost korisnika. Dakle, kada sklapate ugovor, mora da stoji stavka da je moguća prodaja potraživanja. Takođe korisnik se mora obavestiti kada se njegova potraživanja prodaju. Poseban problem je i to što zaposleni u tim agencijama ne poštuju etički kodeks. Navodno, radi se o ljudima koji su edukovani za takav rad, a zapravo u pitanju su osobe bez iskustva koje su na radnoj praksi – kaže Papović.

Prodaja dugova dešava se bez saglasnosti korisnika, a obaveštenje da su potraživanja ustupljena nekoj od agencija selektivno se šalju. Agencije se u svom radu pozivaju na Zakon o obligacionim odnosima koji navodi da „za prenos potraživanja nije potreban pristanak dužnika, ali je ustupilac dužan obavestiti dužnika o izvršenom ustupanju.“

U Sektoru za zaštitu potrošača u Ministarstvu trgovine na pitanje Danasa da li mobilni i kablovski operateri imaju pravo da prodaju dugove bez obaveštenja i saglasnosti građana kažu da Zakon o zaštiti potrošača navodi da trgovac može angažovati agencije da vrše naplatu „u njegovo ime i za njegov račun“ samo uz izričitu saglasnost korisnika. Istovremeno dodaju da u slučaju kršenja zakona, oštećeni mogu da podnesu prijavu prekršajnom sudu a kazne su za pravno lice od 300.000 do dva miliona, a za preduzetnike od 50.000 do pola miliona dinara.

Na drugoj strani učestalo pozivanje građana je dozvoljeno Zakonom o zaštiti potrošača. U delu koji se odnosi na nasrtljivo poslovanje kaže se da trgovac ima pravo da se višestruko obraća potrošaču, protivno njegovoj volji, ako na taj način želi da ostvari potraživanja iz ugovora. Ono što ne bi trebalo da ima pravo jeste da se koristi pretnjama i uvredama. U svetu upravo radi zaštite građana postoje zakoni koji decenijama jasno regulišu rad agencija za naplatu potraživanja. Tako recimo u Americi agencije ne smeju pozivati dužnike nakon devet časova uveče ili na radnom mestu. Istovremeno, građani mogu zatražiti od agencije da prekinu komunikaciju što one moraju da poštuju. U nekim evropskim zemljama agencije takođe moraju razmatrati tvrdnje građana da su potraživanja neosnovana, u protivnom bivaju kažnjene.

U Srbiji trenutno postoji 17 agencija za naplatu potraživanja, a među njima osam se nalazi u stoprocentnom odnosno delimičnom vlasništvu stranih fizičkih i pravnih lica.