Građani biraju kvalitet ispred cene

Čak četiri petine ponuđača smatra da najniža cena ne treba da bude ključni kriterijum, već kvalitet izabranih proizvoda, radova i usluga a svaki četvrti među njima nema poverenje da su postupci pošteni. Gotovo polovina i ne ispunjava uslove koje su propisali naručioci pa većina njih u poslednje tri godine nije učestvovala ni u jenom postupku.

Motiv da se aktiviraju bio bi bolja kontrola, transparentnost i primena drugih kriterijuma osim cene.

U boljoj poziciji nisu ni naručioci koji tvrde da kriterijum kvaliteta ne koriste češće, jer nemaju model na osnovu kojeg bi postavili nabavku.

Oni smatraju i da su takve nabavke rizičnije ali i da nisu dovoljno obučeni da ih organizuju.

To je deo rezultata iz istraživanja stavova o javnim nabavkama koje je sproveo NALED, uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), čiji će rezultati biti predstavljeni tokom jula u okviru kampanje “Mesec javnih nabavki”.

Kampanju pokreću NALED i udruženje „Ponuđači Srbije“ povodom godinu dana od primene novog Zakona i e-Portala za javne nabavke.

Tokom kampanje, koju je podržala i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) u okviru projekta „Javno-privatni dijalog za razvoj“, svi ponuđači, naručioci i stručna javnost pozvani su da putem sajta jpd.rs ukažu na probleme, izazove i moguća rešenja za transparentnije i fer postupke nabavki.

Prema rečima Ane Ilić, direktorke za dobru upravu u NALED-u, institucije i javna preduzeća na nabavke godišnje potroše 440,5 milijardi dinara ili 3,7 milijardi evra a novac poreskih obveznika trebalobi da se troši na najboljemoguće proizvode i usluge. Međutim, u 90 odsto slučajeva jedini kriterijum za izbor ponude je cena dok se kvaluitet ne pominje.

– Cilj koji zagovaramo jeste i bolja kontrola sprovođenja ugovora, da li je naknadno menjana vrednost nabavke i da li su nabavljeni proizvodi ili izvedeni radovi u skladu sa ponuđenim. Krajnji cilj je jačanje poverenja u sistem i konkurenciju u postupcima koja je kod nas jedna od najnižih u Evropi, sa samo 2,5 ponuđača po tenderu, odnosno čak 55 odsto nabavki sa samo jednom ponudom. Želimo da do 2023. kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude bude zastupljen bar u 30 odsto postupaka, a da prosečan broj ponuđača podignemo na 3,5 – kaže Ilić.

Novim Zakonom o javnim nabavkama predviđeno je da se svi postupci od sredine prošle godine sprovode isključivo elektronski preko novog Portala javnih nabavki. Novim regulatornim okvirom zadovoljno je 62 odsto ponuđača i čak 97 odsto naručilaca, a većinom su zadovoljni i kvalitetom portala.

– Dve trećine ponuđača zna da se nabavke sada sprovode onlajn, a čak 90 odsto smatra da je portal doprineo unapređenju efikasnosti javnih nabavki. Ipak, žele dalje unapređenje transparentnosti i pojednostavljenje procedura kako bi u većoj meri učestvovali u postupcima. U prvih šest meseci primene novog zakona, 70 odsto tendera je obustavljeno, jer nije bilo ponuda. Pored izgradnje poverenja u sistem nabavki, kroz ovaj projekat želimo da radimo na daljim unapređenjima funkcionalnosti portala i da olakšamo učešće posebno malim i srednjim preduzećima – ističe Jasmina Marković, predsednica udruženja „Ponuđači Srbije“.

Tokom Meseca javnih nabavki biće održani okrugli stolovi sa ponuđačima i naručiocima, kao i okrugli sto o tzv. zelenim nabavkama na kojima će biti detaljno predstavljeni rezultati istraživanja i inicijative za dalje jačanje kapaciteta svih učesnika u postupcima za primenu propisa, veće učešće ekoloških i socijalno-inkluzivnih nabavki, kao i unapređenje kontrole i zaštite prava ponuđača.

Najviše tendera raspisuje EPS

Najveći naručioci su republička javna preduzeća (128 milijardi dinara), zdravstvene i socijalne ustanove (90 milijardi), lokalne samouprave (67 milijardi), lokalna javna preduzeća (65 milijardi) i organi državne uprave (63 milijarde). Tako su nabavke EPS-a u 2019. godini iznosile 58 milijardi dinara, EPS distribucije 17,3 milijarde a Klinički centar Srbije 14,7 milijardi. Uproseku na javne pozive javlja se 2,5 ponuđača dokje pre 15 godina na tenderima u proseku učestvovalo 8,5 ponuda. Udeo javnih nabavki u BDP-u Srbije iznosi nešto iznad osam odsto, u Švajcarskoj je to 25 procenata, Holandiji 20 a u Švedskoj 16,5 odsto.

Izradu sadržaja podržala Ambasada SAD u okviru projekta „Ekonomska saradnja Srbije i SAD“. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD